БЕДАНЕЦ ЈЕ СИЛОВАО КЕКЕЦА

Уистину не знам како је дошло до тога да ми реномирани љубљански Меднародни инштитут ИФИМЕС шаље редовно на електронску адресу своје политичке анализе. По наслову и поднаслову, човека може помислити са респектом да има посла са експертским трустом мозгова, под равнатељством директорâ доц. Др Зијада Бећировића и извесног Бакхтyар Аљафа. Ту је и наша дика Будимир Лончар у улози председника Саветодавног одбора ИФИМЕС. Ако су (ИФИМЕС) и нечије политичко оружје (што је у уређеној и цивилизованој Европској унији јелте незамисливо), очекује се да тако паметни спин-мајстори свој посао раде на највештији, најсуптилнији и интелигентан начин.Ма какви.

Директор Инштитута г. Бећировић у једној изјаве даје си за право да устврди да "параде треба да организују само велике и економски успешне државе, обележавајући догађаје који су важни за Европу и цели свет". О, тако словеначка и тако босанска изјава. Изјава изникла из хендикепа малих провинцијских народа без сопствене историје. Изјава уистину није лишена дозе гејачке лукавости, с обзиром да се односила на скаредну хрватску "прославу" акције "Олуја". Зијо је изврдао да каже да је срамно што Хрвати славе геноцид, пошто ништа друго вредно и часно немају у својој историји. Србима, међутим, упућивати такве "савете" је врло увредљиво и израз личне људске мизерије, пошто је толико историјско незнање искључено. Какви директори, још горе "анализе". Нема ту ничега до деценијама лизаних и отрцаваних флоскула, милион пута поновљених пропагандних бљувотина. Духовна беда, формуле скинхеда од 14 годиница преусмерене ка Србима.

Преносим у делимично србизованом облику њихову најсвежију анализу, уз мој одговор који није ништа особито већ набачено (им) неколико општепознатих чињеница, уз закључак да је словеначко зло силовало све што је детиње добро у њима.

Међународни институт за блискоисточне и балканске студије (ИФИМЕС) из Љубљане, Словенија, редовно анализира догађања на Блиском истоку и Балкану. ИФИМЕС је поводом најаве говора предсједника Европске комисије (ЕК) Jean-Claude Junckera у Европском парламенту 6. фебруара 2018.године, а који ће се односити и на проширење ЕУ на Западни Балкан припремио анализу могућих посљедица најављеног говора и планова ЕУ у погледу проширења. Из анализе „ЕУ – Западни Балкан: ЕУ пред још једном хисторијски погрешном и неправедном одлуком“ издвајамо најважније и најзанимљивије дијелове.

ЕУ – Западни Балкан:

ЕУ пред још једном хисторијски погрешном и неправедном одлуком

Предсједник Европске комисије (ЕК) Jean-Claude Juncker је у свом обраћању Европским парламенту (ЕП), у септембру 2017.године, нагласио подршку ЕУ земљама Западног Балкана за што бржи улазак у ЕУ. Као главне фаворите приоритетног уласка у ЕУ је навео Републику Србију и Црну Гору.

Иако је Република Србија главни покретач политичке, а самим тим и сигурносне нестабилности у региону, Jean-Claude Juncker и поред накнадне корекције своје изјаве уз објашњење да су „врата ЕУ“ отворена свим државама, још увијек заступа став да Србија и Црна Гора имају одређени приоритет у редослиједу уласка држава Западног Балкана у ЕУ, а за остале државе уводи се тзв. регатни приступ.

Нажалост, континуитет политике ЕУ је, да се управо БиХ и Македонији постављају најтежи увјети за чланство, иако је овим државама најпотребнија помоћ и подршка ЕУ.

Док Македонија уз снажну подршку САД и већег дијела ЕУ покушава ријешити спорна питања са сусједима, посебно са Грчком, у циљу уласка у НАТО и ЕУ, Босна и Херцеговина, тко зна по који пут, од стране ЕУ добива само вербалну подршку.

