КАТАРКЛИЗМА ОПТИМИЗМА (1) - КОНАЦ ВАТРЕНЕ ДРАМОСЕРИЈЕ
Хрватска ногометна момчад опет се, својим већ епски рудиментарним анти-фудбалом, бауљајући, гребањем и швиндлом, прогурала до полуфинала Светског првенства у Катару. До тог успеха Хрватска је стигла а да никога, сем Канаде, није надиграла. Како неког и да надигра кад има две стативе и једну пречку у нападу? Како, кад у одбрани - а њима је и везни ред одбрана - имају пет добро дресираних пит-булова, али лимитираних, не-луцидних играча? Њихова вештина је да противника спусте на свој ниво игре. Када су то урадили против Гаучоса, страдали су од сопственог оружја и могу бити задовољни коначним резултатом. Неумољивост ове оцене више не може да промени исход утакмице за треће место са десеткованим Мароком, јер су у групној фази у мечу са истим противником доказали своју безидејност.
Један од ретких објективнијих новинара у тамошњем тиску ће признати:
Борили се јесу, гинули јесу, али игра није била таква да се могу полизати прсти. Превише је пута Хрватска висјела да на крају не би била кажњена. Врч иде на воду док се не разбије. Можда смо сви скупа мало превисоко полетјели, али када се трезвено све сагледа, ова хрватска момчад извукла је максимум.
Шта
међутим кажу фудбалски експерти на ХРТ у анализи полуфиналне утакмице СП у Катару
Аргентина:Хрватска 3:0? По њиховим фудбалским зналцима узроци пораза
су:
1. Јер их је судија осакатио.
2. Јер су направили само 8 фаулова, што је недопустиво мало.
3. Јер је млади Гвардиол направио грдну грешку што није скрљо Месија.
Замерати
својој репрезентацији што је мало крљала противнике, мада су само
Месија тукли ко вола у купусу без судијске санкције, је уникум. Те
"експерте" међутим није ни мало срамота. Онај дид с леве стране стола
сав дрхти од очаја што ником "наши дечки" нису поломили ногу.
Млађани
Гвардиол би Месија сигурно изуо из копачки да је своје ноге, у чвор
везане, могао да распетља. Није лако ни опучити противника како то са
кауча изгледа.
На свакој утакмици вама су, диде, праштани пенали.
Брозовићу против Бразила опроштен црвени картон (други жути). И мало
вам. Једино још да су Шимунићу дали да суди
утакмицу, ваљда би онда били задовољни.
Иначе, ви сте светска
фудбалска брука. Фудбалска наказа. Јаки, крвожедни, покварени и глупи.
То ваљда иде у пакету. Фале вам само она два акрепа, Шаћири и Џака, па да
будете прваци света. У грдоби. Екипа која је номинално вице-шампион
света толико немоћна и безидејна, глупа, да на две утакмице не шутне
лопту на противнички гол?! Оно што су шутали, летило прико Марјана. Било
снега на балуну кад падне на ледину. Вечито уз помоћ судијске гурке,
"тврдом игром" на задовољство пургерских "експерата" за крљање, спуштањем игре на свој ниво, све
нешто ко куче кроз плот. Надам се да се овим завршава драмосерија
хрватског фудбалског зеленог кадра.
У другом полуфиналу играли су
Француска и Мароко. У изванредној утакмици победили су Французи.
Мароканци су се показали достоји полуфинала. Часно су се борили.
Поштовани госн Ивковићу, не знам одакле нама идеја да ми можемо да критикујемо хрватски фудбал. Мислим, можемо, није забрањено, али ако имамо мало образа и логике не би требало то да чинимо. Они, за разлику од нас, имају континуитет. Може да им се посрећи у једној, две утакмице. Али бити трећи на свету 1998., играти четвртфинале 2008. на европском (на којем ми нисмо били не памтим од када), 2018. бити други на свету, и сада опет стићи до полуфинала...не знам да ли је могуће имати толико среће толико дуго. И камо среће да ми умемо да играмо барем пола антифудбала као они, па да бар понекад прођемо групу.
ОдговориИзбришиПоштовани, ја разматрам овде игру номиналних вицешампиона света који би морали, по природи ствари, играти врхунски светски фудбал, и реакције тамошње стручне јавности о узроцима њиховог "неуспеха" у полуфиналу. Све је међутим врло бизарно. Енглески аналитичари констатују да је главни њихов квалитет "спуштање игре противника на свој ниво". То се још зове анти-фудбал. На четири утакмице нису дали гол. Зашто не бисмо смели о томе и ми прозборити коју реч? Њихови коментатори су толико острашћени и необјективни да прелазе сваку границу пристојности. Зашто и то не би смели констатовати?
ОдговориИзбришиТо што смо Срби не обавезује нас на ћутање. Политичка коректност је предворје робовског менталитета.
РЅ.
О игри наше репрезентације ћемо у трећем наставку.
Свако добро.
Поштовани госн Ивковићу, понављам, није ствар да не смемо, наравно да смемо, није забрањено. Али мислим да то не би требало чинити. Зашто? Па због тога што тако делујемо као пакосна сиротиња, која из позиције немоћи критикује некога ко јој је, макар тренутно, недостижан. Зашто ми нисмо били у стању да спустимо игру Бразила на свој ниво? Ма каквог Бразила, ми Камерун нисмо спустили на свој ниво. Зашто Енглези нису спустили Французе на свој ниво па онда отишли на Мароко? Јесте, Хрвати нису дали гол али га нису ни примили. И прошли су даље поштено, колико год ја не био за њих.
ОдговориИзбришиИ још једна јако важна ствар - Хрвата има мање него нас. Они нису Бразил, Француска, Немачка, Британија итд., они не могу да бирају играче између неколико десетина милиона становника плус некадашње колоније, они имају то што имају.
Што се тиче аналитичара, ја не гледам ни наше а камоли хрватске. Алергичан сам на грлате и бахате самопрокламоване стручњаке и генерале после битке па их избегавам када год могу.
И Вама све најбоље.
А шта да Вам кажем? Мој став је да не треба никог, па ни њих, бреновати.
ИзбришиОко њихових успеха може се нашироко расправљати. Ја указујем на чињеницу да вицешампион света на ПЕТ (не четири како сам у првом одговору написао) није постигао ни један гол?! О томе пишем, без обзира ко да је у питању.
А, узгред, ја сам утакмицу Бразил - Хрватска. Ван сваке сумње је да је Хрватској опроштен пенал када је Ловрен играо руком, и да је Брозовићу опроштен црвени картон. Енглески судија Мајкл Оливер, који је "виђен" за финале Светског шампионата, после те утакмице је враћен кући. Али, Бразил је испао. И сад око те ствари може да се шпекулише до миле воље.
Када је Србија испала, у загребачком студију један хрватски тренер је дао оцену како су присутни коментарисали наш неуспех: "Сачувај ме Боже српске културе и хрватског јала!" Толико о пакосној сиротињи.