ПРАВДА ЗА ЦРВЕНЕ ГАВРАНЕ

"Не може се говорити о половини душе!
Иначе бисмо могли једну половину држати у рају,
а другу у паклу!"
"Хазарски речник" - Милорад Павић

У само неколико дана компрадорски самодржац Србије Александар Вучић вишеструко болно је срамотио многомучени српски род.

Пре ходочашћа у своју милу Ендехазију, Александар Вучић се данима духовно прочишћавао. Нема случаја у изјавама да он, визионар окренут будућности, нема времена да слави сељачку Српску Нову годину и сличне штетне беспослице.

Стигла су и лакокрила охрабрења из Брисела.

Затим, иако је наводно изабрани Вођа свих грађана Србије (мада бих ја радије руку одсекао него тог потуљеног Аустроугара призвао за Председника Србије, и нисам једини, и нисам пуки и безлични "грађанин" у својој Отаџбини), лидер  региона и најозбиљнији кандидат за Нобелову награду за мир, одмах иза Наташе Кандић, стао на чело листе за локалне изборе у Београду. Без његовог лика с осмехом немачког фабера, Београђани неће знати да је Београд свет. Јесте не-етички, нечасно и бахато, али помаже своје. Да је Београд свет, показаће поклоничком посетом Хрватској у стању усташке ерекције.

У Хрватској је Александар Вучић с прирођеном робовском кроткошћу, рекло би се и нијансом содомског сладострашћа, прихватио унапред смишљена понижења домаћина. Сваки детаљ његовог ниског тумарања Хрватском био је проткан понижењем и  назнаком хрватске расне, културне и верске надмоћи. Домаћини су ишли до детаља - глагољицом (да би се показало да је то Ћирилово писмо заправо хрватско) изаткано је митолошко гесло "Храброст" особито тајновитог дејства у Хрвата, на рукавима капута кројеног без везе Колинде Храбар-Китаровић при дочеку Председника Србије. Затим је скрушено прошао кроз усташког "топлог зеца" без већих психичких последица. Уз строгу паску надмоћног домаћина, Вучићу се пружила могућност сусрета у "Лисинском" са остатком остатака Срба у Хрватској како би им саопштио да морају бити добри Хрвати. Другачије речено, поручио им је да сви треба да постану Жумберчани, па ће све њихове муке проћи. Затим су се "две стране" сложиле да мањине у обе државе једнако пате, те им се паралелно морају уздизати права. У хрватску мањину се морају урачунати и Шокци и Буњевци, који су Хрвати још мање од верски и национално силованих  Жумберчана, али су сви скупа угњетени у Србији, будући да трпе ћириличне табле око себе. Затим је Вучићу у лице сасуто приопћење да ипак морамо платити ратну одштету и дамо део своје територије јер смо се покушали бранити од геноцида, па ће нам опростити што су у ХХ веку извршили троструки геноцид над Србима, уз помоћ Немачке, Немачке и Немачке. И то под условом да троструки геноцид више никада не поменемо, ни Јасеновац, ни логоре за малу Српчад. "Олују" да славимо као свој празник катарзе. Господарствени односи ће се подићи на виши ниво тако што ћемо хрватским тајкунима даривати више њива, фабрика и вредне бесплатне радне снаге, док се ми за узврат нећемо мешати у њихово господарство и кварити га нашом бизантском поквареношћу.

Озареног лица црног јањета које се вратило своме стаду,  Вучић је дошао на поклоњење непатвореном, одвратном усташи Кардиналу Бозанићу, док је над богатом трпезом бдио блажени лик ратног злочинца Алојзија Степинца, а етером су лутали јауци уморене српске деце.

Коначно, Александар Вучић се усред Загреба "аутовао" или је "изашао из ормана", како се то у ново-содомском сленгу вели: "Нисам никакав четник, нико у фамилији ми није био четник. У прошлом рату породица Вучић је страдала, страдала је и у претпрошлом рату, а не знам да је породица учествовала у било каквим злочинима." И то каже човек који је служио двојици "четничких војвода", па после они њему. Из адолесценције летео у врху политичке странке која је произвела мноштво четничких војвода, а неке је и ражаловала, мада су истовремено тврдили да то не може, када је Војвода Момчило Ђујић ражалаовао Шешеља са образложењем "Нема ту ни четника ни човјека!". 

Уистину, плодоносна беше посета самодршца Србије уз помоћ ЕУ и НАТО Хрватској под геслом "Газите нас Хрвати да би вас више волели!".