Заев и Звиздић носиоци позитивних процеса

Двојица политичара, Зоран Заев, предсједник Владе Републике Македоније и Денис Звиздић, предсједавајући Вијећа министара Босне и Херцеговине носиоци су најпозитивнијих политичких трендова и процеса не само на Западном Балкану. Обојица покушавају и улажу напоре, да своје државе што јаче учврсте и приближе ЕУ и НАТО-у. Заев је на добром путу рјешавања досада најтежих политичких питања не само региона, почевши од спора са Грчком у вези са именом Републике Македоније до односа са Бугарском. С тим у вези Македонија је потписала хисторијски споразум о добросусједству са Бугарском, а парламенти Републике Македоније и Бугарске су ратифицирали споразум. Преговори са Грчком иду у позитивном смјеру ка тражењу могућег заједнички прихватљивог рјешења, док питање односа са Албанцима је ријешено унапређењем употребе албанског језика и језика мањих етничких заједница, што доприноси бољој унутарњој интеграцији државе. Заев је и уплитање Србије у македонске унутрашње ствари ријешио на најбољи могући начин и тако показао да је примјер политичара, који добробит своје државе и мултиетничког друштва гради на споразумијевању, преговорима и компромису. У региону, одмах поред Заева је и Денис Звиздић, политички лидер чврсто опредијељен за еуроатлантски пут Босне и Херцеговине у чијем мандату су деблокирани, након скоро осам година застоја, европски интеграцијски процеси придруживања. Укњижена је 31 војна локација у БиХ као увјет за активацију МАП-а, предата апликација за чланство у ЕУ и ових дана ће БиХ предати Упитник Европској комисији као увјет за добивање кандидатског статуса. Управо су под предсједавањем Звиздића одблокирани наведени процеси у Босни и Херцеговини. У међувремену, Црна Гора је 2010.године добила кандидатски статус, Србија 2012, Албанија 2014, а БиХ је била у блокади од 2008-2015.године. Доласком Звиздића 2015.године, па затим Заева у Македонији, у мају 2017.године Западни Балкан добива нову енергију, добива двојицу лидера који могу и знају створити атмосферу повјерења, међусобног споразумијевања, али и у највећој мјери проналазити компромисе да би Македонија и Босна и Херцеговина постале пуноправне чланице ЕУ и НАТО-а.

Водеће чланице ЕУ су веома брзо заборавиле да је управо БиХ била и остала држава која је највише требала и треба помоћ од стране ЕУ због познатих дешавања крајем деведесетих година прошлог стољећа. Аналитичари сматрају, да не треба заборавити да је Савезна Република Југославија (СРЈ), послије Србија и Црна Гора, били главни фактор нестабилности у региону и ЕУ и да су због експанзионистичких ратова које је водио Слободан Милошевић, свјетска заједница превасходно САД и ЕУ, под окриљем НАТО-а војно интервенирала у БиХ 1995.године, док је НАТО 1999.године скоро три мјесеца војно интервенирао против Србије и тако зауставио злочине над Албанцима на Косову.

Избори у БиХ – окидач могућих сукоба

Предстојећи Парламентарни избори у БиХ, који ће се одржати 7.октобра/листопада 2018.године су могући окидач сукоба унутар БиХ. Милорад Додик (СНСД) је планер и организатор свих активности које дестабилизирају БиХ и регион. Подршку добива не само од Србије, него и од Драгана Човића (ХДЗБиХ) и дијела ХДЗ Републике Хрватске. Бошњаци као конститутивни народ ће невјеројатније на предстојећим опћим изборима бити подијељени у преко 200 странака и независних листа. Република Хрватска је у дубоким финанцијским везама са Русијом што се одражава на укупну сигурносно дјеловање НАТО-а и сигурност ЕУ. Хрватске (проту)обавјештајне агенције не покривају руско обавјештајно и војно дјеловање и уплитање у региону и не постоји никаква сарадња Хрватске, као чланице ЕУ и НАТО, са државама региона у погледу руског дјеловања, посебно у БиХ. Милорад Додик преко заштитарских (security)
агенција, које су углавном у власништву његових пријатеља, врши обуку својих
(пара)војних формација. Обука се врши углавном на Блиском истоку и Афганистану.
Данас Србија води сличну политику коју је водио Слободан Милошевић уз једину
промјену, што се данас снажно ослања на помоћ и подршку Русије. Дјеловање и
реторика политичке и црквене елите из Србије је идентична као крајем деведесетих година прошлог стољећа, али данас нема ЈНА, а Србија је, као и Русија, окружена државама које припадају НАТО-у. У таквој ситуацији када србијанска политика и даље покушава манипулирати са Србима изван територије Србије угрожавајући на одређене начине БиХ, Македонију, Косово, Црну Гору, па и Хрватску, ЕУ се интензивно покушава додворавати Србији, држави која НАТО савез сматра непријатељском организацијом и агресором.

