БАЛКАНСКА БИОПОЛИТИКА

Холокауст је мртав, дошло је време Натчовека.

Признајем, слабо верујем у филозофирања комуниста. Поготово извиканих салонских комуниста, а скоро у опште извиканим салонским комунистима који момке траже по турским купатилима док се не распадну од содомије. Међутим, некада су од помоћи да се разуме стварност, ваљда зато што је наопако виде па је отуда ближа њима него нормалним људима.

Мишел Фуко важи за врло модерног филозофа, изванредног ерудиту ХХ века. Неспорно, измислио је неколико добрих речи које су нам од помоћи. Реч која га је прославила је "биополитика".

Биополитика нема никакве везе са генетским инжењерингом и експериментима у којима кактусима расте мека длака, нема везе са генетски модификованим паприкама, не бави се моралним аспектима истраживања генома и ДНK, нити се занима за учинке уништавања озонског омотача. Ништа од тога. Биополитика чак није ни дисциплина, већ растуће мноштво појава, богатство све софистициранијих техника наметања политичке воље јачега; преплитање и нарочито расплитање живота као таквог и политике. Сам Фуко каже: „Биополитика је неолиберализам“. Фуко биополитику мање веже за благостање а много више за модерне алате над-тираније. Отуда, надовезију се хибридни појмови "биомоћ", "биорат" (додаћемо "хибридни рат") или "биоетика". Где постоји политичко управљање животом, ту је и политичко управљање смрћу, дакле "некрополитика".

Политичке праксе западних земаља базиране су на холивудском таргетирању „пријатеља“ и „непријатеља“, апсолутног злочинца и безусловне жртве, што за последицу, између осталог, има и тзв. „хуманитарне ратове“. Тако се већина савремених ратова води "у име живота“ и/или „у име мира“, али у суштини они имају за циљ преживљавање савезничког племена на рачун непреживљавања становништва непријатеља. Слично важи и за „тероризам“ и за „рат против тероризма“, као и за архи-самопротивречност у лику „хуманитарних интервенција“. Хуманитарно више није неутрално. Исти авиони носе храну, лекове и бомбе на исту територију у исто време.

Сједињене државе и Европска унија оствариле су висок степен грађанских права, али оне људска права (загарантована Декларацијом универзалних права из 1948.) увек изврдавају када се она супротставе њиховим националним интересима и империјалистичкој прождрљивости. Колонизовани је увек деградиран, а колонизатор налази оправдање за одбацивање његовог субјективитета у филмској монтажи. Доминација, посматрана с висине, има више изгледа да се појави као једнакост.

За Фукоа, некрополитика не подразумева само производњу смрти, већ и „производњу светова смрти [death-worlds], нових и јединствених облика друштвеног постојања у којем су многе популације подвргнуте условима живота који им намећу статус живих мртваца“.

Kонцентрациони логор, у том је смислу, машина смрти која, да би произвела, штитила и управљала одређеним животима (белим, немачким, хетеросексуалним, телесно и родно нормативним, политички праволинијским) уништавала животе других (Жидова, Рома, родних мањина, људи с посебним потребама, комуниста). Међутим, овде се ради о биополитичким управљањем „другима“. Наиме, да би ова машина смрти могла да ради, неки од номинално других морали су бити одржавани на животу, те су њихови животи инструментализовани као неопходна радна снага: то су „живи мртваци“ у „свету смрти“ концентрационих логора. У том смислу, логор утеловљује и биополитику и некрополитику.

Колико биополитички и некрополитички алгоритми постају суверена средства доминације упечатљиво показују управо Јевреји, хомосексуалци и комунисти.

Има ево седамдесет и три године, што је око 26.700 дана, како нас непрекидно, из часа у час, са свих страна и свим средствима (а нарочито филмском продукцијом), опомињу како су неки људи страдали само зато што су Јевреји. Тешко ономе ко расистички генерализује па каже да су за неко зло над другима криви Јевреји, а нарочито кад другом народу високо-етички поруче "све вам можемо опростити али не можемо да вам опростимо што морамо да вас убијамо". У то име Голан је наш! Нека у ватри нестане онај који опомиње шта пише у "Талмуду".

Под геслом "једнакост у различитости" хомосексуалци су остварили друштвену супер-доминацију, контролу свести пука и лично економско благостање где год су се одомаћили са корпом својих људских права.

Педери су међутим врло узoрити тлатичељи. Нико, опоменућемо, не терорише децу горе од педера. Не могу наказе постати добри владари.

Феномен ауто-колонизације је везан управо за комунистичка друштва. Јер, баш су режими са префиксом "социјалистички" илити "народни" толико зависни од нестајања у пламену, истребљивања сопственог народа, елиминације другачијих тј. поштенијих, етничког премештања, политичке манипулације рађањем од расплодње до забране рађања, конц-логора у њиховом сировом облику, да без тих сатанских математика геноцида у геометријском реду не могу ни да опстану.

