ВАТРОМЕТ НА ДАН СВЕТОГ ЛУЦИФЕРА

ВАТРОМЕТ НА ДАН СВЕТОГ ЛУЦИФЕРА

Ватра 4. августа лета господњег 2014-те беше несносна. Тај талас супер-тропске врелине метеоролози су, са пуно права, назвали "Луцифер". Када је пред загушљиву поноћ тог злог дана над нашим главама запраштао ватромет, за тренутак сам помислио да Луцифер мало сеири, да се шали с нама. Не, није Луцифер и зато ме је још горе опекло.

Разлог ватромета је по себи баналан и простачки, а по дубини дубоко сраман, тешко и да је и за причу. Но, ипак ћемо рећи: у оближњем ресторану славило неко пунолетство. У том ресторану некад давно, пре двадесетседам година, беше избегличка менза. Гледао сам сваки дан снуждене и јадне избеглице кад иду на ручак. Тачно мањи од маковог зрна. Па да кажемо и то о нама: Сирижани су за време WW2, у осталом као и претходна генерација ових избеглица о којима је реч, били избеглице у Србији. И све је њих Недићева Србија сачувала. Како су вратили Србији, знамо. Но, у овом случају, у триста кућа Сирижана од триста квадрата није било места за избеглице. Само је сиротиња примала сиротињу. Али, сиротиње није било довољно за толике избеглице. Тако је већина избеглица спавала на патосу фискултурне сале у Основној школи, а хранили се у поменутом ресторану. Јеловник: купус-кромпир-пасуљ, па обрнуто. Прошле су године и избеглице се заимале. Не питајте их само за први милион. Свуда постоје тзв. "Шешељ-насеља" или "Шешељ-Градови", па видите шта је то. Што се некад градило генерацијама, они створише за пет година. Са своји десет прста, од наше сиротиње. Да ли имају хрватски пасош и шта тамо у Хрватској имају слабо се хвале. Оно што сигурно знамо је да им је увек и све мало.

И, тако су избеглице овог 4. августа 2017. рокале ватромет. На дан кад их је као стоку истерало из Хрватске. Најпре је од раног послеподнева рокала музика са друстном певаљком, продорним звуком електричне клавијатуре који се мало разликује од завијања ватрогасне сВирене, уз пратеће роктање и урнебесно "Идемо, идемо..." са набрајањем родбине, па су рокали из пиштоља и, на крају, рокање ватрометом. Да се освете за ону снисходљивост. Да се зна "ко смо и шта смо". Нису Хрвати криви, ви сте криви, али ево, ипак смо ми издоминирали!

Пуковнк Чедо Булат на хауби аутомобила потписује капитулацију

 

Ништа и никога ви нисте издоминирали. Никада ни један српски официр није потписао предају на ХАУБИ аута(!!!) како је учинио ВАШ, не и мој, пуковник/генерал Чедо Булат, командант 21 КОРДУНСКОГ КОРПУСА...."Највише технике је заплењено предајом 21.кордунског корпуса. Хрватски изворе наводе укупни ратни плен од 54 оклопна возила, 6 ВБР, 98 разних арт. оруђа калибра 76-152мм, 120 минобацача, 59 ПА топова, 6 авиона, 497 моторних возила, 22 инжињеријске машине и мноштво пешадијског оружја и осталих МТС."
Са тим наоружањем, могли су сравнити пола Загреба, тако да би свака претња Србима била неучинковита. И коме је овај несретник са својим кордунашким кукавицама потписао капитулацију? Петру Стипетићу, свом класићу и колеги из суседне канцеларије, док беше ЈНА. Што се пре није убио? Спасавао народ? Па ОК., што некој улици у вашим Шешељ-насељима не дате име овог хуманисте који вас оличава?

Знате ли ко је Илија Гојковић? Па не знате ни ви ни нико, зато што су ваши одрпанци писали српску историју. Ево вам за наук:

"Илија Гојковић је једини српски генерал који је погинуо у Првом светском рату. Погинуо је 1917. године код обала Сицилије када су га усмртили хици из немачке подморнице, на коју је претходно отворио ватру из пиштоља. „Српски генерал се не предаје“."

Е, то је Србин, а не ви, са вашом бенгалском ватром и прасетином.