Претражи овај блог

уторак, 10. новембар 2015.

ШТА НАМ ОТКРИВА УНЕСКО?

 


Полако се смирује еуфорија после неочекиване победе Србије над  „Косōвом“  у вези пријема ове на силу произведене „државе“ у УНЕСКО.



Грехота је народу кварити то мало радости. Мој утисак после прегледа развоја догађаја је ипак да је ствар мутна. Након што је без по' муке Извршни савет УНЕСКО подржао пријем „Косōве“, исти предлог није прошао на Генералној конференцији за три гласа. Тешко се може поверовати да такве силе као што су УСА, В. Британија и остали пријатељи „Косōве“ и Александра Вучића, нису могле „начепити“ цокулом још неку од својих бивших и садашњих колонија да подрже Тачијеву младу демокрацију. Уз то, из извештаја о гласању види се да САД, Израел и још седам земаља нису имале право гласа јер нису платиле чланарину. Дакле, да су хтели, могли су регулисати ту обавезу и изгласати шта су намислили. Па је и моћни албански нарко-лоби, могао је исто учинити за пар земаља и проблем опет решен. Чудно је и вези Израела, који је могао да се квалификује за гласање и реваншира нам се за нашу подршку за пријем Палестине. Коначно, могуће је да је разлог сасвим баналан – да су се наши противници/непријатељи једноставно прерачунали, рачунајући да ће сам њихов став бити јасан сигнал за довољан број земаља како да поступе. Шта је у политичкој позадини  видеће се, јер пракса нас је научила да ЕУ и НАТО не хају превише како ће њихови потези бити доживљени у Србији. Било каквих назнака у погледу смисла и импликација овог маневра или пораза пријатеља „Косōве“ нема, па се не вреди бавити пуким и испразним политичким шпекулацијама.



Шта су реалне димензије наше победе у УНЕСКО?



Прво. Пријем „Косōве“ није дефинитивно одбијен, јер ће после краће паузе моћи поново да „аплицира“ за чланство. Одбијање предлога је сигурно боље него да је предлог прихваћен, али то је ипак само нешто привремено.



Друго. „Заштита“ УНЕСКО у пракси не значи скоро ништа. Европски званичници од Британског амбасадора, преко потпрдседнице Европског парламента Урлике Луначек, до овдашње незаобилазне Соње Бисерко и многих других, понављањем мантре да ће „уласком Косова у УНЕСКО културна баштина на Косову бити боље заштићена“ само показује степен или дубину хипокризије бранитеља „Косōве“. Не кажу како ће то српска баштина бити „боље заштићена“? Или, зар из њихове тврдње не провејава да наша баштина није довољно сигурна под патронатом НАТО и ЕУ и, пазите, и до сада присутног УНЕСКО на Косову и Метохији?


Ако са Шиптари намере да нешто униште, они ће то и урадити сигурни да ће проћи без казне. Као и до сада. Алексеј Лидов, експерт УНЕСКО, академик Руске академије уметности и директор Научног центра за источнохришћанску културу је због својих ставова о дешавањима у јужној српској покрајини за Приштину персона нон грата.


Моја последња посета Косову је била баш у саставу мисије Унескa у априлу 2004. године, после тих страшних мартовских догађаја, када је за само два-три дана срушено и осркнављено 36 средњовековних споменика. После тога сам као званични експерт мисије Унеска дао интервју, због чега сам за Косово постао персона нон гратa. Сви моји наредни покушаји, између осталог, и да учествујем на научној конференцији у Косовској Митровици, били су онемогућавани од стране локалних власти, уз објашњење да не могу да ми пруже одговарајућу безбедност.



Да се присетимо и да ИСИС не хаје за заштиту УНЕСКО.


Генерална директорка УНЕСКО Ирина Бокова осудила је уништавање Тријумфалне капије у древном сиријском граду Палмири, у нападу припадника џихадистичке групе Исламска држава (ИС), и истакла да ће Унеско уложити све напоре како би починиоци били приведени правди.

"Када неко прогони људе и убија их на основу њихове етничке и вјерске припадности, а затим уништава и њихово културно-хисторијско наслијеђе, њихове храмове и споменике, уништава њихов идентитет, тада престају бити људска бића", рекла је генерална директорица УНЕСКО-а.



Мученички Девич су Турци и Шиптари палили и рушили пет пута, али сигурно нећемо чути да „Шиптари нису људи“.

Није дуго требало Албанцима да покажу право лице: "...директор за комуникације Владе Kосова Лорик Пустина затражио је протеривање Игумана Саве Јањића из Високих Дечана и Kосова и Метохије."


Па ако нападају преко сваке мере „кооперативног“ несретника Саву Јањића, како Шиптари гледају на оне који могу без вечере?


Треће. Ако неко сматра да је победа што је против нас гласало 89 земаља, а у нашу корист 59, док је 22 чланице било уздржано, што је тек мало повољније од гласања против, у реду ствар. Један одушевљени коментатор је израчунао да је 55.7773% грађана света било на нашој страни, па нека нам и то буде на радост.