"Револуционарни терор" и "лева скретања" - да умиљатих ли еуфемизама, Боже драги! "Поља смрти" Стаљина, Мао Цедунга, Пол Пота, Јосипа Броза, Енвера Хоџе, учинком превазилазе трому нацистичку индустрију смрти.

Да је Мишел Фуко имао дужи живот не знамо како би се суочио са бруталним балканским оваплоћењем својих апстрактних филозофских теорија које смо мозаичким цитатима у уводу приказали, кад није имао воље да их тестира на већ раније акумулираним балканским историјским траумама. Да ли би у ужасу устукнуо уз врисак "Који је ово коначни кошмар? Сањам ли?!" и просвирао си метак у слепоочницу? Или би, у лакокрилом маниру педера политички коректно своје теорије "убио заборавом"? Пре ово друго, будући да раније лагерована биополитичка и биоратна, а нарочито некрополитичка искуства, нису давала никакав простор за устук.

Слобода парафразирања појмом "биополитике" је толико велика да је на крају банализује, разводни и обесмисли.

Биополитика је своје коначно и/или пуно значење остварила на Балкану у синтагми вишег значења - "Србоцид".

Геноцид на Јеврејима је био ограничен - просторно, временски, по карактеру и по џелатима.

Геноцид над Србима нема никаквих ограничења. То је апсолутни геноцид.

Не, не сањамо, само оно што се Србима дешава бива иза границе онога што човек свим својим чулима може да "ухвати", разуме и на неки начин другима саопшти. Ако би успео да нађе праве и на све језике преводиве речи, нико неће да чује.

- Први концентрациони логори у Европи формирани су за Србе пре више од сто година.

- Када се помену речи Вуковар, Сарајево, Сребреница, то су мантре које требају да нас убију у појам стидом због српског злочина. У стварности, то су стратишта троструког геноцида над Србима. Ми не знамо да ли постоји сличан пример таквог расистичког извртања историје, која се у школама намеће деци као истина коју су дужни напамет да науче.

- Цео свет зна за Гернику, нико не зна за Лесковац.

- Владајућа цивилизација полако усташе премешта у антифашисте.

- Највећи и најдуже трајући европски гето су Косово и Метохија који се сада зову Косова и за коју (гето Косову) оне земље које су "оствариле највиши ниво људских права за своје грађане" траже столицу у УН.

- У светској историји не постоји злочин као што је трговина телесним органима Срба, која је обављана уз одобрење и сарадњу најцивилизованијих земаља.

- Нико, па и унутрашњи колонизатори Србије, не споре да је НАТО агресијом прекршио свако међународно право, али држе да је било оправдано, пошто су Шиптари били ометани у својим злочинима.

- Постоји и особит феномен непознат у свету - мостоцид. Мост је нешто што спаја, па његова вредност није само економска и саобраћајна, већ и хумана и емотивна. Ако рушите мостове без јасног разлога, онда се ултимативно поставља питање а шта је стварна накана таквог дивљаштва? Да се прекину везе међу људима? ДА! Ништа друго! Једно рушење моста можете рационализовати некаквом ратном нуждом. Нема тог изговора којим се може оправдати упорно уништавање новосадских мостова. На току Дунава Нови Сад није највећи град са највише мостова, нити је био поприште највећих битака, па ипак ту је највише мостова рушено. Нема случајности, јер Нови Сад је први велики српски град на дунавском току, на "граници", који силом ваља отргнути од матице.

- НАТО је запретио да ћемо скупо платити ако будемо тражили истину о уранијумском злочину.

- Не постоји сличан пример да злочинац два пута поражен у рату, дође код победника чији је народ три пута масакрирао и испоручи му "цивилизацијске захтеве" у вези гето КиМ:

"Немачка очекује почетак укидања паралелних структура у безбедносном апарату и управи на северу Kосова и њихово финансирање. Kако је рекао Шокенхоф, те структуре „тамо постоје незаконито”, а годишњи финансијски допринос Београда је, по сазнањима Берлина, „већи него онај допринос који Србија добија од ЕУ”.

Берлин жели и да Београд континуирано утиче на Србе на северу Kосова да активно сарађују са Еулексом и Kфором, као и да „допринесе промени свести”. „Северни део Kосова није део Србије, али знамо да Београд тамо има значајан утицај. Знамо да нова влада Србије тамо може још више утицати. Због тога очекујемо да Београд још више употреби свој утицај и континуирано утиче на Србе са севера Kосова да они активно сарађују са Еулексом и Kфором и да доприносе мењању свести”, рекао је Шокенхоф."

Шокенкоф очито своју свест није мењао сто година.

- Срби су већином заиста претворени у живе мртваце.

Јесу, није спорно, али нису сви. 

Ако, док потрајем, на власт у Србији дођу живи Срби, очекујем да законски забране негирање Србоцида, у сваком његовом облику:

- Као холокауст.

- Као промену свести.

- Као биолошку дегенерацију.

- Као културну идиотизацију.

- Као верски трафикинг.

- Као јаничарство.