Пређи на главни садржај

ЗАШТО НЕЋУ ИЗАЋИ НА СЛЕДЕЋЕ ИЗБОРЕ, МАКАР ИХ И ПАПА ФРАЊО БЛАГОСЛОВИО


Спавао сам и сањао како је живот радост.
Пробудио сам се и открио како је живот служење.
Дао сам се на служење и спознао да је служење радост.
Рабиндранат Тагор

Дошао нам је у посету Димитриј Медведев, руски Премијер. Након дочека који је био сличан школској приредби која се понавља сваке године у избледелим и згужваним костимима, Медведев је говорио у скупштини Србије.

Посланик Ђорђе Вукадиновић ће забележити:
Дмитриј Медведев управо у скупштини. "Русија снажно подржава суверенитет и територијални интегритет Србије и резолуцију 1244." Скупштинска већина ћути... Нико чак ни грешком да затапше...
До душе, не знамо шта је са скупштинском мањином, да ли су бар они акламативно подржали руски став по питању поштовања Устава Србије? Изгледа да нису. Неки су били заузети личним бизнисом. Други радије путују у Москву; у Београду им је Медведев некако досадан.

У Скупштину се бирају најбољи од најбољих. Двестапедесет најспособнијих и најодговирнијих међу нама. И, не може се спорити избор - гласачи су изабрали најспособније и најбоље по свом лику и, још више, наличју. Оне који ће политичком проституцијом остварити јазавичарске жеље овдашње скерљаве троглодитске пучине. Сасвим је природно да су скупштински троглодити непријатним муком дочекали изјаву Медведева да је Русија спремна да помогне у зашити уставног поретка Србије. Гласачи скупштинске већине, мањине и "средњине" (они што су нешто између - "ни риба ни месо, ни Богу свећа ни ђаволу жарач") очекују од својих посланика да их ратосиљају обавезе очувања државе; да их ратосиљају закона, уредности и заклетве на Мирослављево непотпуно Јеванђеље.

Бесмртно скерљави пук френетично, од срца, аплаудира свакој белосветској левенти и муктаџији који дође у престони град Београд да нам дигнутог носа саопшти да Косово није наше и да треба да гледамо у будућност.

Није дакле случајно, народ то воли. Односно, онај, већи део, ментално пауперизованих етничких Срба, по моделу Моша Пијаде.

Погинули су ђенерал Дража Михаиловић, Милан Недић и Димитрије Љотић. Рат су преживели Анте Павелић, Миклош Хорти и Јосип Броз. Здраво је питати : шта мислите, да ли би за српски народ било боље да је било обрнуто? По комуњарама, не да не би било боље, било би страшно. Зашто? Зато што би имали Велику Србију, а то, као што знамо, највеће је зло на Балкану, па чак и нарочито, за Србе највише.

Некако се сложило да се у исти дан обележава "Дан ослобођења Београда" 1944. и дан када је убијен Гадафи, кога један део грађана Србије оплакује, а дуги део је срамота да то кажу и боје се да не увреде западне пријатеље. Партизанско "ослобођење" је било горе и крвавије од немачке окупације. Тако сада знамо да Срби, а нарочито Београђани, воле више Гадафија од Београда, а Тита више од Гадафија. "Тито се воли највише!", као што знамо из читанки.

Недавно је Борка Павићевић сахрањена уз химну „Хеј Словени“ – јер за њу, како је речено, "није било разлике између некадашње Југославије и данашње Србије, сем сужавања простора"
А Срђан Драгојевић је, такође недавно, написао: „Враћам се провереној теорији југословенства. `Ја сам Србин, ја сам Хрват, еј, Бошњак сам, ахој, ја сам поносан Словенац`… Не – ви сте курци. Јебала вас нација. Будите, ако сте људи – Југословени“.

Ово је је забележио Слободан Антонић.

Управо тако, то је срж - Србија, Србијетина, Сврбија, Србистан, Смрдија, Смрдистан, Геџованија... за већину њених становника је гадна. Срамота их што живе ту, у "пркну космоса". Југославија је нешто друго. Југославија је... Свет, она се брани лепотом.

Док се Србија културно, национално и биолошки не деконтаминира од свега србијанског и то архаично и цивилизацијски отпадно србијанство потпуно, дубински и покајно, не замени југославенством, неће бити мира ни станка.