Ко је мислио да Александар Вучић може да се умори, погрешио је. Већ сутрадан, а у поводу Првог српског устанка, поделио је многа одликовања. Церемонија се одигравала у Новом Двору наше краљевске и устаничке лозе Карађорђевића. Само Карађорђевића, уместо да буду први и најважнији, нити је било нити су поменути. А ту су, и достојанствено трпе понижења владајућих политичких Аустроугара, верујући искрено и трагично да ће се пробудити свест народна. Па ипак, грозна је та дубока мржња и оно карактеристично бенасто изазивачко просташтво разсрбљене гологузије, која се руга свему светоме и рачуна да ће полако повући све Србе у своју каљугу, несвесна светости тла по коме гази.

Вучић дели ордење у Новом Двору

Нема веће увреде за Србе него да се за Дан Првог српског устанка, у одајама у којима су столовале генерације Карађорђевића, родоначелника нове српске државе и нације, од потомка Аустругарских пијаних кафанских шверцера и војака додељује одликовање злочиначком удружењу СУБНОР Србије, једном од десетак фракција распалог СУБНОР СФРЈ. Зар се ти самопрозвани "антифашисти" нису борили искључиво против "велкосрпске хегемоније", а за права и на корист "потлачених" Хрвата, Шиптара, балија, Црногораца-зеленаша - свих по идеји, злочиначкој емоцији и ефективном дејству, вољом за злочин, најгорих хитлероваца? Како су то најгори непријатељи српске државотворности и православља заслужили орден за допринос српској државности? По, из Колиндиног ормана изавшем Вучићу, онај који је са српским барјаком ушао у Приштину, тај је издајник, а они који су надоле спуштених барјака, или без њих, напустили Косово, то су национални хероји?! 

Кумровачки шегрти су директно одговорни за смрт и прогон стотина хиљада Срба. Уместо да се обележе масовне гробнице и стратишта а још живи црвени злочинци изведу пред лице правде, законске и Божје, "никад четником" Вучић им пркосно додељује "Сретењски орден"!!!

Не треба да се лажемо, одувек је позната невероватна превртљивост лидерâ СРС. У њима ни једне здраве кости нема, не да им је кичма права. Нема ничег чудног код превртања Шешеља из комуно-југословена до "багеристе Шеша" спремног да руши Титову "Кућу цвећа", па назад до коалиције са "црвеном вештицом" Миром Марковић; од четника спремног да "Америци пошаље четничку дивизију против Садама", преко изазова да ће "Американце тући са 10.000 бејзбол палица", до новог америчког верника, а да се ништа ни у Америчкој политици нити у политици СРС/СНС није променило.

Знамо да је једна од карактеристичних његових шифри, тајних имена у колаборацији са својима била "Гавран". Када се клео да је црн, тај гавран је био црвен; када се фарбао у црвено, црно је избијало из њега.

Милорад Павић у "Хазарском речнику" пише и кратку повест о једном врло наказном младићу, али добром фаберу (нап: изостављамо мучније детаље). Газда га је послао код видара који су били вешти да душу одвоје од тела и тако оздраве човека. И уистину, млади фабер се вратио не као крива ругоба већ леп и стасит младић. Али, тако исправљеног и веома лепог, њега је болело све, свака жила и дамар душе. Био је срећан само ноћу, када га нико не види. Но, они који су умели да препознају злодух, видели су грбу и кривошију како избија из његове нове физичке лепоте. Шапутало се да је лепи фабер, када је збацио грбу и усправио се, подлегао страху. Уплашио се висине с које је сада гледао свет, нових видика које није могао препознати и нарочито своје једнакости с осталим људима које је сад надвишавао, он који је недавно био најнижи од ма кога на улици. Закључак није било тешко извести: за оздрављење фабер је морао жртвовати више но што се исплати и није узалуд говорио "Враћа ми се Немачка у сну као несварени ручак". Постао је поново срећан тек кад се вратио у обличје наказе, свестан да ће га то враћање одвести у скору али за њега блажену смрт.

Ова Павићева рана алегорија савршено нас учи о Вучићу и његовој мајци с великим млохавим телом,  Војиславу Шешељу. Рођени су и расли с аустроугарском грбом и кривошијом у себи. Када су се неким хећимским краткорочним триком показали као Срби, све их је мучило и не беху срећни. Црни гавран не може бити срећан ако се обоји у црвено. Још је горе, мучније и болније, кад црног гаврана хоћете утиснути у тело Белог Орла који тако страшно високо лети.

Зато ће радије умрети генетски дегенерисани, нагутани семена Хабзбурга као мајчиног млека, него да живе, и умру, као Срби.