НИМБУСОВ ПОДРУМ

Иван Рибар на заседању Сабора Федералне државе хрватске, 1944. Траје грчевита борба ортодоксних неокомуниста, лефтарда и колоритних антифа против ревизиониста, а у заштити историје. Но пасаран, подли ревизионисти! Како та залупана братија види историјски ревизионизам, цитирамо једног Чувара ватре [1]: ...када је реч о појави историјског ревизионизма или псеудоревизионизма – како га неки аутори називају – на делу није плуралност приступа и тумачења, већ потпуно "ново" читање и писање историје, са мало или нимало уважавања за чињенице које се, једноставно, гурају у страну, прећуткују, бришу, а веома често и конструишу. Најчешће се то догађа по окончању великих и оштрих друштвених сукоба – националног, регионалног и/или глобалног карактера – када победничка страна настоји да направи радикалан и потпун отклон у односу на претходни поредак. Историјски ревизионизам тада постаје снажно манипулативно средство којим се, одстрањивањем или преокретањем "иритантних" ч

Архива бр25. 03-02-12 Гледам пре неки дан „Београдску хронику“, тако нешто. Прилог о „предузимљивим“ службеницима општине Раковица. У општинском дворишту беше неки запуштен простор, па рекоше себи „Хеј, што не бисмо овде парк направили?!“ . И кренуше ударнички да крче парлог. У пола рада спонтано им сину идеја „Хеј, зар не би било добро овде забавиште изградити?!“ Што рекоше, то и учинише. На до јуче бескорисном простору никло је супер-модерно забавиште. Уприличише и помпезно отварање објекта. И, питате се шта ту није у реду. Не, није и не може бити у реду... Јер они су забавиште направили за своју децу . Установа је намењена деци општинских службеника. Објекат направљен на државној земљи, државним парама. И ко ће да плаћа запослене у забавишту? Ето, таква је данашња Србија – неком мајка, неком зла маћеха. Србија је тако мала земља, са тако екстремно израженом, суровом, сегрегацијом. Ми смо друштво брутално уређено у касте. Унутарсрпски апартхејд најбездушније се сп

  Predrag Azdejković Albanija legalizuje gej brakove Ђорђе Ивковић Архива бр24. 24. новембар 2012.   · Нешто мало са "Војводинакафе":   Odgovor: Parada Ponosa sunny kaže: u državi gde: - mogu da te pretuku zato što si malo drugačiji, i za to postanu idoli - predsednik abolira od istrage optuženog za milionske pljačke i daje mu podršku, a zvanično se zalaže za borbu protiv kriminala - policija ne sme da pita čiji je telefon koji zovu kriminalci, da ne bi naleteli na političara iz vrha vlasti i nadrljali - advokati ne daju da se proveri legalnost njihovog rada kontrolom prihoda preko fiskalnih kasa - ne postoji granica izmedju države i organizovanog kriminala - pljačke se prikrivaju pričama o rodoljublju - ubice i zločinci se slave kao narodni heroji - svaka vlast pljuje prethodnu, a zaboravlja da su isti godinama pod drugim imenima sedeli u vlasti - vlast zadužuje naredna pokoljenja do istrebljenja, a sve u ime bolje budućnosti - gde se izriče presuda pre optužbe - gde je

АРХИВА Бр. 23. 12-11-12   Прошло је деведесетчетири године од окончања Првог светског рата. Славе Французи и Енглези „Дан примирја“, па би и ми некако, стидљиво и потиштено, да се придружимо. Како да се придружимо достојанству прославе великих држава, ондашњих наших савезника, за које нисмо сигурни колико су својим политикама допринели смрти више од милион Срба од аустро-немачких и бугарских топова и вешала, арнаутских заседа или тифуса? Како другачије него на нама својствен начин – имитирањем. Каче наши сурови пријатељи на ревере имитацију неког цвета који је за њих симбол херојства њихових ратника. Кад они каче, и ми ћемо. Избор је пао, претпостављам, по окаснелој наруџбини из кабинета Председника републике, у дизајнерској радионици неке ПР агенције чији креативни сарадници слабо кореспондирају са српском војничком традицијом. Тако је у временској стрци изабран пандан енглеског цвета, Наталијина рамонда . Цвет-феникс, па још краљевски, добар штос, закључил

Заборављени стари ас који ради из потаје Користимо најновије предизборне прилике да се подсетимо на старог транзиционог аса... АРХИВА Бр. 22. 20-02-12 Српски циркус креће на још једну турнеју. У сваком селу, крају, хаустору, имаћемо прилике да гледамо и слушамо исте надриполитичаре, квазидржавнике, оберкурве, велеиздајнике, лумпенпролетере, ријалитипаразите, архититоисте, генетске профукњаче и лопуже. Гледаћемо исте испране и стањене кулисе префарбане у "Етилену"; исте билборде једнаке онима за пасте за зубе, крилате улошке и за простату чаробне таблетице. Те билбордер-креације странке размењују међу собом као некад што су дечаци размењивали сличице фудбалера а девојчице салвете. Исте брадате жене, кепеци и наказе инцестних оргија ће истим бенавељењем и кревељењем покушати да намамче смалаксали и истрошени народ на још један круг двојком трамвајем званим жеља. Сасвим нехајно и БДВ театралне накараде ће поменути да се свака вожња плаћа, макар била бесциљна и испр

  Можете ли ви коначно да разумете једну ствар: У СТАЊУ ОКУПАЦИЈЕ НЕМА ДЕМОКРАТИЈЕ, НЕМА СЛОБОДНИХ ИЗБОРА И НЕМА ПАТРИОТСКИХ СТРАНАКА КОЈЕ ИЗЛАЗЕ НА ИЗБОРЕ! Сви изнесу своје програме, кампања, гласачки листићи и онда амбасадор Хил састави владу, која ради како јој се нареди, а Скупштина је и даље штала. Нема избора под вешалима. Исход је унапред познат. Окупациј у нико није решио "оловком", тј. гласањем. Не би помогле ни "мирне демонстрације". Боли некога што ти шеташ улицама града. И ту бисмо још питали -  помоћу које чаролије је могуће покренути Београџане да се жртвују ходањем за неке тако идеје "патриотизам", "српство", "Не дамо Косово", "Хоћемо владу националног спаса!" и сл.? Најдаље што су Београџани добацили је парола "Београд је свет!", која је иначе толико глупа да не значи ништа. А Београд је 1/3 Србије. Дакле, решење би требало тражити негде где се подразумева "Триста храбрих". М

  Опет су  васколики лефтарди и антифе, вечни стражари на бранику, баштиници традиција НОР, нетремице будни чувари братства-јединства и зенице ока, лучоноше новог човека, настављачи традиције брисања личког блата са чизама о постељину Београђана, портири пламена револуције, хероји осме офанзиве и ослобођења кућа од власника кућа, спречаватељи ревизије историје и откопавања гробница, неговатељи култа Капиног и Крцуновог мародерства, тамничари Србије,сви лепи млади и храбри, оцрвенели Београд "прославом" своје окупације престоног града коју зову "ослобођењем". Ево, хвале се, седамдесет девети пут! Ко вас је звао да ослобађате Србију, па да се и данас тако курчите, док гледамо мучену нашу Србију коју својим замусаним црвеним марамама у црно завили? Ко беху ослободиоци Ђедиња иза совјетских тенкова, јадна вам мајка фабијанска? Пропалице, убице, усташе и домобрани, белосветски пробисвети, неписмени кркани. Какав им је вођа био, још су добри. Што се једном не изјасните, с