Београд октобра 1944. г. Kозарачко коло у Србији над убијеним београдским “народним непријатељем”

Kада се тај мета-циљ оствари, биће слобода и право свакога антихриста да цепа и дрпа преосталу смањену и сужену државну лепоту, све док је не пождеру као таблу сланине. Ненад Чанак, та пихтија на врху војвођанерског крема, неће морати више да се мучи машући заставом Kатолоније, већ ће моћи по Пустари да витла до неба слободно и срећно својом вољеном црно-жутом заставом Аустроугарске. И, тек тада ће Београђани схватити да је Београд заправо ружна и прљава азијатска касаба и да нису сви Београђани исти. Они чисти и височији већ сада се превентивно затварају у своје елитне енклаве. Говоре перфектно енглески али држе слику у шкрињи, јер познаје прадеду који игра уколу. Да је неко после рата јавно рекао да ће унуци генерала и народних хероја учити у енглеској приватној гимназији на Дедињу, убили би га на месту. Данас се ти унуци, снобови, смеју презриво у лице бедном народу.

А, не, још је ту и СПЦ која је ружна и зла. "Попови-лопови", "Прво су дошли попови а онда топови", "А Пахомије?!"

Вучић би силно радостан био да Папо Фрањо походи Србију са својим кардиналима. Између два педофилна фелација. Признаћемо, нисмо више сигурни да не би и већини бишопа СПЦ срце заиграло да у храму Светог Саве пољубе руку Фрањи и да се коначно "мања река улије у већу".

Да су Србију усташе окупирале 1944. уместо партизана, лакше би било. Имали би дефинисаног окупатора. Партизани су се као пантљичара увукли у српски национ и појели га изнутра.

Недавно се уважени професор Антонић још објавио "Елита која није спремна да се жртвује за свој народ – и није елита". Па и то је тачно, макар завршило енглеску приватну гимназију.

Међутим, није свакоме кроз село певати. Горан Давидовић- Фирер би мирне душе мога исто да изјави, јер је робијао због својих националних убеђења. Антонић, не.

Антонић се доказао као вечити "најбољи друг школског силеџије". Kако један силеџија напусти школу, појави се други најјачи, и ето бистрог слабашног дечака из прве клупе да му буде друг. Ево има две године дана како Слободан Антонић у име српског патриотизма прави нову "Магнум кримен". Само, Александра Вучића нити било ког режимског дворског барона и не види, не да их препозна као највеће српско зло.

То ће бити, то корисно слепило, елитна храброст? Није. Народ за такве начелно има карактерну дефиницију "пизда", али за дивно чудо уважени професор све ове године измиче судбини храброг интелектуалца, подилазећи медећи импулсу велике гомиле.

Kако је само слабашно наше памћење...

*

На једном сајту пасионираних метеоролога 12. маја 2014. писали су овако:Одговор #52 послато: 12. Мај 2014. у 09:22 »

Овом библијском потопу који се спрема ће претходити и један занимљив дан. Сутра ћемо бити у топлом сектору циклона, па ће температуре поново бити око или мало преко 20°Ц. Предфронталне нестабилности су ту, а смицање ће бити веома изражено, па су јако велике шансе и за прве суперћелије ове године код нас.

А за период од среде до петка немам да додам ништа што већ нисте написали. Потоп, хладно, ветровито, с обзиром на средину маја једном речју - ужас! Сва је срећа да се свему томе назире крај већ за викенд, у суботу знатно слабљење падавина, а од недеље суво и значајније отопљење.

« Одговор #57 послато: 12. Мај 2014. у 17:44 »

Да бог сачува каква се кишетина спрема наредних дана, очекивао сам како се ближи период да модели постепено смањују падавине али ништа од тога...

« Одговор #66 послато: 13. Мај 2014. у 19:36 »

Прилично је извесно да ће највише падавина имати Мачва, Подриње, Срем, део Шумадије. Могуће је да ће у наредних 48 сати пасти и преко 100мм кише.
Нека је свима у тим деловима пуно среће са набујалим водотоцима у наредним данима...
*
Истовремено, Републички Хидрометеоролошки завод дао је црвену узбуну! 

А шта је радила Влада Србије? Била на продуженом викенду. Премијер је једини вредно радио.

