НОВАЦ У ПОЛИТИЦИ 

Напомена: Напис је објављен на "Српском културном клубу"

почетком 2015. али је у хакерском нападу уништен

заједно са комплетном архивом сајта

1.

Истина, „крилата реч“ (= шлагворт) за ову студију случаја је нови наслов Ласла Вегела „Балкански пејзаж – са еврима“ [1], у коме се Вегел на свој особит начин обрушава на Србе, користећи у сврху обрушавања цитате других, са којима се „не слаже“ негде у беспућу безобалне филозофске равни или мочваре, како вам драже. Да нешто у духу није у реду са аутором извире већ из наслова. Зашто је само „Балкански пејзаж“ означен на рукаву „жутом траком“ евра? Други европски пејзажи су са цвећем и зеленом травом, еври су тривијалија којом пасторални Еуропљани не желе да руже своје лепе крајолике? И, откуд уопште у балканским пејзажима еври, кад знамо да је цео Балкан оскудева у тој валути?

По опробаним законима журналистике, Вегел је одмах, првим пасусом [2], рекао све што мисли. Остало можете читати као релаксирано штиво. Не значи ни да у том првом пасусу нема истине, значи само да Вегел и његов виртуелни опонент Ђерђ Шпиро о Србима размишљају гледајући од горе. Што је Вегел у разради заправо показао да племенска хијерархијска организација социјалних група није никакав ексклузивни српски патент, проблем је који мора решавати у својој Хунској племенској заједници.

Шта смо имали, о Ласлу Вегелу смо већ написали. [3] У вези конкретног написа можемо само парафразирати Оца Тадеја „Какве су ти мисли, такав ти је пејзаж“.

2.

Управо смо сведоци сукоба Титана, али заправо Давида и Голијата. И видимо да се Русија, која није онолико јака колико би ми у машти желели, оштро бори против јачега. Видимо како је лако оборена вредност рубље и вредност нафте. Али, обарање вредности руских ресурса се код нас испоставља повећањем цена. И не само код нас. Та, побогу, треба неко да плати рат са Русима.

Немачким банкама, тој тевтонској узданици ЕУ, швајцарски франак је обрачунска база!? Колико се, дакле, билијарди евра врти у овом сулудом колоплету економског Армагедона?

За оперетске акције уподобљавања („deliveri junit“) ионако корумпираних режима, користи се промет дроге. Углавном. Тако да је тај Џејмс-бондовски сегмент врло лак.

Није увек било тако. Времена се мењају, паре које се обрћу су стоструко веће, али је интерес вечан. Зато ћемо задржати наслов књиге на коју се ослањамо - „НОВАЦ У ПОЛИТИЦИ“ [4]

3.

Морамо да скренемо мало са теме да би разумели философију поменуте књиге.

„Политика је вештина да се лични интерес прикаже као општи интерес!“ –То је дефиниција од које аутор полази у набрајању широког дијапазона политичко-финансијских малверзација.

Не бисмо о Хитлеру и његовим финансијским неподопштинама, да не увредимо његове салонске присталице који се у нас, нарочито у БГ., множе као мрмоти.

Ако не знате ко је Грк Вензилос (Избори 1928.), сетићете се кад вам на биралишту пошприцају десни кажипрст неком тајанственом течношћу. Оно што је у време писања поменуте књиге сматрано понижавањем демократије, данас је цивилизацијско достигнуће. Аутор Левинзон-Морус није имао повољно мишљење о „балканским демократијама“, те је поменути грчки експеримент са згражавањем навео.

Но, шта је са Мађарском, коју Ђерђ Шпиро са почетка текста ставља на виши цивилизацијски ниво у односу на Балкан, а Вегел се не слаже по питању мађарске мањине „Трианоном“ одвојене од матице. Да би ту Шпироову вишу цивилизацију показали у пуном сјају, дословце ћемо навести одељак из Левинзон-Морусове књиге „Новац у политици“.

4.

Хортијева Мађарска

Уколико се тиче политичких изборних метода, и данашња Мађарска мора се урачунати међу балканске државе; утолико више што избори изван већих градова и индустријских срезова нису тајни, тако да владине инстанце могу да излију свој краљевски гнев на опозиционе бираче. Мађарски парламентаризам под режимом адмирала Хортија није углавном ништа друго него лакрдија. Опсадно стање, проглашено почетком рата, одржано је до јесени 1928. Када се ова мера уопште није могла више да оправда, моћне позиције које је влади давало опсадно стање легализоване су низом посебних закона о штампи и слободи зборова, удружења и синдиката, тако да је влада стварно остала свемоћна.