ЕУ мора мијењати приступ према БиХ и Македонији

ЕУ мора мијењати свој приступ према БиХ, али и другим државама које су биле жртве експанзионистичке политике СРЈ односно Србије, посебно према БиХ која је била
изложена и агресији Републике Хрватске. ЕУ мора фаворизирати политичаре који су искрено својим досадашњим односом и активностима показали да су чврсто опредијељени за еуроатлантске интеграције.

Отворено се сумња да ли су ка еуропским интеграцијама опредијељени Александар Вучић, Милорад Додик, Хасхим Тхаçи, Вучићев Србин на Косову Горан Ракић, Никола Груевски, Андрија Мандић, Милан Кнежевић, Драган Човић. Насупрот њима налазе се европски опредијељени политичари Зоран Заев, Денис Звиздић, Еди Рама, Душко Марковић и Албин Курти.

Док је Александар Вучић са наведеним политичарима генератор проблема, Зоран Заев са плејадом младих политичара из региона још увијек нема адекватну помоћ ЕУ. Због тога ЕУ треба хитно промијенити свој приступ према Западном Балкану и у фокус ставити државе и политичке лидере који су искрено европски опредијељени и са огромном енергијом и надахнућем рјешавају најтеже политичке и сигурносне изазове, не само од интереса за своје државе, Западни Балкан, него и ЕУ, пружити им сву помоћ и подржати што хитнији улазак њихових држава у ЕУ и НАТО.

Александар Вучић је „плашт и покривач“ за све наведене националисте у региону, а ЕУ фаворизирајући Вучића и Србију индиректно даје подршку свим оним националистичким снагама у државама Западног Балкана које „сањају“ нове границе и прекрајања граница на Балкану, почевши од Додика, преко Човића, до Мандића и Груевског.

ЕУ подржавајући политичаре и државе, које не само да неискрено судјелују у интегративним процесима, него „саплећу ноге“ другим државна Западног Балкана, ради против свог властитог интереса, чиме додатно угрожава сигурносну ситуацију на Балкану и ЕУ.

Подршка Заеву је истовремено подршка и Звиздићу и Босни и Херцеговини, подршка Звиздићу је подршка Албину Куртију на Косову, односно подршка демократским политичарима Западног Балкана од стране ЕУ је кључ за рјешење кризе на Западном Балкану. ЕУ има велику одговорност, подржавати политичке лидере и државе који раде против сигурности Западног Балкана и ЕУ или ићи „тежим путем“ подржавати демократију и способне младе политичаре који су се ухватили у коштац са националистичким и аутократским системима и политикама Западног Балкана. Због тога ће се додатно интензивирати напади и притисци на Заева и Звиздића.

Аналитичари сматрају да ЕУ, а посебно СР Њемачка, треба да „фаворизирају“ улазак у ЕУ оне државе које искрено подржавају чланство својих држава у ЕУ, те да се у фокус ставе Босна и Херцеговина и Република Македонија, а не Србија као узрочник свих ратова крајем деведесетих година прошлог стољећа, која је и данас један од фактора нестабилности региона.

Подршка демократско изабраним владама и политичарима из региона, који искрено подржавају еуроатлантске интеграције су најбољи путоказ за ЕУ и требају искористити 4 преседане који су били употријебљени код уласка у ЕУ Румуније, Бугарске и неких других држава.

Најаве ЕУ и предсједника Европске комисије Jean-Claude Junckera да ће се наредно проширење ЕУ догодити 2025. године и да ће тада фаворизирана Србија и Црна Гора постати пуноправне чланице ЕУ, а преостале државе да ће бити препуштене неизвјесности и „добри воље“ Србије да блокира друге државе региона на путу ка европским интеграцијама, представљало би политичко и морално посрнуће ЕУ и још једну хисторијски погрешну и неправедну одлуку ЕУ, која ће имати далекосежне посљедице на будућност региона и Европе као континента.

Љубљана, 01. фебруар/вељача 2018
Међународни институт за блискоисточне и
балканске студије (ИФИМЕС) – Љубљана
Директор:Bakhtyar Aljaf

....

Djordje Ivkovic

1. феб (пре 1 дан)

коме IFIMES

Поштовани,

Ја овакво дестилисано шовинистичко, расистичко и гебелсовско ђубре од текста одавно нисам читао.

Којим сте ви "аналитичким алатима" дошли до блесавих антисрпских парола и бљувотина спакованих у шовинистички памфлет "ЕУ – Западни Балкан: ЕУ пред још једном хисторијски погрешном и неправедном..." то ни ђаво не зна, некмоли ви.

