Постови

Приказују се постови са ознаком Сириг

РАВНИЦА, УЈЕСЕН...

Слика
  АРХИВА Бр. 16. 22-08-2014. Сретнем данас испред продавнице г. Х. Када је на својој ФБ страници подржао Зеку Петакова (лик који је био инспирација за настанак неологизма "аутошовинизам" ), избрисао сам га са листе виртуелних пријатеља. Иначе смо добри.  Г. Х је по оцу Херцеговац, по мајци Личанин, деда му је робијао на Голом Отоку. Све је, само „Војвођанин“ није. А он тврди да је Војвођанин. Није, он је војвођанер. Једном, мало у шали, а мало да ми прикаже колико су му широки назори, рече: „Ја сам дечко са Јегричке!“ . Јегричка је највећа Војвођанска река. Кад не замуљи, широка је осам метара. Протиче два километра од Сирига. „Па ОК“ – Одговорих – „Кад си последњи пут био на Јегричкој?“ И, наравно, одговора није било, нити га је могло бити. Г. Х није пецарош. Додао сам „Зашто не кажеш да си дечко са Каналића?“. (Јер Каналић, који је још во времја Краљевине држава направила ради заштите села од подземних вода, пролази крај његовог дворишта). Али, није годинама би

О АУТОХТОНИМ СИРИЖАНИМА

Слика
Сириг, у златно доба... Понекад, тако, прошетам по мраку селом. Не украдем кокошку, како беше обичај. Кокошки скоро да нема у селу. Не украдем шунку са тавана комшији или стрицу. Последња таква похара забележена је пре више од две деценије, само се старији сећају те афере. А и шунки слабо има, сем у продавници. Не украдем краву. Последња крава украдена је пре десет година. Нема више ни крава у селу. Не крадем ни 'куруз, како мени комше ономад оплевише два јутра, са гуштом, колико сам у сазнању... Да, да... село се без сумње мења. Није то више оно пасторално, помало успорено слатко село, са игранкама суботом у Дому, које помно надзиру чупачи солунашких бркова. Село је сасма рурбанизовано приградско насиље. У осталом, моја шетња је виртуелна, електронска. Високо-технолошки-шпијунска, такорекућ. Остао ми међутим стари адет да крадуцнем ту и тамо по нешто. Не крадем ја помного, заиста само крадуцкам комшијску интелектуалну својину. За личну употребу. Немојте о овој ствари никоме причат

КОМУНИСТИЧКА ЦРКВА СРБИЈЕ

Слика
  Симбол "обједињавања Срба" Добио сам данас црквени флајер   под насловом “СВЕТИ ОЧЕ ВАСИЛИЈЕ, МОЛИ БОГА ЗА НАС ГРЕШНЕ” . Даље се у флајеру “браћа и сестре, драга деца Божја” подсећају на тешка прошла времена у којима смо ето сложно храм градили и признају тешка времена у којима смо сада, али храм у Сиригу се мора довршити, па ваља приложити пара. Нисмо били, нити смо сложна драга деца Божја. Да та фатаморгана “слогом” звана заиста постоји, цркву би одавно завршили. Овако, ни после тридесет три године није све довршено, а кад ће, не знамо. И природно је то: у месту у коме свештеницима није дозвољавано деценијама да приђу стратишту на коме је мађарски окупатор првих дана рата учинио покољ над православним становништвом , али јесте било дозвољено да се игра чардаш; у коме се гледало као на губавца ко је Славу славио; у коме је и сама идеја подизања цркве осуђена као опака политичка диверзија, претња братству-јединству, коју “свесне снаге” морају ликвидирати... у таквом дакле

НАПРЕДЊАЧКА ОМЕРТА - ИЛИ: И ЗИДАРСКИ ЖИВОТИ СУ ВАЖНИ

Слика
  У Сиригу је почела изградња нове биоскопске сале. Како је и ред, када се градилиште отвара сви су ту и сви имају имена. Озарени, напирлитани и заслужни. Свакачастирање на друштвеним мрежама, неприлична разметљивост, политички поени. "Дивно", "За нашу децу", "Браво за СНС". Карактеристичан коментар: Zivece ovaj narod; ne pamtim kada sam imala priliku cuti da ce se graditi neka ustanova za kulturna dogadjanja! Divno! Znala sam da se to moze samo u mom Sirigu! ZIVELI! Када је сутрадан на истом градилишту трагично страдао радник, нема присутних, нема имена, нема одговорности. Законску одговорност у Србији претенциозно је очекивати. Објективна одговорност? Морална одговорност? Саосећање? Жалост? Саучешће породици? Ништа! Мук је ужасан. Ћуте мукло локални медији. Ћуте вечити тапшачи и професионални општински ботови. Ћуте! Сложно и организовано. Већ следећих дана на страници Месне заједнице Сириг и локалном Темерин.инфо наставили су са обавештењима о новим

КАКО САМ ПРОВЕО ВИДОВДАН МЕЂУ БИТАНГАМА

Слика
КАКО САМ ПРОВЕО ВИДОВДАН МЕЂУ БИТАНГАМА Искочио човек из жбуња и физички насрнуо на мене. Класична сачекуша. Силеџија може унук да ми буде. Уз то, нисам у ситуацији да могу да се браним. Нико ништа видео, нико ништа чуо.   Отуда, полиција ни овај пут није имала основа да интервенише.   Тако сам провео време о Видовдану, у солунском Сиригу.   Не, колико можда деловало неуверљиво или бизарно, никаквог повода за напад није било. И да је чудом било нечега, за такав насртај оправдања нема. Показало се, шта год да сам критички или лоше писао о некоме, није било довољно оштро и зато није ни сасвим тачно.   То што је урадио баџо, неће ништа променити у његовом животићу. Баџо је професионални делатник у Напредњацима, па му се, ето, може. Осећа се боље као уважени сеоски кабадахија.   Да је баџи до некакве освете, могао је господски да сачека да природа уради свој посао. Али, није господин. Ни он ни његово друштво што је сеирило. Да смо здраво друштво, таквог баџу би средина испљунула са гађењем

ВЕРОВАЛИ ИЛИ НЕ: УЗБУЊИВАЧИ СПРЕЧИЛИ НАПРЕДЊАКЕ ДА УГАСЕ ПОЖАР?!

