НИМБУСОВ ПОДРУМ

ПЕНЗИОНЕРИ И КОВИД Има три године како сам доспео у мировину . Међутим, одолео сам примамљивој понуди да се учланим у пензионерску удругу. Имају пензионери бројне погодности (којих никад није довољно колико су задужили ову земљу), но признајем да ми је удобније да живе сведоке изградње социјалистичког раја не гледам, макар пред изборе остајао ускраћен за зејтин, макароне и ђачку паштету. Био сам са тим горућим неимарима новог света у пионирској организацији, па сам био и узорити омладинац, довољно је то греха за један живот. Не морам под старе дане - у јесен живота што но се каже - да се гурам шњима око гајбе јабука повољно на три рате, бесплатних очних и шећерних прегледа, организованих излета "путевима револуције", такмичења на гулашијади, неизоставног шеш-беш домињања у пензионерском клубу где се служи лепа домаћа ракија јабуковача са 60% шпирита и претреса политика на нивоу идиота. Не могу да слушам церекање к êша, пардон, наших бака и дека, свему што се не уклапа у мед

  ФАМОЗНИ UNCLE BAS ПРЕЛЕТЕО ИЗ ДАНАС У КУРИР ИЛИ: ЗАШТО ВРУЋА СУПА ПРИВЛАЧИ МАЈМУНЕ? Светислав Басара, Марадона наш литерарни, писац чувеног дела "Фама о бициклистима" и власник опаке колумне "Фамозно", искористио је новогодишњу друштвену узбурканост за театрални дриблинг којим је "поломио кичму" својој ексклузивно-урбаној екипи, "послао их по бурек", и из "Данас" ушетао у "Курир".   Прелаз је изазвао снажно узбуђење у јавности који се још не смирује.   Курир је неупоредиво тиражнији и финансијски јачи па у Данасу не би могли задржати Басару таман да се сви у дукате претворе. Међутим, не иде баш све тако једноставно "на овим просторима" илити, да извинете на изразу, у Србији. У нашој друштвеној и политичкој констелацији, што ће значити при стању окупације, ни сви дукати западног Балкана не би били самодовољан разлог за селидбу. Сувише је Басара крупна фигура у номенклатури београдске котерије. Неко политички моћан

  "ОНИ СУ ЉУДИ КАО И МИ" Православна црква, Мајске Пољане крај Глине. Фото: Србија данас Тло у Хрватској још подрхтава. Ни ова несрећа није међутим потиснула хрватски шовинизам . Напротив, трус је покренуо ново надахнуће, као да Срби имају божанску моћ померања тектонских плоча па су читаву Банију померили двадесет сантиметара на исток, ближе себи а на пакост Хрватима?! Паралелно, "другосрбијанци", људи "широких схватања", "национално неоптерећени", бљују ватру на онај део народа који не дели њихова широка схватања и националну неоптерећеност, нити има трунку разумевања за увреде које стижу с ону страну границе и разума. У мноштву једнако одвратних аутошовинистичких узлета, издвајамо једно анонимно срцепарателно сочињеније : Браћо, Срби, стоко . Од мржње која вам исијава испод јагодица прстију и тог лудачког сјаја у очима који вас краси док постављате малициозне коментаре и карикатуре, не знам како можете да се надате том царству небеском које ва

ПРИЗЕМЉЕЊЕ МОНТЕНЕГРО ЕРЛАЈНСА       АУТОР: МИРОСЛАВ ВЛАХОВИЋ - ГЕЏА   Авиони Монтепркно Ерлајнса су били место првих, несигурних корака црногорске приградске сељаније у свет.   У њима је агресивни приградски елемент спознавао размере своје историјске победе. Димензије своје моћи и дражи афирмације унутар система диктатуре кој им је омогућавао ту скупу сељачку забаву за џабе.   Ја сам, живећи у Београду у време експлозије црногорског пројекта, био сведок нарастања нове класе и сазревања нове националне самосвести Црногораца.   Имајући превише слободног времена, дочекивао сам на аеродрому и развозио подгоричке викенд јебаче, српске политичаре, динарске партизановце, "навијаче зазвијезду", бизнисмене, делове црногорске административне булументе.   И моју мајку, са њеног последњег боравка у Лиону, код Вијалових.   Да и ја, као необавезно, провучем да је моја мама ишла за Француску и назад.   Авионом.   Има још један детаљ, који је антитеза описаној провали самопоуздања у Црного

РЕПУБЛИКА СРПСКА ЋЕ БИТИ НОВИ ЛИМБ Како шиптарски кољачи и чупачи органа живим људима виде Републику Српску У лим­бу се ни­шта не ­о­сећа, и то је не­о­сећање, то пра­зно, пу­сто проти­цан­је, али не и оти­цан­је безличног вре­ме­на  оно што од аве­тињског те­сна­ца између живо­та и смр­ти  чини ужаса­ва­јући дожив­љај. Б.Пекић, Писма из туђине     За српске непријатеље Република Српска је од њеног настанка непокретна мета и легитимни војни циљ :   ...Једноставно, власти у РС-у и Србији нису искористили пуни капацитет Дејтона да исправе посљедице неправедног и злочиначког рата, којег су повели и дуго диктирали као војно, дипломатски, обавјештајно и медијски најмоћнија република и идеолошка машина у регији. Ту су бројеви и фактографија неупитни. Умјесто тога, власти у РС-у и Србији злоупотребљавају Дејтон за мултиплицирање и понављање неправде те за учвршћивање свих посљедица геноцидног хомогенизирања Срба на једној очишћеној територији. А кључ је у озбиљној реформи Дејтонског споразум

  ПРОДАВЦИ СРПСКОГ СМОГА Примећује се убрзање западног решавања балканских међународних питања. За Србе, више није актуелан ни принцип решавања "све за ништа" , већ се од нас очекује да прихватимо формулу "све за још горе" . Све што непријатељским народима у окружењу треба ми смо дужни да испоручимо. Испорука о нашем трошку да буде брза и тачна. За узврат ћемо морати да прихватимо западно пријатељство чије коштање није наведено, али знамо да је скупље од живота - у новцу, крви, аргату, земљи и води. Иста се "агенда" спрема за Србију (без Косова и Метохије), за Републику Српску , за Црну Гору и Македонију, која нас се неоправдано мало тиче. Ваља назнаћити и снажно подвући да је "модерна европска агенда решавања западног Балкана" у длаку идентична стаљинистичко-енверхоџистичком концепту решавања истог питања. Окрени -обрни сударамо се са нечим што може изродити само нацистички обликован ум. Кога смо ми Срби делегирали да се супротстави како зна

ПОЗДРАВ ИЗ ЈНА Први пут објављено 01-04-11 Српске војске одавно нема. Уместо ње, подвалили су нам ЈНА. Ишли су младићи у војску возом, певали „Ој машино сломила точкове, што растављаш најбоље другове...“, писали писма како је тешко или како је супер друштво, патили за мамином храном, проводом са другарима и, не патили већ јаукали, за девојкама...На крају би рекли „Ја сам часно одслужио“... Ја сам војничка писма сачувао. Између реченица о темама које су интересантне само уском кругу, провлачиле су се и опаске које су одсликавале какво је стварно стање у држави, много другачије од онога што је приказивано на (за војску обавезном) ТВ Дневнику. О томе је у овим цитатима из старих писама у главном реч, уз тек по неку шаљиву приватност. Пошто мојих писама нема, да додам своја искуства: Оружје сам задужио други дан након доласка у касарну, зато што је била велика криза на Бугарској граници. Затим је умро Тито. (Или је само Тито умро у илегали... ко ће знати...) Из војске сам каснио