ПЛАМЕНЕ ЗОРЕ ЦЕТИЊСКЕ

Коначно, на Цетињу су сахранили Бога! На челу ритуалне поворке био је по злу чувени генерал Саво Јоксимовић, препознатљив по своји црвеним чизмама. Цетињани су викали: „До­ље Бог!“, „До­ље бур­жо­а­зи­ја!“ Ни­је­су ба­ца­ли ша­ку зе­мље на сан­дук, не­го су пљу­ва­ли ра­ку и сан­дук, „у ко­јем је био Бог“.

Устоличење митрополита Јоаникија на Цетињу се догодило уз велико срамоћење домаћина. Крш по улицама, црни дим запаљених гума и сиви од сузавца, буботке, разбијени носеви, пијани политичари по таборима. И псине. Превише псина избило из малог НАТО-народа због догађаја који никако није могао (а ни смео, ако је до образа) бити разлог толике њихове фурије.

Стотинама година нису рођеним Цетињанима сметала устоличења православних митрополита, новој генерацији смета, као да их животно угрожава. Јашили би попове од набујале части и жудње за отетом им слободом.

Колико је памети у бунту цетињских комита и комитки може илустровати изјава у камеру једне уплакане госпође: "Црна Гора је окупирана! Што смо доживјели да се на Цетиње пјева 'Косовка ђевојка'!" Жучљиву госпођу можемо донекле да разумемо с обзиром да смо се и ми више сморили од "Иванових корита". Међутим, када некога пролазе милосни трнци док комите певају "Чавоглава" а гади му се "Косовка ђевојка", ту спаса из напасти нема.

Уз помахнитале Монтенегрине намах је пристао сав другосрбијански свет, а они баш умеју да буду опаки. За кратко време избачено је небројено лелека, клетви и влашких магија по Србима и Русима..."Црна Гора неће устукнути пред Вучићем, хордом примитивних попова и локалних квислинга, снага клерофашизма и четништва, православно-фундаменталистички литијашког покрета".."Иза насилног устоличења Јоаникија стоји Москва. Проценили су да је Запад, НАТО, ЕУ у конфузији и једном стању парализе и да их треба понизити атаком и хибридним ратом против једне мале чланице НАТО-а на Балкану"..."НОВИ СРБИЈАНСKИ ХЕГЕМОНИЗАМ: Агресија и стид. Ангажманом србијанске тајне службе у реализацији хеликоптерског десанта клерочетничких заповедника на Цетињски манастир"... И слично.

Огласила се и повећа група посленика јавне речи. "С огорчењем и тешком невјерицом гледали смо досад на Цетињу невиђене сцене до зуба наоружане полиције, која је на вашу команду испаљивала шок бомбе, гумене метке и сузавце на грађане који су дошли да искажу протест вашој велеиздајничкој политици."...

Међу потписницима ове анатеме који су одреда од раније познати јавности, налази се и навећи наш живи писац Светислав Басара. Није ту за тешку невјерицу што велики писац истовремено у својој редовној колумни у "Куриру" износи по духу и наративу другачије виђење цетињских "ида", што има паралелно два мишљења о истој ствари: тако је некада са поругом "Жене у црном" прозвао гузатим бабама, па је недуго затим постао гузати деда. За наук нам је шта глад и потреба учине, какву поцепану личност, нећемо рећи дроњак, направе од човека.

На супротној страни су наше православне Че Геваре из "српског света", на чију су нас страну својом бедастоћом натерали Цетињанин и професионални Црногорци на челу са Милом. Ова групација радије користи телевизију, живу реч, но можемо, ради илустрације лупетања, цитирати Владимира Ђукановића (званог Ђука-Бизон или Ђука-Арапин): "Ноћ која је променила Црну Гору:...Богу хвала, све се завршило по вољи Божијој, митрополит је устоличен, а поражени су они који су устоличење желели по сваку цену да спрече. Ноћ између суботе и недеље, односно ноћ између 4.и 5.септембра била је препуна преокрета, дезинформација, полуинформација, али и очитог покушаја државног удара у Црној Гори који се на сву срећу није остварио".

Тешко је поверовати у толику Ђукину богобојажљивост, а нипошто се не може веровати да садашња црногорска власт може икога да порази. Државни удар спречен тако што су Порфирије и Јоаникије пребачени хеликоптером у Цетињски манастир?

Да се "одбрана светиња" претвори у потпуно ачење побринуо се Српски културни клуб и њихов Петрица Керемпух поетском ведрином "Гњило":"Kликћеш, шириш црно крило,/Зар ти није доста било?/Ниси соко него врана/Поприлично надркана..." Јâ. Стихови су врло јаки,/само песник мало каки.

Оно што се мора констатовати је да су наизглед две фронтално супротстављене фаланге направљене од истог материјала.

Комите, како се зна из историје, нису једног метка опалиле у одбрану Црне Горе од аустроугарског окупатора. Знамо да су затим имали пуну подршку "за своју борбу" од Италијана, Мусолинија и његових фашиста. Ако нису смели да пуцају на Аустријанце, јесу на своје рођаке и Србе који су их ослободили. У другом светском рату су били колаборанти италијанских окупатора. И сада њихови следбеници и настављачи традиција се издају за антифашисте и браниоце црногорске части и слободе?!

Са супротне стране су неприкосновени "бранитељи српства" чији преци такође нису метка опалили у одбрану Србије. Против Србије су се борили и те како. Сад кликћу "Живела Србија!" и ко им шта сме?

Заједничко им је свима да су партизански/комунистички потомци.

Шта славе Цетињани

 

Тако долазимо до суштине. Никоме ту није ни до хришћанског покајања ни до поштовања светиња. У току рата и непосредно после рата у Црној Гори комунисти су извршили прави погром. Од две стотине православних свештеника једва да их је преживело петнаестак. Мучили су људе због православног уверења, спаљивани су манастири, рушене светиње за које тврде да их бране. Коначно, на Цетињу су сахранили Бога! На челу ритуалне поворке био је по злу чувени генерал Саво Јоксимовић, препознатљив по своји црвеним чизмама. Цетињани су викали: „До­ље Бог!“, „До­ље бур­жо­а­зи­ја!“ Ни­је­су ба­ца­ли ша­ку зе­мље на сан­дук, не­го су пљу­ва­ли ра­ку и сан­дук, „у ко­јем је био Бог“.

Многе православне цркве су коришћене као штале. Говеда су балегала у вековним светињама. Било је то идеолошко време волова. И нико се тог идеолошког времена нити стиди, нити одриче, нити се каје. Напротив, то време Цетињани славе. Пламене зоре цетињске!