13. Мај 2014.
Место збивања: Сарајево


Вучић: У Сарајево сам дошао као пријатељ 

Локације Председника републике Томислава Николића и министра без портфеља за ванредне ситуације Веље Илића: Неутврђене, вероватно негде у Србији.
*

Када су се најављене ужасне поплаве догодиле, настала је паника а Влада Александра Вучића показала је апсолутну неспособност и неодговорност. У тим категоријама - неспособности и неодговорности, нема даље. Александар Вучић се доказао као најгори и најбестиднији председник Владе кога смо у историји имали. Какво је стање владало цитирамо:

Немачка штампа: Вучић током поплава „сејао панику, збуњивао власти и појачавао хаос“

16. мај 2014. Градоначелник Београда Синиша Мали: "Моле се грађани Обреновца да не напуштају своје домове..."

16. мај 2014. Председник Владе Александар Вучић ОБРЕНОВЧАНИМА: "Kритично је, не одбијајте евакуацију, животи су угрожени! Не терајте нас да примењујемо силу да бисмо спасли ваше животе и тиме додатно угрозили животе спасилаца, рекао је премијер који ће за два-три сата бити у Обреновцу."

У тим моментима стихија је већ урадила шта је урадила. Оба, контрадикторна, упозорења су дата са закашњењем, ради личног алибија.
*

Тада се јавила скоро угасла солидарност међу људима, и многи, нарочито млади, похрлили су у помоћ удављеном Обреновцу. Власт се потрудила да и ту искру народне солидарности уништи јер је претила да се измакне њиховој партијској контроли.

Последице су биле страшне, а одговор државе језив.

Људи су хапшени док је трајала, за неке ванредна а за неке изванредна ситуација, полиција је саслушавала више грађана, угашено је најмање 30 Фејсбук профила, а неколико најчитанијих опозиционих сајтова било је хаковано. При том су се власти позивале на Члан 343 Kривичног законика, који гласи:

„Kо изношењем или проношењем лажних вести или тврђења изазове панику, или теже нарушавање јавног реда или мира или осујети или значајније омете спровођење одлука и мера државних органа или организација које врше јавна овлашћења, казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном.“

Међутим, панику је највише изазивао Вучић, изјавама на телевизији, попут ових: „Имамо значајне жртве’’; „Имамо катастрофу какве у историји Србије није било“; „Нико не може да вам покаже слике зато што новинаре нисмо пуштали због невероватних ситуација… које просто нису за људе“; „Ово никад у историји Србије није било, никад оваква катастрофа се над њу није надвила“; „Оно што нам предстоји је још горе од овога што смо имали“…

Наводећи и низ других примера, у анализи објављеној 1. јуна на сајту ‘’Нова српска политичка мисао’’, др Ђорђе Вукадиновић и др Слободан Антонић закључују:

‘’Ова поплава је показала право лице власти, а посебно њеног врховног носиоца… Но, најмучнији утисак у тим критичним часовима свакако је оставило понашање самог врха власти… Kонфузија, хаос, противречна наређења, мешање надлежности, ароганција и парадирање – то су све утисци које имамо када гледамо понашање Вучића на снимку од те вечери. Падају на памет и неке друге психолошке констатације, које код сваког разборитог гледаоца нужно изазивају дубоко узнемирујуће закључке о способности режима, а посебно његовог носиоца, да се ухвати у коштац са кризом. Ово узнемирење је тим јаче ако се има у виду и бескичмено, удворичко понашање присутних на тој седници, то бедно трпљење шефове грубости, осорности и надмености. А ако имате у виду и велике медије, из којих је практично протерана свака могућност критике `мудрих` одлука власти, као и чињеницу да је као једна од последица ових догађаја кренуо и лов на `народне непријатеље` по Интернету и друштвеним мрежама, суморна слика наше препуштености ирационализму једног недораслог политичког актера, постаје потпуна – и још више забрињавајућа. А та брига и та опасност нипошто неће проћи и престати са престанком ових пролећних киша.’’

Режим је број жртава саопштавао постепено, зауставивши се на 25 утопљених, 26 умрлих природном смрћу и четири нестала. Увођење друге категорије није прецизно образложено, нити су саопштена имена тих страдалника, док се на Интернету појавило још најмање једно име из прве и треће категорије. Сајт са списковима несталих је угашен, тако да је детаљна провера отежана. Вукадиновић и Антонић су написали да ‘’не пристају на Вучићев број’’, а ставка о природно умрлима током поплава наишла је на опште згражавање, уз коментар да то још нико није радио.

Можете узети који год хоћете број страдалих за приближно тачан, чињеница је да нико није одговарао. Ни законски ни морално.

