НИМБУСОВ ПОДРУМ

  АРХИВА Бр. 16. 22-08-2014. Сретнем данас испред продавнице г. Х. Када је на својој ФБ страници подржао Зеку Петакова (лик који је био инспирација за настанак неологизма "аутошовинизам" ), избрисао сам га са листе виртуелних пријатеља. Иначе смо добри.  Г. Х је по оцу Херцеговац, по мајци Личанин, деда му је робијао на Голом Отоку. Све је, само „Војвођанин“ није. А он тврди да је Војвођанин. Није, он је војвођанер. Једном, мало у шали, а мало да ми прикаже колико су му широки назори, рече: „Ја сам дечко са Јегричке!“ . Јегричка је највећа Војвођанска река. Кад не замуљи, широка је осам метара. Протиче два километра од Сирига. „Па ОК“ – Одговорих – „Кад си последњи пут био на Јегричкој?“ И, наравно, одговора није било, нити га је могло бити. Г. Х није пецарош. Додао сам „Зашто не кажеш да си дечко са Каналића?“. (Јер Каналић, који је још во времја Краљевине држава направила ради заштите села од подземних вода, пролази крај његовог дворишта). Али, није годинама би

“Док год губитничка нација има команду над својим националним идентитетом, она ће тврдоглаво одбијати да се повинује захтевима победника за моралном и духовном предајом.” Соња Бисерко, међу својима АРХИВА Бр. 15 14-11-12 Дигла се мала прашина око захтева организације „Наши“ да се неке невладине организације које делују протвуставно санкционишу као противуставне. На листи су Фонд за хуманитарно право, Хелсиншки одбор, Амнести интернешенел, Центар за културну деконтаминацију, Пешчаник, Егзит и Иницијатива младих за људска права, Квирија центар, Грађанске иницијативе, Геј-стрејт алијанса... Из НВО сектора стигао је промтно одговор да је напад на њихово противуставно деловање фашизам. Сад, ако Уставни суд Србије донесе одлуку да противуставно деловање НВО, које исте ките као „антифашизам“, није противуставно, доводе себе у такав атифашистички галиматијас, где ће стајући на страну ТЗВ „анифашиста“, сами себе промовисати у фашисте. Јасно? Није јасно

  Преносимо, без непотребних коментара, изјаву једног потомка Срба из Хрватске , недовршеног Хрвата и довршеног идиота. ***** Писац и преводилац из Загреба Боривој Радаковић (70) је један од три члана жирија на овогодишњим 42. „Бориним позоришним данима“ у Врању. Врањански ансамбл већ је играо по једном његовом тексту. Били су то „Аматери“, а он за Данас открива колико се радује дружењу са глумцима, грађанима у родном граду Борисава Станковића. Ко би требало да избуши мотор тога „погона за зло“, кад је појединац изгубио ослонац, кафкијански заробљен међу усташама, четницима, територијама, антидијалогом? – Ех… Опет вам не знам одговорити. Противник сам сваког и свачијег национализма, сматрам га примитивним и опасним. И сами сте имали искуства да вас чувају „најгори од својих“. Ви сте писац, потомак Срба из Хрватске . – Ја сам потомак Срба из Хрватске, уништеног ентитета на чијем су искорјењивању здушно радили српски и хрватски политичари и хорде које су предводили. А ни Срб

Или: МОГУ ЛИ СРБИ ОПСТАТИ БЕЗ ЕТИЧКОГ ЧИШЋЕЊА? Игуман Стефан Нико срећан, а нико довољан, нико миран, а нико спокојан. Све се човјек брука са човјеком: гледа мајмун себе у зрцало! П.П. Његош “Горски Вијенац“ АРХИВА: Бр. 5. 24-08-2014. Ако је и до ругања, много је. На православни Божић ударише „другосрби“ у ругање и народу и празнику. Исти они који са понизношћу евнуха и клецавим страхопоштовањем вешегенерацијских робова пожелеше „све најлепше, здравља и берићета“ католицима и Курбан Бајрам муслиманима, намах, ничим изазвани до сопственом псином, претворише се у осионе безбожнике који са гађењем жигошу и пале све што је везано за веру. Али, гађење и спаљивање је резервисано искључиво за православље и искључиво за Србе. Следи невероватна лавина бљувотина. Сећам се професорке из гимназије која нам је у неком мање строгом тренутку, а можда под превеликим стресом који је морала са неким да подели, па макар и са ђацима, описала породичну посету рођаци у лудници. Ра

