ТРЕБАЛО ЈЕ СТРЕЉАТИ СВАКОГ ДЕСЕТОГ НАРОДНОГ ЕЛЕМЕНТА

 

 

Гледам ономад на ТВ неку емисију о спорту мемоарског карактера, отприлике "Куцамо на врата заборављених асова". Овај пут у питању је неки доајен стрељаштва у СФРЈ. Описује деда свој тренерски и селекторски успон, и како је све лепо функционисало док је ЈНА вршила дотур оружја и џебане. Објашњава да је то из разлога ОНО и ДСЗ, јер је сваки стрелац у случају недајбоже, аутоматски могао постати снајпериста и специјалац. Наравно, нехајно се наставља деда, из тог разлога (ОНО и ДСЗ), у стрељачке клубове "није био дозвољен пријем ненародних елемената".

У реду ствар, дете не може да се учи гађању јер му је тата бранио Србију од комуниста. Логично? Није. Није зато што су ти "ненародни елементи" масовно мобилисани за ратове деведесетих година, а "народни елементи", обучени у прецизном гађању, су били ослобађани "војних вежби" због слабовидости, равних табана, неопходности на радном месту и ради студирања у иностранству. Ако су у опште позивани, мада у главном нису позивани на интервенције "преко везе" лично тог и тог првоборца и народног хероја.

Управо због тога ми смо неминовно морали све ратове изгубити.

Шта се морало чинити да се ратови добију?

Ако је власт Србе делила на народне и ненародне елементе толико доследно и педантно да није "сумњивима" дозвољавала ни у стрељачко удружење да се упишу, онда је морала да остане доследна и кад су гаће дошле на решето.

Дакле, мобилисати најпре дезертере из САО Крајина и БиХ. У случају одбијања, СТРЕЉАТИ СВАКОГ ДЕСЕТОГ! 

Затим, мобилисати СВЕ, то значи I, II, III позив из редова партизана, то значи из породица борачких пензионера. У случају одбијања опет СТРЕЉАТИ СВАКОГ ДЕСЕТОГ. 

Свим официрима ЈНА је требало скинути по два чина, због деценијског џабалебарења и небудности према усташама, уз наређење се морају доказати само у првим борбеним редовима. Не да најгоре улизице, нарочито из војне контра-обавештајне службе још експресно и мимо правила напредују.

Одузети ордење партизанима. Њихова је држава пропала на корист усташа, балија и балиста, они су морали и да сносе одговорност и срамоту.

Ове мере нарочито доследно спроводити у колонистиким местима. Контретно, у Бачком Јарку, месту са 800 домаћинстава, било је 1200 борачкијех пемзија. Е, па, брајковићи, у самом Бачком Јарку је могао бити мобилисан батаљон љутих Крајишника. И да се стреља сваки десети, од 800 бораца остало би их респектабилних 720. Послати их у Крајину, а иза поставити ненародне елементе са "Максимом", за сваки случај. Ако љути Крајишници нагну бјежати, покосити их од зада.

На овај начин Војводина је могла дати читаву једну армију, Београд другу армију. Без бриге, у том случају "ненародни елементи" би дали трећу армију и рата на Косову и Метохији не би ни било.

Овако, босански дезертери нам кроје судбину.