КРАЉЕВИ НЕСРЕЋЕ

Некад беше: Престолонаследик Александар заједно са синовима

"Ја сам краљ једне несреће" - Краљ Петар II Карађорђевић

Србија се полако гаси, и то гледамо. Нада је међутим дуго тињала. Народ, онај његов живи део који се није утопио у комунизму, држао се своје Цркве и својих краљева. Имали смо патријарха Павла, имали смо Карађорђевиће. Чекали смо упорно. Чекали трпећи ударце. Падајући и осипајући се, али ипак жилави у свом најдубљем уверењу.

Како смо се само порадовали повратку ЊКВ Александра у Србију. Плакали су људи на аеродрому. Пркосно певали.

ЊКВ Александар II Карађорђевић са породицом обилази Храм Св. Саве,
05.10.1991. године - Архива Храма Светог Саве

Ево нас, тридесет и једну годину касније, никада даље од уједињења, никада даље од саборности, никада даље од душе српске.

Пре два дана, 5. 11. 2022. одржан је, како се каже у саопштењу Краљевског дома, " помен невиним жртвама комунистичког режима у Београду, одржаном испред Краљеве чесме у Лисичјем потоку, са благословом Његове Светости Патријарха српског Порфирија".

Најдражи гост на комеморацији је био Александар Шапић, градоначелник београдски, потомак оних који те злочине починили.

Градоначелник Шапић је подржао скуп као „Србин и родољуб, као први међу једнакима”, изражавајући наду да ће моћи да уради оно што је требало много раније да буде урађено.
– Ово место је важно како бисмо указали на то да је бољшевички, комунистички режим српском народу и српској држави донео само чемер, јад и несрећу. Некима је направио платформу да добију своје државе, некима је створио чак и нације, нама не видим да је добра донео. Због националног помирења важно је да правимо јасну разлику између тог режима и наших сестара и браће који су се борили против нациста и фашиста у народноослободилачком покрету једнако као и борци Југословенске војске у отаџбини. После 2000. године десила се рехабилитација Равногорског покрета, али ми се чини да су још увек дубоке ране међу нама због прекрајане историје. И други народи имају различитости, али постоје тачке које треба да нас уједињују – рекао је Шапић.

Тако је Шапић, очито са благословом Вучићевим, кренуо у мисију измирења окупатора са жртвама окупације.

- Неке ствари морамо да оставимо иза себе, али не смемо да их заборавимо. Дајем вам јавно обећање да ће Град Београд овај пројекат завршили зарад националног јединства, зарад тога да као Срби једни друге штитимо и да бисмо чували сећања за будућа времена.
- Завод за заштиту споменика ће урадити детаљан пројекат санације, након чега ћемо читав овај парк уредити јер он треба да буде спомен-обележје жртвама комунистичког, бољшевичког режима - казао је Шапић.

"Чувај се Данајаца и кад ти дарове носе" - Извор

Какво црно помирење без покајања, казне за џелата, враћања отетог?

Да је њима до помирења уредили би они спомен обележје код Краљеве чесме пре тридесет година. Или, Вучић, пре десет година. И не би забрањивао рад Комисији за утврђивање комунистичких злочина. Треба хуљама мир док чине најгору велеиздају у српској историји. Зато би да привуку што више к себи онога коме су најљући, најкрвавији непријатељ. Непријатеља који у Србији једини може њихову владавину истински да угрози.

Истога дана, у сумрак, готово потајно као илегалац,  на истом месту, положио је цвеће и запалио свећу принц Филип Карађорђевић.

Од половине октобра 1944., оно што је требало да буде ослобођење, хиљадама београђана постало је последње време а милионима јасна порука нових комунистичких власти. Ово место, једно од 211 откривених широм Србије, мора да постане место сећања и опомене, као залог боље будућности. - Принц Филип

 
"Ја сам краљ једне несреће" - у очају је говорио деда Филипов, Петар Други. Свака несрећа, дугом употребом, на крају се претвори у гротеску. Отац сина ни брат брата неће да гледају, а народ треба да сабирају.

Куда ћете, тако посвађани међу собом, а измирени са крвницима, краљеви српске несреће? На коју страну ми главу да окренемо, да нас мање буде срамота?