УЈЕДИЊЕНЕ НАЦИЈЕ ИВКОВИЋ

И ту полако дођемо на извориште, на "сјемениште зла“. Погледајте како се од Србина постаје усташа. Погледајте како се човек ломи, гази, понижава, разбија на кости и црева, а онда саставља у нешто друго, много горе, једва човеколико, а жртва срећна што се ослободила терета Косовског завета, памћења ђедова, вере и части и своју новокомпоновану наказност почне да носи са поносом, срећна што ће је, можда, некад господари и погледати

(Први пут објављено 2010 године)

Име Ивко је ваљда једно од најсрпскијих личних имена. Сви знамо за "Ивкову славу“, која тако живописно приказује наш начин живота.

Ми Ивковићи би морали бити свесни ко смо и шта смо.

Ивковићи су дали многа значајна имена.

Дуда Ивковић је наш легендарни кошаркашки тренер.

Др. Милутин Ивковић је био славни фудбалски репрезентативац, бек, са надимком "државна кочница“.

А што да не поменемо и Тривуна Ивковића, легендарног управитеља казнено-поправне установе "Сремска Митровица“. Њега су генерације упамтиле за цео живот.

Народи се крећу, људи се селе у потрази за бољим животом, или спасавајући живу главу из ратова и робовања. Није зато ништа чудно што нас има у Америци и Канади, Француској, Аустрији и Шведској, Аустралији...

Али, кад човек са презименом Ивковић, крене просторима које нам је отворио Интернет, у потрагу за давно изгубљеним рођацима и `саплеменицима`, неминовно се судари са једном невероватно разноликом "галеријом“ ликова, често са потпуно изгубљеним, расформираним и преметнутим националним идентитетом.

Понуди му се Hrvoje Ivkovic за пријатеља на фејсбуку.

Ако нећеш Хрвоја, ту је Ante Ivkovic,

Славодобитник 304. Сињске алке је алкар Франо Ивковић из Брназа, који је у три утрке прикупио укупно седам пуната

Srecko Ivkovic разапео шаховницу на неком брду, са крстом на врху.

Становита Ana Ivkoviс нас ауторитативно подучава:

Није уреду износити непровјерене и неистините претпоставке о томе да су сви Ивковићи поријеклом православци и Срби. Презимена су се развијала од једанаестог стољећа, а њихов коријен је у надимцима. Зато је мало могуће да сви Ивковићи вуку коријене из истог подручја и од истих особа. Моји Ивковићи, чије ја презиме с поносом носим су Хрвати, католици и тешко да ме ишта може увјерити у то да вучемо коријене из неког другог народа или религије...Немам намјеру вријеђати никога, било које народности или вјерске припадности,зато нећу тврдити ни да смо сви хрватског подријетла јер очито је да нисмо...

(Напомена: е ти ће ме научиш!)

Кад Ани у помоћ притекне Марина, а један наш (Србин Ивковић) покуша да их освести...

Моја Драга Марина, моји су родитељи обадвоје из Поникве, Хрватска. Тата ми је Ивковић и мама ми је Дивић. Нас су усташе поклали да дан данас немам више никог у Поникве. Да смо ми имали место у Хрватској ја дан данас неби живио у Kанади. Ако ти можеш да опростиш и да будеш Хрватица, то је ваша ствар. Само буди сретна да ниси била тамо кад су нас живе са ножем резали. Ја се можем само Богу помолити да сам овде и да нисам мора гледати са својим оћима како ми ти људи кољу дечицу.

...Разочарано се јави Robert Ivkovic: "Јебига. Сад ми сви испадосмо Србадија".

Таман мислиш да је ту крај, појаве се Maid Ivkovic & Mirza Ivković.

Тако, дође ти као олакшање кад се, после њих, сретнеш са Jean Carlos Alexander Ivkovic . Тог није много брига шта је - има имена за тројицу.

Не е Tose Ivkovic тој/таа што го/ја бараш? Барај уште...

А? ... Одкуд ти...? Неси, б`е, тај што го барам...

Ту долазимо до јавних и културних дјелатника. Пазите овога: мађарско име, србско презиме, а он Хрват! Не ни Буњевац, већ Хрват! И то не било какав:

Бела Ивковић добитник звања "Pro urbe"

Одвјетник, истакнути јавни и културни дјелатник Бела Ивковић, добитник је признања  "Pro urbe"које му је додијељено у оквиру свечане сједнице Скупштине града, одржане у поводу Дана града Суботице 1. рујна. Бела Ивковић ангажирао се и на пољу очувања културне баштине бачких Хрвата. Године 1969. био је члан иницијативног одбора за оснутак ХKУД "Буњевачко коло", а касније и један од оснивача Друштва. У Скупштини опћине Суботица био је вијећник у два мандата. Оснивач је и активни члан и других културних друштава чија је дјелатност очување, његовање и развитак културе у Хрвата: Хрватског академског друштва, Kатоличког института за културу, повијест и духовност "Иван Антуновић".

И ту полако дођемо на извориште, на "сјемениште зла“. Погледајте како се од Србина постаје усташа. Погледајте како се човек ломи, гази, понижава, разбија на кости и црева, а онда саставља у нешто друго, много горе, једва човеколико, а жртва срећна што се ослободила терета Косовског завета, памћења ђедова, вере и части и своју новокомпоновану наказност почне да носи са поносом, срећна што ће је, можда, некад господари понекад погледати:

 "Ја,Бранимир Главаш,ОТАЦ СЛАВОНИЈЕ..."

...На Радио Осијеку, у делокругу Бранимира Главаша,16.октобра 1991.је без образложења суспендовано 17 запослених. Списак њихових имена је дан пре тога стигао факсом из загребацког ХРТ. Међу њима је био и Ђорђе Ивковић, спортски новинар српске националности. После суспензије,Ивковић се добровољно јавио у ХВ (Хрватску војску). Годину дана је провео у униформи, био демобилисан и нашао бедан посао на осјечкој пијаци. Док је био у војсци, Томислав Марчинко (главни и одговорни уредник информативног програма ХТВ) (напомена: То је онај Марчинко што је `ведрио и облачио` у "Дневнику“, па за време `Јогурт-револуције` побегао у Загреб) нудио му је посао на ХТВ. Чекајући потврду те понуде, стигао је отказ од Врдољака, у коме се као разлози за отпуштање са Радио Осијека наводе "НЕПРИЛИЧНО ПОНАШАЊЕ" И ГРЕШKЕ У ИЗВЕШТАВАЊУ СА ФУДБАЛСKИХ УТАKМИЦА". Дисциплинска комисија станице не поседује никакве доказе о критикама или грешкама...

Требало је проћи десетљеће да се новокомпоновани Хрват Ђорђе Ивковић "докаже“ и добије вредно признање:

Посебно признање - Радио Цврчак, С. Цврковића, Стари Микановци
За спикерски рад и рад техничара на радиопостајама
Платинаста плакета - Бранко Михаљевић, Градски радио Осијек - 50 година рада
Сребрна плакета - Ђорђе Ивковић, Градски радио Осијек - 25 година рада

Постоји у Вуковим "Народним пословицама“ и једна која каже: "Херцеговина цео свет насели, а себе не расели“. Не, не можемо више тако. Нема нас. Насели смо цео свет, али нас "бела куга" и туђе "вере“ затрeше.

А што се мојих презимењака тиче:

`Бем ти Ивковиће и ко нас овакве састави!