НИМБУСОВ ПОДРУМ

КАКО УСПЕТИ У СРБИЈИ? Времена су уистину тешка, и не може да се живи као за Титова вакта када је у свакој "радној организацији" било двоје ћата на једног радника. Да, беху то добра времена, па добра деца добрих беспослених ћата плачу за тим добрим временима када беху добри вечити студенти са добрим стипендијама које они неће враћати и добрим запослењима без обавеза. За тим добрим временима плачу и деца пролетера који нису морали много да раде, а кад дође време копања ку'руза, увек се може добити боловање. У осталом, "боловање" беше средње име радничке класе. И свињска полутка преко Синдиката. Млађи не знају за култ свињских полутки, али то је био врхунац социјализма у нас. Ку'ћеш више? Им'о си бесплатно школовање и здравство и свињску полутку, и хај објасни некоме да нема ништа џабе, него си био дебил на трошку сопствене деце и унука, који ће све твоје џабалебарење и будалесање морати да отплате и на нос да им изађе. Нико није толико глуп да

А ВЕТРОГОЊЕ ЈЕДВА ДОЧЕКАЛИ Што виси капија? Где вам је ограда? Што је цреп крив? Докле је ваше? Ових дана, помамила се полемика око избора за председника мучене Србије. Гласници јављају са свих страна: Три кума ће све да одувају! Да им је додати четвртог кума што тихује, Вука Драшковића, тек би чудо направили. Остало је ситн ија боранија. Усуд је што којој год опцији да се приклонимо, не гине нам да будемо „модерна нација“. Решили празилуковићи да од нас направе баш модерну, грађанску нацију. Дефиницију шта суштински чини модерну нацију, па још на то и грађанско друштво, модерна елита остави у флуидима стратосфере, па не можемо ни обрисе дефиниције да наслутимо, провлачећи као дискретну назнаку да је ово слабовидје плод недовољне способности апстрактног мишљења, илити тупавости, нас сораба Божјих. Но, уз то, ускратише нас и за одговор на питање зашто се друге, несумњиво напредније нације од нас, тако чврсто укопавају у своју традицију, не одричући се ничега

ГОДИНА ЦРВЕНОГ БАНА По кинеском хороскопу 2017. година је година Црвеног петла. Наша традиција је била друкчија, али о гле!, Црвени петао нам над кућом лети. И ми славимо! Који жив народ паликућу, пиромана, слави? Ех, какав смо ми диван, изузетан, народ! Али ево, на овај дан када по нашим предањима мечка излази из јазбине да прорекне временске прилике, ми мењамо своје памћење, будући да нисмо задрти к'о Кинези већ своју памет ласно премећемо. Од данас временске прилике имају се одређивати према јутарњем изразу расположења надувеног Црвеног Бана, који се на дне ано домини објавио граду и отроцима, да ће нас благосиљати својом вољом да буде Бан над Бановима в земљи Сораба. Неће се данашњи дан памтити по Српском Уставу који је био толико напредан да се читава ондашња Европа стресла од нелагоде, већ ће се у следећим вековима бројати године од дана када је Црвени Бан прнуо у небо. Није Црвени петао још над сваким здањем у Србији завитлао у небо.

КОСОВСКА ИЗБОРНА ВАРАЛИЦА (КАКО СЕ ОД СРБА ПРАВЕ ГОВНА)  „Ко је Србин и српскога рода, и од српске крви и колена, а не дошо на бој на Косово, не имао од срца порода, ни мушкога ни девојачкога! Од руке му ништа не родило, ни у пољу пшеница белица, ни у брду винова лозица! Рђом капо док му је колена!“ (Према Српском истражном центру за политичку безбедност. Група истражитеља на челу  са руководиоцем истраживања, Лазаром Хребљановићем) "Велика већина грађана Србије сматра да не би било оправдано ући у оружани сукоб како би Косово и Метохија остали у саставу Србије, показује истраживање Београдског центра за безбедносну политику." Ове "резултате истраживања" интензивно преносе сва средства истраживања. Испитано је 1300 ћата, од којих 10% има само основну школу. Према истраживању, само глупи и нешколовани би ишли у рат "за Косово" . Просто, да човек не поверује колико се политика Александра Вучића слаже са ис

АПОТЕОЗА АЛАМУЊЕ   У једном од својих свежијих урадака „Трчи, Прле, Трчи...“ , слободоумни Титовов пионир и мултимедијални новинар Милан Миленковић нам је кроз приказ једне урбане легенде указао шта он мисли, где је спас за Србију, тј. „како ћемо ми, мали и слаби, да изађемо на мегдан великима и јакима?“ Прле би ту требао бити мустра. Историја је пуна примера како слабији може да победи јачега. Клише су Давид и Голијат. Наш пријатељ Данко Марин, посвећеник хаику-поезије, могао би да нам исприча јапанску легенду о тринаестогодишњем дечаку који је на мегдану обичном мочугом умлатио злог и крволочног самураја који је махао страшном катаном. И све то, ако су нам досадне истините приче из наше тешке историје. Али, не. ММ нуди нам образ специфичних јунака израслих на врелом асфалту социјалистичког Београда, познатих као Аламуње . Елем, у урбаној легенди, Прлета је шамаром понизио много јачи и већи Риста (а није Кубура). Онда је Прле трчао и трчао док није стекао завидну конд

О ЏУКУ И ШАЊИКИ ИЛИ, О БАНДОГЛАВОСТИ   Невероватна је бандоглавост нашег народа. Ништа и ником није могуће објаснити. Боље и не покушавајте да некоме објасните да је бољи онај домаћин који је стицао од онога који раскућио. Да је бољи онај који смањује дугове а диже привреду и стиче, од онога који краде, фушери и крчми државу. Боље, јер се може десити да се кући вратите расцопане главе. Како тај ментално-логички систем функционише, покушаћу да покажем на једној јако старој спортској причи. Елем, клуб из мога села остварио један од својих историјских успеха, оно што се зове "пласман у виши ранг". Из VI у V лигу. Јесте успех, јер смо били најмање место, најмањи буџет, најскромнији услови. Све је то за другу причу. Но, у кафани се развила прича ко су најбољи играчи и највећи таленти у нашој трофејној генерацији. Пуна кафана, жива дискусија, и једногласна "пресуда" средовечних селских фудбалских заљубљеника, који утакмице гледају с разумевањем, беше да је