Слика
 ВЕРОВАЛИ ИЛИ НЕ: УЗБУЊИВАЧИ СПРЕЧИЛИ НАПРЕДЊАКЕ ДА УГАСЕ ПОЖАР?! Пут Темерин-Сириг у реону пожара на Депонији (Сви снимци са ФБ странице МЗ Сириг)   Свашта се нама дешава, толика чудеса и невероватне невоље, да више немамо воље ни да се чудимо свакојаким малим и средњим људским лудостима са којима се срећемо сваког боговетног дана и морамо са њима да се носимо као да су здраве природне неминовности. Не чудимо се, некомоли да смо спремни да се супротставимо лудорији и безобразлуку. Ево ја мрзовољно покушаван да схватим бизарну ситуацију из моје локалне средине, вероватно јер тако нешто уврнуто и не може да се разуме у границама које одређује здрав разум. Елем, пред крај прошле године избио пожар на тзв "Сиришкој депонији", између Темерина и Сирига. Дим, пошто се диже са ђубришта, посебно је смрадан и штетан, опасност по возаче очита. Огласили се и брижни надлежни органи из месне заједнице: 23. децембар 2020.   · ОПРЕЗ НА ПУТУ! Поштовани суграђани, због пожара на општинској де

БАДЊЕ ЛУДИЛО У СИРИГУ

Слика
БАДЊЕ ЛУДИЛО У СИРИГУ Бадњи дан у Сиригу        Foto: printscreen Ако једно село може да исприча причу о националном конвертиству, то је Сириг. Сириг је основан, под заштитом Краља Александра Првог Карађорђевића, као место Солунских добровољаца. Тешко је наћи место у коме се витешки наш Краљ Александар тако темељно мрзи, више него у Сиригу. Нема места чијим житељима преци нису толико страдали од западних туђина, а да гаје тако простачки анимозитет према Србијанцима. У Сиригу, људи у себи имају још највише цца 30% српства, остало је аустроугарштина. Са тенденцијом опадања... српства у човеку, наравно. Нема места у коме се тако гејачки не ругају Православној цркви. Веронаука постоји у школама скоро двадесет година. Присутни су свештеници који могу сваког да подуче како се који православни празник обележава. Немогуће је незнање. Али, постоји, надмоћно, домаће васпитање. Тако перфидно ругање православљу и/или терање ината, не би смело да буде долично потомц

И МОЈИ СИНОВЦИ ОДОШЕ...

Слика
И МОЈИ СИНОВЦИ ОДОШЕ... Јуче, после дужег времена, отишао да гледам фудбал. Јесте да је игралиште које би се уз мало труда могло претворити у симпатични стадиончић, у првом комшилуку, али у главном немам шта тамо да гледам. Знам како раде у мом бившем клубу и не волим то, без обзира ко је у питању, од Кокезе па наниже. Поновићу: ја сам једини тренер у историји југословенског/српског фудбала који је кажњен са годину дана забране тренерског рада јер сам одбио да продам утакмицу (против "Младости" са Сателита). Према изјави Председника Новосадског фудбалског савеза, тако ригорозно сам кажњен на захтев руководилаца мог клуба. Ти руководиоци тврде да овај лаже, тако да је остала вечита енигма. Противник је лидер на табели "Јединство" из Руменке, које је састављено од "хуманих звезда". У петом (од шест) рангу такмичења, а све неки озбиљни семи-професионалци. Што редом побеђују, него имају гол разлику 20 : 0. Јесу сада моћни, газе, али им видим епилог: к

СКУПЕ ЊИВЕ И ЈЕФТИН ОБРАЗ

Слика
СКУПЕ ЊИВЕ И ЈЕФТИН ОБРАЗ Њива и међа су српске вечите теме. То су судбинске вертикале. Међутим, дође време да се трагедија претвори у комендију. То је оно време када се пси пусте а камење веже и када се фукара прогосподи. И, опет се наратив врати на њиву. Ово је кратка прича о њивској фукари. Преносимо напис са сајта Радија 021: Најскупље оранице у Сиригу и на Ченеју Трговање пољопривредним земљиштем у првој половини ове године чинило је 20 одсто укупног трговања непокретностима. Према подацима Републичког геодетског завода, у том периоду нове власнике је у Србији добило око 47.000 некретнина. Kако пише "Дневник", новчана вредност тржишта пољопривредног земљишта била је око 87,6 милиона евра, док је у истом периоду прошле године износила 72 милиона евра. Највише цене пољопривредно земљиште достиже у Бачкој. Максималне цене забележене су у Сиригу и на Ченеју. У Сиригу је за хектар и 12 ари њиве плаћено 42.500 евра, а на Ченеју 35.187 евр