По својој унутрашњој структури мађарска влада представља чудну мешавину феудализма и фашизма. Слој који влада и који је привредно фаворизован јесте богато племство. Али, откако је завладао бели терор, који је дошао после црвене диктатуре Беле Куна, екстремна националистичка удружења врше јак утицај на политику. Јавна су сакупљања у „Савезу друштвених удружења“, тајна у „Братском савезу“. Из ових савеза, који се претежно регрутују из кругова официра и чиновника, образује се постепено ново војничко племство, које налази и службено признање поделом титуле „витез“ од стране државног поглавара регента Хортија. Због својих ратних заслуга за мађарску државу „витезови“ добијају земљишне поседе како какви средњевековни ленски господари.

Мађарски фалсификатори франака

Пошто се око ове уистину владајуће касте окупља, делом из уверења делом из страха, све што у земљи има новца и иметка, она не оскудева ни у финансијским средствима.

Али, за финансирање великих потхвата, какви лебде пред очима дешператера националног покрета, очевидно није довољна пожртвованост њихових присталица. Због тога је пред завршетак инфлације једна клика племића и високих државних чиновника дошла на идеју да фалсификовањем новчаница прибави средства за спровођење једне велике политичке акције. Шта је заправо требало почети с новцем, није било сасвим јасно ни самим творцима овог плана. Хтело се углавном, помоћу фалсификованих новчаница, да помогне иредентистички покрет у ранијим мађарским подручјима Чехословачке, Југославије и Румуније, и да се та подручја поврате круни Св. Стефана.

Вођ потхвата био је ранији мађарски министар исхране кнез Лудвиг Виндишгрец. Он је годинама најбрижљивије припремао и делимично сам финансирао план за фалсификовање новчаница. Још за време инфлације он је нарочито у ту сврху позајмио 100.000 швајцарских франака, а у предузеће уложио у свему 130.000 долара. Поред тога, и са друге стране стављена су средства на расположење.

Али, још боље од финансијских биле су политичке припреме, јер је кнезу Виндишгрецу стајао стварно читав мађарски државни апарат на расположењу. Шеф земаљске полиције Надоши бринуо се да фалсификатори новчаница могу у миру да раде, издавао лажне пасоше за потребна путовања у иностранство и служио као политичко залеђе. Лажне новчанице правили су највештији стручњаци у државном Картографском институту, коме је на челу стајао један генерал. Да би предузеће добило и потребно освећење, увучено је и једно духовно лице. Бискуп Задравец заклео је све учеснике да ће задатак који им је додељен верно и савесно извршити и да неће ништа одати.

После ових припрема рад је могао да почне. У програму је било најпре да се направи 40.000 француских хиљадарки, што је тада претсављало вредност од 10 милиона златних марака. Сигурно је имало политичких разлога што је француска валута добила ово преимућство. Хтело се тиме реванширати Француској, заштитници мале Антанте и главном кривцу за губитак мађарских територија. Али, то је истовремено било и најлакше. Рачунало се да ће немачки крупни индустријалци у запоседнутом Рурском подручју моћи добро да употребе лажне франке.

Истина, евакуацијом Рура постао је овај део програма неизводљив, али је план иначе спроведен у свим појединостима. Направљено је око 30.000 лажних новчаница од по 1000 франака, које су у многим европским земљама стављене у промет, док у Холандији није ухваћено неколико агената будимпештанске фалсификаторске централе и док мађарска полиција није морала, хтела не хтела, да поведе истрагу. Мађарске власти извлачиле су се још и сада колико год су могле и тврдиле да фалсификаторску радионицу треба тражити у иностранству. Тек после интервенције француских криминалних чиновника и на енергично тражење француског посланика у Будимпешти, мађарска влада одлучила је да похапси главне кривце и да их изведе пред суд.