Ћорав је посао бавити се реченицом по реченицом, односно лажи по лажи које сам имао част од вас добити.

То пас с маслом не би појео.

Несретни Вучић држи Србију под аустроугаридном окупацијом, чинећи све могуће плезире свима около а на штету окупиране Србије. Како ћете једноставну чињеницу да је Хрватицу деформисане свести, врло сумњивих пословних активности али несумњиве шпијунске праксе (УСАИД) и неспорно нацистичког (усташког) подрјетла, васпитања и сустава, поставио за Премијера Србије уклопити у ваше флоскуле? Никако. Изгледа да вас није ни брига за чињенице.

Или, како можете ЗЛОЧИН ПРОТИВ МИРА учињен АГРЕСИЈОМ НАТО на тадашњу Југославију, правдати било чиме? Злочин против мира је злочин против мира и тачка. Нема расправе око тога. Можете да се бекељите, али да оспорите не можете.

Има питања око оних који су ПОНАВЉАЛИ ЗЛОЧИН. Немачка је у ХХ веку извршила ТРИ ПУТА АГРЕСИЈУ на Србију. Од тога два пута без објаве рата а једном супротно одлуци САВЕТА БЕЗБЕДНОСТИ УН, али и СУПРОТНО СОПСТВЕНОМ УСТАВУ. Члан (артикал) 26 немачког Устава је сувише децидан, да би се морали размишљати око обавеза које Немцима намеће.

У WW2, под окупацијом Мусолинијеве фашистичке Италије, на територи Косова и Метохије је девастирано 56 православне цркве, а под окупацијом НАТО, попаљено је и девастирано 160 православних цркава. О рушењу гробаља етц да не говоримо. Отето је 70.000 приватних српских поседа. Под окупацијом НАТО на Косову и Метохији је извршено преко 10.000 напада и злочина различитог карактера и силине над Србима, скоро 100% некажњено, што укупно КиМ изједначава са Варшавским гетом под нацистима. Ко је дакле одвратнији - Мусолинијеви фашисти или НАТО, који се од немачких нациста разликује само по томе што су немачки нацисти били господа?

Међутим, вађење људских органа (из) преко 400 Срба и распродаја истих широм "ЦИВИЛИЗОВАНОГ СВЕТА", што је утврђено од стране Светске заједнице још 2002., па су докази УНИШТЕНИ У ХАШКОМ ТРИБУНАЛУ ПОД ПОЛИТИЧКИМ ПРИТИСКОМ - што је признала и тадашњи Тужилац Карла дел Понте, да би исто потврдио Дик Марти и Европски парламент пре десет година, па све иде ка томе да се овај НЕЗАМИСЛИВИ ЗЛОЧИН ЗАПАДНЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ КОНАЧНО ОБЕСМИСЛИ И СВЕДЕ НА БУРЛЕСКУ некаквим накнадним судом са закашњењем од 20 година, показује сву наказу ЕУ и НАТО.

Сложићемо се, тако простачки морбидни, као што је НАТО, коме и Словенија припада, ни усташе не беху.

О понављаном хрватском геноциду над Србима доваљан су доказ "Брионски транскрипти".

Злочини су злочини, без обзира да ли су кажњени или не. Сматра ли ико од вас да у Србији Аустроугари ниси извршили геноцид у WW1 зато што нико није кажњен због тога? Сматрате ли да Павелић и Хорти нису злочинци, јер их никакав суд није казнио? Сматрате ли да Клинтон, Кларк, Солана, Изетбеговић, Тачи, Јанша ... нису злочинци, само зато што су довољно велике или мале хуље?

Оно што видимо је силеџијско стварање нацисоидне Велике Албаније зарад агресивних интереса НАТО према Русији. Поред Срба на Космету, најугроженији су Срби у муслиманској иначици екс НДХ, садашње БиХ. За само три генерације учешће Срба у БиХ је сведено са 51% на 32%. Па је и то очигледно пуно. Опет уз асистенцију НАТО и ЕУ.

ПС.

Да вас Србијанци нису ослободили 1918., ви Словенци данас не би постојали као народ. И, зар Србија није примила и чувала скоро 20.000 Словенаца које је Хитлер истерао из Словеније? А ви? Увукли се у дупе нацистима, и оданде правите дубокоумне политичке анализе".

 

 

Шта је дакле коначни политички закључак? Беданец је нагузио Кекеца.