ЈОШ ЈЕДНОМ О ЕВРОПСКОМ ПРВЕНСТВУ ИЛИ И БОГУ СМО ТЕШКИ
![Слика](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhn1t15dNPrJJnrmhA6z8DztmOCUQu7rRNursJs8DBEqNPmsJU3In_Iy2qboMoBvNuonv911MKStZ8g-EZGKtdS1yKvZLzm9qW4Hchcsp9d5gRN3jUZH6La7SQbEkt8ROeBDGb87yDTkkbo/w400-h393/Opera+%25D0%25A1%25D0%25BD%25D0%25B8%25D0%25BC%25D0%25B0%25D0%25BA+%25D0%25B5%25D0%25BA%25D1%2580%25D0%25B0%25D0%25BD%25D0%25B0_2021-06-12_150241_www.google.com.png)
Нека виси Пиксе! Испали смо у првој фази такмичења на ЕП у немачкој 2024., на које смо отишли са стрепњом од пуне мреже голова и окићени хрватским заставама . Главна жртва ове приче, селектор Драган Стојковић Пиксе, налазио се под циљаном ватром из одређених кругова (како се то воли рећи) и пре Првенства, да би се паљба појачавала и на крају смо присуствовали правом баражу из свих расположивих медијских оружја. Ни по Ђиласу и Шолаку није тако тукло у кампањи како по мукотрпном Пиксету. Фронтмен медијског линча илити персона драматис је, од широких народних маса неслужбено произведен у народног хероја, Раде Богдановић, иначе пофалићки дезертер. И то не обичан дезертер каквих је било на десетине хиљада, већ први спортиста који је убјежао да му други кућу бране. - Сви смо с терена побегли. Они у аутобус па на аеродром, ја у кола па кући. Видим барикаде по граду и схватам да није добро. Затим сам и мобилисан био у Војсци Републике Српске неких 10-15 дана, али сам тада дошао до зак