Расправа на суду показала је да је Хортијева влада имала несумњиво доста разлога да заташка читаву аферу, јер су искази сведока тешко компромитовали највише државне чиновнике, па чак и председника владе грофа Бетлена. Главни фалсификатори осуђени су на вишегодишњу робију, али будимпештански суд није пропустио прилику да оптуженима изда уверење како су они били само „вођени патриотским осећањима“ и како они нису прости злочинци него „жртва оне катастрофалне несреће чија је последица раскомадавање Мађарске“. После две године сви су помиловани. Председник владе гроф Бетлен, под чијом владом и у чијој се околини све то одиграло, није морао да демисионира, јер га је штитио регент Хорти. Режим диктатуре пребродио је и овај најкрупнији политички скандал послератног времена.

5.

Поштовани Левинзон је своју сјајну књигу завршио пре но што је мађарско државно фалсификаторско предузеће дало своје крваве делатне производе.

Тек што је фалсификаторска афера забашурена, у Марсеју је убијен наш краљ Александар.

Вођа хрватских усташа Павелић издаје декларацију којом осуђује краља Александра на смрт, а по усташким логорима почињу интензивне припреме за атентат. Највеће припреме вршене су у логору Јанка Пуста и Нађ Кањижа, где усташе за извршење атентата обучава професионални атентатор ВМРО-а, Владимир Гергијев Керин, звани Владо Черноземски. Након обуке између 15 најуспешнијих терориста, избрана су тројица атентатора: Мијо Краљ, Иван Рајић и Звонимир Поспишил. Четвртог атентатора Черноземског, Павелић је одабрао на предлог Михајлова. Краљ, Поспишил и Рајић су добили лажне мађарске пасоше.

Након атентата, поново је на очиглед Европе „појео вук магарца“. Конкретно, Јанка Пусту је била запосела мађарска полиција и извршила претрес и хапшења. „Извршили претрес и хапшења“! Као да нису знали шта се ради годинама по тим Кањижама и Пустама, уз грување пиштоља, бомби и митраљеза.

Затим беше Други светски рат, и знамо шта су урадили Хорти и Павелић, али их је опет заштитило неко топло европско крило. Без стида.

Па дођоше крваве деведесете. Одакле пристигоше све оне усташе, не можемо знати. Знамо да су први контигенти оружја, по багателним ценама, усташама прошверцовани из Мађарске.

Коначно, када се Европа ујединила како је ономад Хитлер визионарски сугерисао, ни Мађари више нису морали да заташкавају своје крваве афере. Са поносом истичу да су учествовали свом снагом у НАТО агресији на суседа, тадашњу Југославију. Јесте та агресија НАТО по Декларацији УН најтежи злочин – „Злочин против мира“, али се савршено уклапа у сет европских вредности.

И све је то добро или бар опростиво, а за Србе је вечна љага „опанчарска афера“ и несретни Рада Пашић, које морамо као грбу носити на леђима док постојимо. Не смемо да се побунимо ни када почившег Патријарха Павла лучоноше еуропских вредности прогласе за „ратног злочинца“. О напретку Срба из трибалних заједница ка средњеевропској цивилизацији судиће лумпен-полуинтелектуалци, калфе мађарског малограђанског фашизма из Szenttamás-а и Janka-puszta [5]

.................

[1] http://www.autonomija.info/laslo-vegel-balkanski-pejzaz-sa-evrima.html

[2] Балкан и непотизам

Интервју Ђерђа Шпироа у будимпештанском недељнику ХВГ о „балканизацији” Мађарске, чини ми се да је вредан пажње мањинске јавности. Поред осталог овај  познати писац каже да „…услед отворених граница са Балкана пристиже један  мађарски живаљ који се социјализовао у амбијенту једног другачијег менталитета.  Балкански менталитет је племенског карактера, темељи се скоро искључиво на  родбинским везама, од пресудне је важности ко којем клану припада, а не ко с каквим  способностима, знањима располаже”. 

[3] Војводина на рубу прошлости

http://www.srbijanskiglas.in.rs/index.php/novosti/world/item/1322-sg-1322

[4]  „НОВАЦ У ПОЛИТИЦИ“ – Рихард Левинзон-Морус.-  „КОСМОС“ 1934.

[5]  http://hr.wikipedia.org/wiki/Janka-puszta

Напомена: Јанка-пуста у преводу значи „Јанковац“. Ово, да се зна чији је.