ОКУПАЦИЈА У 10 СЛИКА

ОКУПАЦИЈА У 10 СЛИКА


Први светски рат. Крвавим бајонетима аустроугарски окупатори намећу европске вредности у виду латинице.


1941. нацисти окупирају Београд. Немци нису имали проблем да направе колективни "селфи" испред споменика Незнаном јунаку.  Наравно свечани дефиле испред скупштинског здања. Ниси победио ако не промаршираш испред Скупштине.

И нек` се знаде ко ти је покоран...

1944. Београд окупира Крајишко-Црногорска багра.

И дакако, опет исто - мора да се тријумфално прошпарцира испред Скупштине. Кад су овако испршени дошли иза Руса, настала је највећа пљачка и терор који Београд није могао честито ни да запамти, јер данас су та багра  већином "стари Београђани". Једино, аустроугарска фукара Тито, никада није изашао на споменик Незнаног јунака да прави селфије. Неугодно му било јер су му негде туда Србијанци полупали дупе аустроугарско док је бежао.



Није ни "Слобо" уз помоћ Месића био 1991. за потцењивање...

И што се чудите?

Принцип је исти све су остало педери...








Ето их као ослободиоци, ето их испред Скупштине. Како и приличи окупаторима који држе до себе.

И ево, ту је и латиница која је донета на крвавим бајонетима, само је сада унутрашња српска вредност.

Да ли сте приметили да се Вучић, као ни Тито, никад није поклонио сенима највећих бранилаца Србије, највећих патриота, код споменика Незнаном јунаку на Авали?  Вукао се по босанским вукојебинама да се клања свему и свачему, улизује се свакој белосветској џукели, али ономе што је у Србији оличење слободарства, никада. Николић јесте, овај аустроугарски заперак никада. Зато су Николићу одбројани политички дани. Не зато што је лош политичар.

Београд је ове јесени посто вечити град Обломова. Дегенерисало га дуготрајно ропство. Београд је данас стециште 2.000.000 Обломова. Зато све ово може...

"...Радња романа одвија се у Русији између 1819. и 1856. године, у Санкт Петербургу, великим делом у неуредном кревету младог Обломова, из ког никако не може да устане. Неколико пута покушава да обује кућне папуче, али безвољни покушаји враћају га поново у кревет. Призор са папучама готово симболично говори о апсурдности једног постојања. Обломов схвата да одустајање тражи најмање улагања енергије, па стога начин функционисања и базира на принципу одустајања. Одустаје од пресељења, љубави, даљег образовања, могућности сваког напредовања, на крају биолошки одустаје од живота, јер физичка активност организма бива угрожена парализом, потом и смрћу."

Коментари

Популарни постови са овог блога

ПЕТ СРПСКИХ ЏЕЛАТА (1): ЗОРАН ЂИНЂИЋ - КВИСЛИНГ ДЕЧИЈЕГ ЛИЦА

ИДИОТИ СУ СНАГА СРБИЈЕ

АНТИ-ТИТОГРАФИЈА (3) ДЕСЕТ НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ РЕВОЛУЦИОНАРНИХ СТАРЛЕТА