Зашто је ово потсећање толико важно? Зато што су, само четири месеца касније, на власт у Обреновцу дошли Вучић и његов СНС.

Све касније што се догађало, само је природан ток догађаја. Ако су Обреновчани тако жалосно и срамотно поклекли, због вајдице, шта још тај режим не сме да уради, због страха од народног бунта и казне?

Александар Вучић је интензивно повео предизборну кампању. У тој кампањи опозиција му помаже а "средњаци" терцирају из позадине. Вучићев концепт је черечење и ломљење Србије, уз чврсто обећање да ће Србије у будуће бити још понизнија колонија.

Александар Вучић обећава плишани холокауст над Србијом у следећем мандату.

И, нема ту нарочитих недоумица. Нико, чак и они несретници који "немају компјутер" те су ваљда зато дезинформисани, тачно разумеју о чему је реч. Нико не може да у исту реченицу стави издају Косова и повећање плата и пензија, а да не буде јасно препознат. Знамо и то да и тзв опозиција и оно између, мезо-позиција, имају исти програм. Да нису исти, не би их ни сада бирало у Парламент.

Зна то и професор Антонић и стотине других јавних посленика и трибуна, али маснокопитарски заводе причу за Голеш-планину. Само из једног разлога - нико неће да се јасно каже. Када се уради оно што треба, слобода тумачења ће бити широка.

Зар није симптоматично да се Војислав Коштуница, човек од седамдесет шест година, који се осам година добровољно (и са очитим презиром) повукао из политике, и данас као заробљена звер развлачи по "јавном дискурсу"?

Многи су данас измилели из својих рупа и тестирају своју снагу иживљавајући се над добровољним политичким покојником. Устајале "жуте демократе", мало-мало, па Kоштуњавог оптуже да је, лично, "лопатама убацивао референдумске гласове" у корист садашњег Устава; Чедомиру Чедомиру и Чанку је "Онај који сме да нас погледа у очи", и дефинитивно, постао једини смисао опстајања у политици; бруталним увредама на рачун онога који их је спасио од лустрације, али, богами, и претећег линча у октобру 2000, пред Врховником се "доказују" и Доглавникови социјалисти. Сам Врховник, пак, бестидно заборављајући да без Kоштуничиног "да" Његова екс-екселенција није имао никакве шансе да, у другом кругу 2012, победи Бориса Првог Лепог - Необавештеног оптужује да је крив чак и за албански погром над Србима 2004. године?!

Kоштуница је данас дежурни кривац за све и свашта, он је Чорбин "Жика Живац" и главни јунак песмуљка "Нека виси Педро". Односно, главно оруђе у Врховниковој борби са сопственом "ружном прошлошћу" и оружје у његовом покушају одмазде над свима онима који критикују константно противуставно деловање садашњег режима.

И не само то... Није иживљавање произвољно и безразложно. У Коштуници се препознаје изворна Србија. Србија под шљивама и непоколебљива у свом патриотизму. Зато га мрзе тако снажно и тако постојано.

Кад домаћину развалите плот, циганија ће му развући све, кокошари и последњу кокошку, без шансе да се одбрани, док  човека не упропасте и не нагнају у своју биртију. Онда ће га, сломљеног, частити ракијом, уз ликујуће кикотање иза леђа.



То хоће Вучић коначно да уради од Србије. Тако је баждарен.

Александар Вучић, ликом одвратан, ставом одвратан, речју одвратан и нескривене одвратне намере, биће и даље одвратни самодржац Србије, док је сасвим не уништи и не оствари предачки завјет.

Да га замени Ђилас или било који изданак партизанске пантљичаре, било би исто.

Ни мало дискретно, иза већ заузимају ред испред шалтера сви фашистоидни дркоши који би да иду некуда са својим комадом Србије у торби.

Пантљичара нам разара све, породицу најгоре.

Све је то јасно, и ништа.

Најсатанизованије речи у овој кампањи су Србијанац и србијанство. Зашто је тако? Зато што је механизам управљања окупацијом Србије непромењен, са мало промењеним тежиштем. У СФРЈ сви су били своји, само су Срби били Југословени. Сада су сви своји, Мађари, Словаци, ево Румуни тврде да живе у пола Србије, Црногорци, Херцеговци, и, нарочито, Босанци и Личани, само Србијанци морају да буду искључиво Срби. Иначе, да се примени светски важећи модел нације, сви поменути би требали бити Србијанци (нисам ја крив што је српска граматика таква). Српство, пак, обухвата целину српског народа свуда у свету. Е, то је оно што се зове "случај без преседана". Оно што се неумољиво примењује и утерује у свим модерним државама, само је у Србији недопустиво зло. И ту контрадикцију не види само онај који је луд или расрбљени фашиста.

