СРПСКИ ВЕТРОПАРКОВИ НА ПРОМАЈУ У ГЛАВИ

Имамо горућу вест са портала Б92.:

"Компанија Елицио је завршила изградњу новог ветропарка Алибунар, снаге 42 мегавата, са 21 турбином, који ће енергијом ветра снабдевати 38.000 домаћинстава. Инвестиција изградње ветропарка вредна је 80 милиона евра.

Осим 21 турбине, комплекс ветропарка чине и трафостаница и прикључни далековод, чија изградња је такође завршена, те се очекује да први киловати зелене енергије буду произведени и испоручени током октобра."

Министар енергетике и прикљученија Александар Антић обратио се нацији бираним речима преписаним од Новака Ђоковића кад освоји Ролан Гарос:

"Ово је феноменалан догађај за целу Србију, пуно смо уложили времена да би дошли до развијене и модерне Србије. До пре шест или седам година ветропаркови су за нас били научна фантастика коју смо могли да гледамо само на телевизији."

Министар Антић је симболично отворио ветропарк заједно са децом која су држала у руци мале ветрењаче.

Директор компаније Елицио Лудо Вандервелден је рекао да је поносан као инвеститор.

"Ово је нешто што је почело још од 2007. године. Истражујемо могућности које нам се пружају у Србији. Поносни смо што на овакав начин можемо да крунишемо наше напоре"

Покрајински секретар за енергетику Ненад Грбић је рекао да Србија иде добрим путем. Подсетио је да недавно у Кули отворен ветропарк од 9,9 мегавата и да имамо и ветропарк Малибунар од осам мегавата, код Вршца 6,6 мегавата...

"Србија је тренутно 10. на листи инвестиција у ветропаркове, са неких 600 или 700 милиона евра, а то 10. место дели са Норвешком", навео је Грбић.

Још смо далеко од Новака Ђоковића у ветропарковима, али напредујемо на ранг-листи. Еуропо здај!

Сад се истражују могућности за изградњу ветропарка од чак 150 мегавата ( инвестиција око 300 милиона евра), па да покажемо ко смо и шта смо.

Даље се каже:

"У пројекат вредан 80 милиона евра белгијска компанија Елицио инвестирала је 20 милиона евра, док је кредитом ИФЦ групације Светске банке и банака УниЦредит, ФМО и ГГФ обезбеђено 60 милиона евра.

Ветропарк Алибунар је први изграђени ветропарк у Србији са прикључком на преносни систем електричне енергије, укупне снаге 42 МW, чије коришћење ће значајно смањити емисију ЦО2 за 88.000 тона на годишњем нивоу.

Тај пројекат је од вишеструког значаја за Србију, с обзиром на то да ће значајно допринети испуњењу обавезе наше земље да до 2020. године производи и троши 27 процената зелене енергије."

Чини се одиста сјајно, да на теменима продуцената овог пројекта нема тона масла по глави. Актери који се повезани са аферром "Ветропарк" су сами шлаг наше елите: Лидија и Кори Удовички, Ана Брнабић, Александар Вучић, Бојан Пајтић, Александар Антић, кум Вучићев Никола Петровић, Андреј Вучић, те незаобилазни Џо Бајден. Домаћи унуци комуниста и страни плаћеници.

Па, знамо ли шта смо то подигли трчећи за Европом, не жалећи ни памети ни пара?

Пошто потписник ових редова није ни струјни инжињер ни економиста, презеноваћемо само коментар једног Интернет-коментатора, који тематику добро познаје. На читаоцу је да формира своје мишљење.

Коментатор DND:

Ево свјежих података:

Нова ТЕ Станари 300 мегавата је коштала 540 милиона евра, или 1,8 милиона по мегавату (завршена прошле године).

Овај вјетропарк од 42 мегавата (21 генератор по 2 мегавата) је коштао 80 милиона, или 1,9 милиона по мегавату.

Али:

-Термоелектрана може да вози 11 мјесеци у години на максималној снази, или да произведе 300 х 11 х 30 х 24 = 2.376.000 мегават-сати електричне енергије за годину. У односу на уложену инвестицију то је 540.000.000/2.376.000 = 227,3 евра/мегават-сату.