  Манастир Девич, XXI век Данас нама кажу, деци овог века, Да смо недостојни историје наше, Да нас захватила западњачка река, И да нам се душе опасности плаше. Добра земљо моја, лажу! Ко те воли Данас, тај те воли, јер зна да си мати, Јер пре нас ни поља ни кршеви голи, Не могаше ником свесну љубав дати! "На Газиместану" Милан Ракић, Песник, дипломата, четник Војводе Вука, ослободилац Косова, 1912. Коментар на чланак: Албанско-српске бесе Аутори: Александар Р. Милетић , Бељуј Бећај [2] и Срђан Милошевић . ПЕШЧАНИК, 09/02/2023 [1] Цитат: Проблем данашње јавне перцепције је у томе што се тадашња збивања посматрају само кроз ту поремећену диоптрију великих националних наратива; читав универзум свакодневице живота и међуљудских односа у локалним срединама постаје невидљив у великим синтезама које од историје виде само националне међе, карабине, реденике и војну музику. Супротстављајући историјске изворе таквој перцепцији прошлости, ми указујемо на Ракићеве депеше

Мића Поповић: Стварање државе Тимоти Лес: Све води ка стварању велике Албаније , једина опција да Косово оконча „стање лимба“ је спајање са њом У недостатку било какве шансе за признање од стране Србије, једина права опција да Косово оконча своје стање лимба је спајање са Албанијом. То је такође, оно што већина косовских Албанаца жели пошто је Косово вештачка творевина, држава којој недостаје нација“ Када смо, на време, упозоравали да је једини шиптарски циљ етнички чиста велика Албанија, били смо од комуњара проглашавани за "параноичне великосрпске националисте". Хапсили су због тога људе. Сада, када је белодано јасно да се остварује план етнички чисте, дакле на геноциду засноване, велике Албаније, уз не малу помоћ комуњара, из истих комуњарских кругова, који сада себе "грађанима" зову, ће вам одбрусити да су "за све криви параноични великосрпски националисти". То ће рећи са циничним осмехом, нехајно ће мало подићи леви гуз, и пр'нути у свом удобн

  Дејан Илић: Нико од нас није Новак (Пешчаник, 31.1. 2023.) Истина је да није „Србин“ најбољи на свету, него баш – Новак Ђоковић. Упркос свему, па и томе што је „Србин“. - Дејан Илић Ах, како јетка аутошовинистичка капама. Да је Ноле декларисани Хрват који слави тријумфе уз ноторног Томпсона ви, паланачки космополити, подврискивали би од удобности. Илићев памфлетић би почео традиционалним комунистичким поздравом: Свака част , комшије! Величао би Илић хрватску нацију, "док смо ево ми у овој Србији безнадежно заостали у националним митовима"... Пошто Ђоковић по усуду није баш "коцкаст", аутор Илић после неколико сентенци о духу паланачком са висина Пешчаникових учи нас како "морамо да схватимо коначно да ми нисмо он, тј Ђоковић". Надал је Шпанац, Марадона је Аргентинац, и сви народи се поносе својим најбољим спортистима, само ми треба да схватимо да немамо везе са Ђоковићем. Е, да би вама, србомрсцима, некако срце село назад на место. Да је недајбоже Ђоков

Овако извитоперена народна...пардон...грађанска свест је страхота... Не постоји народ који се овако срамотно односи према својој историји и идентитету. Који слави оне који су отворено ишли да нас униште. Serbien muß sterbien није измишљотина, већ биополитички практикум. Нечијом бескомромисном храброшћу, неостварен пројекат! И сад неостварене жртве muß sterbien, наричу над својом худом судбином, која их је сачувала у животу. Уме ли неко да одговори шта је Аустроугарска уопште имала да тражи у Босни и Херцеговини? Одакле јој право да анектира БиХ? Двадесет пет пута је генералштаб АУ тражио од Круне да нападну Србију, побију народ а територију присвоје. Речју, да цивилизују Србију. Чим су окупирали Србију 1915., забранили су ћирилицу. Тако се врши цивилизовање. Латиница је господска, као што знамо. На њој се пишу мудре ствари, као што ево гледам.     Коментар на поплаву пљувачких коментара по Воји Танкосићу и Србији на Радију 021, поводом откривања споменика Воји Танкосићу у Кисач

Pro memoria: Шест хиљада људи изгубило је животе на градилиштима арена за Светско фудбалско првенство у Катару. Шест хиљада мученика је жртвовано на олтару Бога Луденса. Игре могу да почну! Радуј се господо лепа! ____________________________________________________________________________________   Раздрагани Хрвати славе победу Хрватске репрезентације Све што се догађало на СП у Катару праћено је политичко-емотивним изливима. То затрпавање спорта у главном негативним емоцијама и пакошћу потиснуло је у спорт сасвим други план. Ако је нешто могло да се извуче као наук из развоја такмичарске ситуације, онда је то сазнање да је национализам - потпуна посвећеност појединца нацији и монолитност нације - један од кључних фактора успеха. У Србији је међутим све постављено наглавачке. Или се показује лажни патриотизам режимлија или нескривени аутошовинизам недовршених Хрвата овдашњих. СЕФЕРЈОТИЗАМ Југонасталгичари и еурофанатици су коначно могли да одахну. Поново је отворен простор за партизан