Српски народ је дакле подерана крпа. Једини распаднути народ на свету.

Предстојећи избори нису србијански избори, већ југословенски избори. Нуде нам се неколике скерљаве партизанске опције, па бирајте. Комуњарско вештичарење.

Ја на то вештичије гумно нећу да попрсканог прста као блентав изађем, не због овог или оног политичког става, јер су сви ти ставови само фигуре венерис.

Нећу да изађем, зато што сам Србин.

Нећу да око њихове ћораве кутије играм обрнуто, Мртвачко коло, Србији.

Ко год изађе на ту циркуску превару, да би Србију након тога пашчад растргли, псето је.

Коментари

Популарни постови са овог блога

ИДИОТИ СУ СНАГА СРБИЈЕ


Има неки стари совјетски ратни филм „Туђ међу својима, свој међу туђима“. Тако је некако и са мном.
Лако је било на „Аутономији“ Динка Грухоњића. Тамо је фронт био јасно одређен, знао сам ко ми је непријатељ и како да нападам а како да се браним. Изгледа апсурдно али тамо сам се осећао слободно и писао лако. Негде пред крај, када је било јасно да ће морати да ме банују освануо је (9.12.1914.) и овакав коментар...

Nadjebava vas Nimbus očiglednim činjenicama, koje vi prenebregavate, i realno nemate mozga da mu se suprotstavite…Nimbus je pobedio ovde i istovremeno porazio vaš pokušaj da po rođenju pomislite da imate i mozak Upecali ste se. Igra gotova....
Сасвим је супротна ситуација када сам међу својима, међу патриотима или, чини се у већој мери, лажним патриотима, у души комунцима. Ту јасног фронта нема, а псина је неограничена. Е ту, где бих по природи ствари требао да се осећам добро (јер „Домовина је тамо где ти је добро“), заправо имам утисак да сам у Лубјан…
АНТИ-ТИТОГРАФИЈА (3)ДЕСЕТ НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ РЕВОЛУЦИОНАРНИХ СТАРЛЕТА

Тема је само привидно неозбиљна. Ако се зађе у механизме Титовог квази-револуционарног покрета, уочиће се снажан утицај "ослобођеног женског фактора" на нашу страдију.
Чланови Партије и скојевци промовисали су сексуалну револуцију много пре Америке. Средином тридесетих година прошлог века на партијским састанцима било узбудљивије него на најбољим журкама. Комунисти, као људи посебног кова и авангардисти, почели су да заговарају и примењују слободну љубав. Победила је идеја, да би пробрани људи који премећу свет, требало да одржавају редовну сексуалну хигијену.
Млади комунисти, поготову на Универзитету, залагали су се за друштво у којем неће бити експлоатације радника али и за живот без лажног морала, а то се, нормално, нарочито односило на слободну љубав.
Зато, немојте да се чудите што у модерним ријалити програмима тако често чујете да се они "боре против лажног морала" и цени се као увреда када се …
ПИСМО ИЗ НОРВЕШКЕИЛИ: КАКО ЈЕ ДРАГОСЛАВ ПОСТАО ИСИДОРАИЛИ: КАКО СВЕТ ВИДЕ ПРОЛЕТЕРИ СА КОМПЛЕКСОМ НИЖЕ ВРЕДНОСТИ
"Писма из Норвешке" су путопис српске књижевнице Исидоре Секулић први пут објављен 1914. Kњига је писана као плод импресија и размишљања ауторке током и непосредно након њеног путовања у Норвешку 1913.
У путопису су изразито звучним језиком пластичне лепоте описани предели, годишња доба, обичаји, етички карактер народа и историјски токови у овој скандинавској земљи.
Путопис карактерише поетски тон имеланхоличино расположење које се меша са лирским узлетом поштовања и љубави према Норвежанима и природи њихове земље. Поједини делови се приближавају есејистичкој форми, али и лирском роману.
Писма из Норвешке, објављена у години почетка Првог светског рата, у први мах нису привукла већу пажњу јавности. Временом су препозната као једно од најважнијих прозних дела српске модерне и као један од најлепших путописа српске књижевности. ...


Исидора Секулић је типичан представник &…