-Вјетропарк, онај најефикаснији по студијама, може свега 65% у години достићи инсталисану снагу, Узмимо да овај у Србији може највише достићи 50% инсталисане снаге у години дана, па је годишња производња 42 х 11 х 30 х 24 х 0,5 = 166.320 мегават-састи. У односу на инвестицију то је 80.000.000/166.320 =481 евра/мегават-сату.

-Додајмо да угаљ учествује око 18% у цијени електричне енергије, или 227, 3 х 1,18 = 268, 2 евра/мегават-сату...

-Грубо се може рећи да у вјетропарк треба дупло више уложити у односу на произведени мегават. Након десетак година вјетро-генератор треба превикловати или замијенити. Додуше, ТЕ треба такође годишње ремонтовати и то је око 5% њених укупних годишњих трошкова, а код вјетропарка ти трошкови су око 10% (сервиси, велики број генератора и појединачна мала снага).

-Код ТЕ снагу од 300 мегавата даје један генератор, а код ВП снагу од 42 мегавата даје 21 генератор.

Наравно, еколошки енергија вјетра има предности, али то би требало радити овако:

1. Фабрику СЕВЕР Суботица није требало продати СИМЕНСУ, па да не купујемо од Нијемаца вјетро - генераторе као сада.

2. Да је фабрика СЕВЕР српска, Србија би имала и домаће одржавање вјетропаркова.

3. Развијени Запад је преко сто година градио енергетске капацитете по најнижој инвестиционој вриједности по добивеном мегавату и кад је исцрпио те моућности, на бази тога се развио и добио финансијску снагу, почео је градити еколошке енергане. Србија није искористила ни 30% својих енергетских потенцијала у термо и хидроенергији.

4. Еклошке енергане за једну нацију могу бити исплативе само уколико су памет и инвестиција национални, а не туђи.

5. Ако већ Запад инсистира на еколошкој енергији, најбоље је уступити "под ренту" земљиште и вјетар, струју сами нека продају и троше коме хоће, а Србија да у то не инвестира ништа.

Има још један интересантан детаљ који обични људи лаици не знају.

Ове вјетрењаче се виде издалека и кад се људи возе аутом видјеће да оне се стално окрећу, стално раде, премда вјетра нема уопште или врло мало? Тада људи мисле да оне производе велику количину струје, јер се увјек окрећу ИСТОМ брзином?

Треба људима објаснити да крила вјетрењаче се окрећу брзином фреквенције електричне мреже, која је увјек 60 Херца, па ако је вјетрењача спојена на електричну мрежу (а мора бити да би била побуђена, синхранизована и да би производила струју) она ће се увјек окретати истом брзином, таман вјетар дувао као ураган или као најмањи повјетарац.

Ако је вјетар мали, онда вјетрењача се окреће истом брзином, али производи сасвим мало струје, може то бити свега 5% исталисане снаге, а лаицима се чини да она ради пуном снагом. То се регулише електричним оптерећењем на генератор вјетрењаче, ако вјетрењача нема вјетра, онда нема ни снаге и регулатор снаге вјетрењачу растерећује на мању снагу (да не би успоравало окретање и изазивање хаварије). Тада вјетрењача производи мало, кад је вјетар јачи дешава се супротно и тада производи више.

Некада се може видјети да вјетрењача се изузетно полако окреће, у вријеме кад нема вјетра уопште. Тада она аутоматски иде у тзв. празни или припремни режим, када је укључена на мрежу са дупло већим половима генератора. Тада се она дупло спорије окреће и окреће је струја из мреже, па тада умјесто да производи вјетрењача троши и узима струју из мреже. Она је тада прикључена на мрежу и синхронизована (спремна за производњу), али пошто нема вјетра она троши струју из мреже.

Тек уколико диспечер или временске прогнозе процијене да вјетра неће бити неколико дана засигурно, онда се вјетрењача "скида" са мреже, искључује се и тада стаје са окретањем. Ово је проблематично, јер уколико се вјетар појави раније или ненајављено, онда треба вријеме да се вјетрењача поново покрене и поново прикључи на мрежу, па и за тај поступак мора да потроши дио струје из мреже.

Ако видите да се вјетрењаче окрећу, а вјетра или нема или је мали, онда знајте да тада вјетрењача или троши струју из мреже или врло мало производи и даје у мрежу.

Тако да знате, ако нисте знали.