ДА ЛИ ЈЕ „ДРУГА СРБИЈА“ ЗРЕЛА ЗА ЛАПОТ?

Студенти против хашких пресуда, београд 4.12.2012.

Има свако право на наду. Тако сам се ја те давне године понадао да још има наде, да вреди веровати, и да је наша нада у младима. У међувремену, свака нада је ишчилила.

***

АРХИВА БР. 26.

05-12-12

Забезекнута проеуропска курајбер-елита гледала је данас масовни бунт српске интелектуалне младости против хашке тираније, под којим су стењали учмали градови.

Еуро-пандурски креационисти су могли са горчином само да констатују да народ, студенти посебно, нису онаква ресетована титоистичка политичка стока, каквом су мислили да су га (народ) издизајнирали.

Горку неверицу заменио је бес. Студенти су им забили прст у зеницу ока, у врховно Светилиште, у Свети Сифилис – Хашки Трибунал.

Уследила је другосрбијанска ноћ дугих носева.

Кренуо је општи напад западњачких интелектуалних ренџера у најму на здраву памет. Бесомучно пендрекање истине.

У последњих неколико сати другосрбијанска псина достигла је свој ултимативни врхунац. Снага псине очитована у количини избљуване погани у јединици времена, личи на пара-ментални цунами. Да су могли, подавили би све студенте. Да их нема. Једном за свагда. Да се уклони студентски реметилачки фактор. Да на време уклоне и оне што ће им за двадесет година можда бити непријатељи.

Пера Луковић се трансформисао у Усаина Болта усташког џукелизма.

Бљутави, академски национализам

Неколико тисућа национално освешћених студената који недељама не могу да уче јер их академска душа боли због хашких пресуда – уместо на испите, кренуло је на београдске улице да у традиционалном кич-патриотизму покажу да, како рече један од организатора, „омладина осећа неправду која се тиче целе Србије и да жели да покаже да та неправда боли“. Носећи пароле које су неодољиво подсећале на воњ милошевићевских фанатика („Хашки суде докле више", "Судије треба да суде по закону, а не по налогу", "Не дамо Косово", "Свако је невин док се не доказе да је Србин", "Хаг, право силе, а не сила права", "Од ваше правде, нема веће неправде"), студенти су, наравно, добили подршку нациста из Образа и тешких десничара из организације 1389. Укратко, ништа ново. Још једна фашистичка представа у земљи Србији у којој се национализам пажљиво гаји и негује.

Коментари пратећих пара-усташа накићени су, најбоље што су могли да смисле, разним епитетима...„србски кретени“, „багра“, „говна“... и сл., уз редовни вапај „о зар сам ишао/идем на исти униврезитет“, чиме се жели самоистаћи неупитна висока интелектуална разина лајавог периног акрепа.

Дабоме, количином избљувака и масовношћу накариканих „лајкова“ неприкосновен је Б92.

Динко Грухоњић није заостао у лајању:

 „СТУДЕНТИ“ ПРОТИВ ХАГА ЗАЈЕДНО СА НАШИСТИМА И ОБРАЗОМ
дец 4 2012
Где су, у ствари, нестали прави студенти?

Где су, у ствари, у овој недођији од земље, нестали „прави студенти“? Мислимо на оне који су се одвајкада некако борили за праву правду, који су – због своје младости – били пре свега левичари, анархисти да не кажемо? Данас, ето, имамо следећу ситуацију: студенти су најконзерватнији део овог друштва, а пензионери, канда, најлибералнији. Можда је то због тога што су студенти ни мање ни више него деца својих родитеља. А знамо какви су им родитељи. Зато је наиван онај кога чуди оваква вест...

Динкови „прави студенти“ су, скоро генерално, неприкосновено најгори изрод који је Србија хранила.

Наравно, Динко је у бесу промашио тему - протест студената нема везе са икаквом идеологијом, сем ако не мисли да су тужиоци и судије хашког Трибунала комунисти на тајном задатку, а она зградурина му се не привиђа као хотел "Лукс".

Очигледна је несразмера – на Динкову штету – у броју активних учесника његове недавне „антифашистичке“ шетње и данашњег спонтаног и искреног протеста „обичних“ студената. Ни све паре НЕД-а и „фондације Конрад Аденауер“, ни сва „селекција младих кадрова“, сведена на протежирање шмокљана и педера, ни пропаганда и „охрабривање“, нису дорасли једном ФБ позиву.

Једноставно, млади људи су поступили по налогу своје још неконтаминиране савести. И ту се нема шта додати.

Од овог протеста, у нашем друштву тешко да ће ико од студената имати каквог личног "бенефита".

Тој деци се урличе СМРТ ФАШИЗМУ!!!

Отуда, одурно је и трпање министра Селаковића-„праведног“, у први ред протеста, да буде уочен, у дану када су његови шефови отишли да продају државу и Тачија пољубе у папучу.

Ништа мање одурно није просеравање Чеде целомудреног Јовановића, који се на студентским протестима бубуљица решио и онда оженио, и баснословни иметак стекао. Сад скочио против „злоупотребе“ протеста. По њему, студенти су ударили „нож у леђа“ европској перспективи.

"Србија је уморна од давалаца туђе крви и политичких пиромана попут Селаковића. После овога министар правде мора да поднесе оставку или да буде смењен у Влади", навео је Јовановић.

Другосрбијанци су, изгледа, убеђени да је довољно да на сваких осам сати наште срца закреште из дна грла "Смрт фашизму!“ да би били људи?

Истина је супротна – ти распаднути интелектуални сифилистичарски морибунди, одржавани на инфузијама страних фондација и домаћих фондова, неспособни за поштен рад, нису достојни нити вредни живота. Истина је да су сва та "смрт-фашизму" крештала и продани политичари само неодрађен посао Тарзана и Марадоне Јовановића и њиховог возила за специјалне намене.