НИМБУСОВ ПОДРУМ

Читава та генерација, мојих родитеља и њихових пријатеља, остала ми је у сећању по својој ароганцији и свом цинизму. То су били људи средње класе, који су радили за плату послове за које су били мање-више квалификовани, били су то типични малограђани, провинцијалци, са страсном мржњом према култури, добро описаној још код Чехова. Да их је неко питао, каква је култура коју су представљали, чиме се то поносе, на чему се заснива њихова изузетност, они не би знали да одговоре, тачније, одговорили би загонетним смешкањем, ћутањем, својим цинизмом који сам већ поменуо. Ја мислим да је њихов цинизам био еманација немоћи, у првом реду мисаоне, њихове недовољности, управо недостатка духа. С малим изузецима, никад нисам видео да они нешто озбиљно читају. Да си их питао, зашто, рекли би, нестрпљиво, да немају времена, не стижу и тако даље, али код куће они никада ништа нису радили; додатне послове нису имали, није то онда било у моди; хоби је међу њима био редак, нису ишли на пецање, као мој деда

  ДУЛЕ И ПРЛЕ : Два рокера са чурушког корзоа / Фото: Приватна архива ГОСТ АУТОР: Мекензи   Mekenzi мајор *****          Шумадинац Пише:   Mekenzi Пише:   Порфирије за Вас бира и пушта рок песме на радио 202... Ја нашег Партијарха почињем да готивим... Ред је брате да у Цркви имамо рокере и рок концерте.. 'Ел тако Шуми? [/url] funny fish poems ПРЛЕ БЕЗ ТИХОГ: Како су Прле (Порфирије) и Дуле копали кукуруз да би купили фармерке и плоче Боба Дилана и Џенис Џоплин  https://hronograf.net/2022/10/17/prle-be...s-dzoplin/ Не знамо ко су Прле и Дуле, нас подсећају на ону двојицу "терориста". ***** Елем, Као љубитељи музике и који слушамо стари ју-рок типа екв,  брејкерсе, дисциплину и остале из новог таласа 80-их да рекнемо ово у вези њу вала: Све песме су настале под наркотицима и тешким дрогама. Све песме су антихршћанске и анархистичке. Сви из новог таласа су били ђеца богатих и утицајних комунистичких функционера. Да би

  Попадија, Славица и Вера на задатку У току је приказивање ТВ серије "Попадија", која отвара нови, савремени, приступ у третирању питања православних попова и попадија. Савременост се очитује у хватању попа за мобилни у сред литургије и трћењу попадије. Толико прогресивни искорак у професионалном практиковању православља, који серија приказује на свој уметнички начин, већ нас је довела до убеђења да у Српској Православној Цркви снажну превагу имају другоправославци . Серија је врло професионално урађена по свим правилима психолошког и наративног рата. То се мора признати. Простачки и вулгаран хумор је намењен прецизно дефинисаној и таргетираној гледалачкој публици (гледачи ријалитија). Употреба хумора није случајна: један од Прозора Овертона управо то подразумева – кроз хумор и смех полако мењати дискурс. Баналност и простаклук такође нису случајни: време је да се идеолошко-теолошке поставке НСТМ „спусте у народ” и да се са теолошко-академских висина приподнесу сељачи

Српство у Преку је за време Првог светског рата, а и након његовог завршетка, било располућено. Као да им је једно плућно крило дисало за Маџарску  и за Беч, друго за Србију. Оно прво дубље и снажније. После рата много истакнутих Срба, бескрајно верних ћесару, су се наједном обрнули у највеће Србе настојећи да се конформистички ухљебе у новим околностима. У томе су навећма и успевали. О једном изврсном таквом примеру је овде реч. Др Филип Крчмар: На погрешној страни историје? Ратни ангажман српске елите у Великом Бечкереку 1914–1918. Историјски архив Зрењанин /Исечак/... Ван сваке категорије је међутим случај Богољуба Алексића (1874–1944), Србина који је уочи и за време рата имао мађарско племство и обављао дужности главног архивара Торонталске жупаније. У том својству активно је учествовао у културном животу Жупаније, па је тако непосредно пред рат сарађивао у писању њене свеобухватне монографије, за чије је потребе написао поглавље о њеној историји у периоду 1779– 1867. За в

  Чему се радују: слободи или ропству? (Аутор: Zinovii Tolkatchev Auschwitz, 1945) Професор Огњен Радоњић је на већ легендарном аутошовинистичком порталу  "Пешчаник - ако вам је добро онда ништа" објавио чланак "Добровољно ропство у 10 тачака" који је изазвао значајну позорност замало па интелектуалне и још мало више замало либералне публике. Проф. Радоњић спада у особиту групу интелектуалаца са погрешне стране западног лимеса који себе сматрају за "новог човека" ( íbermenš ) случајно рођеног у Србији. За такве је, примерице, недавно преминули Дејан Тиаго Станковић "имао ону врсту духа која је овај град чинила живим. Он је био знак наше виталности. Упркос оловним временима" , те су се "тетурали улицама када је до њих стигла вест о смрти Тиаговој" . ДТС је, без сумње, био фигура половичног духа, недовршени Хрват, а шта се подразумева под "нашом виталношћу" не знамо. Моја виталност, каква је да је, ту не спада. У ост

  Српска фамилија, Азбуковица, западна Србија, почетком четрдесетих година ХХ века. ИЗВОР Објављени су први резултати Пописа 2022 . Катастрофа! Према првим резултатима пописа, Србија има око 6,7 милиона становника односно око 495.000 мање у односу на попис из 2011. године. Једини регион који је забележио пораст становништва је Београд, где је број становника порастао за 1,6 одсто. Број становника процентуално највише је смањен у региону Шумадије и Западне Србије и то за 9,7 одсто . Да би се разумела суштина нашег демографског колапса, довољне су две премисе: 1. Краљевина Србија је била после УСА, земља са највећом имиграцијом на свету. Наталитет је и у Краљевини Југославији био висок. Није Србија била богата земља, то понајмање, али јесте била земља добре наде . Просперитетна и потентна. Њено средиште и државотворни покретач била је Шумадија. 2. Истина да су миграторни правци усмерени према западној Европи и према непристојно фаворизованим Београду и Новом