Самим гласањем јасније можемо сагледати ко нам је пријатељ а ко непријатељ. Није да то нисмо знали, али сада се отклања свака сумња. Прво што пада у очи је да су пријатељи Александра Вучића српски непријатељи. Што су њему ближи, то горе по Србију. Немачку не морамо помињати. Али су дефинитивно показали право лице и Арапи из УАЕ којима је Вучић поклонио најбољи део Београда. Шта га брига, није своје дао. Какву је то ова власт остварила „победу“ за државу, кад највећи њени „пријатељи“ пљују Србији у лице?



Сви околни народи или су нам окренули леђа или су били отворено против нас. За Хрвате је јасно. Није чудо ни за Словенце, који су у свом карактеристичном маниру бечких коњушара заборавили да смо им за време рата три и по године чували и хранили десетине хиљада сународника и са пакошћу ниских људи ударили нам нож у леђа. Издала нас је, без нарочитог повода, и традиционални пријатељ Чешка. Но, против нас су биле и наше православне комшије Румуни, Бугари, Македонци, Грци и наравно Црногорци.



Шта остаде од грчко-српског „пријатељства“? Шта ће сад да кажу овдашњи успаљени навијачи комунистичке СИРИЗЕ?



Цитираћу оцену Новака Драшковића:


Резултати гласања о предлогу да европски ИСИЛ, тзв. држава "Косова", постане пуноправни члан УНЕСКО-а нам говоре да ми у суседству немамо пријатеља, па чак ни елементарно неутралних земаља. Не, ми смо окружени непријатељима и што пре усвојимо и укоренимо то сазнање, то ћемо пре постати способни да према њима водимо адекватну политику, а у циљу нашег опстанка. Посебни непријатељи су нам тзв. "словенски православни народи" (како гадан еуфемизам за бивше Србе!). Свака црногорска држава је Србима и Србији онтолошки непријатељ... Према њима морамо да будемо посебно одлучни, а по потреби и сурови... Велика је заблуда да се може градити било какво (равноправно) савезништво између Србије и Бугарске. То је, просто, немогуће.  Мени се, искрено, смучило инфантилно призивање једне те исте фикције упркос свим стварним историјским искуствима."

Монтенегрине, „друго око у српској глави“ једноставно треба сами из своје главе да ископамо. Боље ћемо видети и лакше живети без тих архи-хуља.


Четврто. Очигледно је да режим свим силама настоји да овом привременом победом поентира у јавном мњењу и код гласача. Међутим, треба се ослободити сваке илузије да су „напори“ Александра Вучића и његове камариле искрени и добронамерни. Што се наше власти тиче, све иде ка томе да су ову победу (за коју се, ето без снажнијег основа, сумња да је у напред била обезбеђена) припишу искључиво себи. Цитираћемо Бориса Малагурског са његове ФБ странице:

„На конференцији за штампу, премијер и министар спољних послова похвалили су људе из владе који су се борили против уласка Косова у Унеско, премијер је у више реченица хвалио људе из министарстава, људе који нису одговарали на наше позиве да се заједно боримо за интересе Србије. Крај њега је тихо стајао и директор Канцеларије за Косово и Метохију који није одговорио на мој позив да се подрже млади људи који раде на интернет кампањи  #‎NoKosovoUnesco. Министар спољних послова се захвалио свима, осим вама који сте били део интернет кампање, било ширењем хаштага, било потписивањем петиције, било информисањем људи широм света о нашем културном благу на Косову и Метохији. Осим председништва, са којим смо лепо сарађивали, ниједна државна институција није била заинтересована да подржи младе и пресели начин размишљања у 21. век. Не кажем да је наша борба била пресудна, али одбијам да прихватим да влада Србије може да држи монопол над борбом за српске интересе. Свака част свима који су учествовали и у дипломатској борби, али и ви који сте потписивали петицију, делили слике и обавештавали пријатеље о тој теми на друштвеним мрежама сте били и наставићете да будете важан део борбе, не сме ниједна влада то да заборави! Хвала од срца организацији 28. Jun, односно Filip Filipiju и екипи, хвала Сими и Милану, хвала студентима из Косовске Митровице, Београда, Крагујевца и других градова, хвала свима који су допринели кампањи и величанственој победи на гласању о пријему Косова у чланство Унеска! Победили смо, наш труд и наш тријумф нико нема право да умањи!



Са друге стране, наша Влада финансира медије који отворено лобирају за ствар „Косōве“.




У реакцији поводом последње у низу хушкачких изјава Мирослава Гавриловића, поглавника клеромафијашке удруге СПЦ, у којој је припретио могућношћу насилног враћања културне и историјске баштине на Косову, потпредседница Европског парламента Улрике Луначек рекла је у интервјуу за Радио Слободна Европа да ће српско наслеђе најбоље бити заштићено управо кроз чланство најмлађе европске државе у УНЕСКО




Галама против пријема Косова у УНЕСЦО не јењава, при чему је главни аргумент тај да српско наслеђе на Косову не могу чувати они који су га вековима уништавали. Ако су га толико дуго и тако страсно уништавали, како је уопште опстало?



Па, и ми се чудимо. А докле ћемо са вама таквима опстајати, нико не зна.

2 коментара:

  1. Шиптарски натчовек и САДистански садисти још нису завршили посао ...

    ОдговориИзбриши

МОМЕНАТ КАДА САМ ИЗУО ЈОВИЦУ Јован-Јовица Будисављевић играч ФК "Партизан"-Београд   "Јовица Будисављевић, бивши игра...