НИМБУСОВ ПОДРУМ

    Модерни академски "антифашисти" нису елита, нису авангарда, они су куртони на погрешном месту. Историчар Хрвоје Класић : "Млади се не интересују за Сутјеску и Неретву". Професор Филозофског факултета Јово Бакић : ове године први пут десило да у Студентски парламент са смера социологије уђу десничари, јер је то раније било "резервисано за оне са одељења за историју", а слично се дешава и међу свим младима, јер је на делу "вишедеценијско понирање политичког спектра удесно". Активисткиња Аида Ћоровић : деца од 16-17 година чувају у центру Београда мурал са ликом хашког осуђеника Ратка Младића. То је сада њихова Сутјеска, њихова Неретва. У КОМЕНТАРИМА: Ђорђе Ивковић "Млади се не интересују за неретву и Сутјеску"? За шта да се интересују? За тоталне историјске фалсификате? Нису сви дебили у какве би многи волели да обликују нове генерације. Па ипак, свакодневно и бесомучно смо запљуснути са хиљаду партизанских филмова који су

Ласло Вегел вапијући за културом... АРХИВА Бр. 21. 05-8-`12. Ма није се мастило још осушило са мог предходног писанија, кад ево га опет. Погнуте главе, тихо али упорно се примиче, скоро сигуран да је камење везано. LASLO VEGEL: Vapaj kulture „Kakav, bre, manjinski zakon? Ovo je Srbija!“ О чему говоре свакодневнице? Враћа се кући нерасположена, љутита, након што су јој у општини – у Темерину – очитали буквицу из мањинских права. Какав, бре, мањински закон? Какви прописи о употреби језика? Ово је Србија! – понављали су општински службеници, њих тројица истовремено, добро познате фразе, повишеним тоном, у службеним просторијама општине, на шалтеру „система 48” (зелена линија). У Србији сви морају да науче српски, ко неће, може слободно да се сели. Нема случајности. Темерин је „голи живац“, најпогоднији за распаљивање страсти. Општину са 2/3 Срба, где су, ево саставиће осма година, не-Срби на власти. Андраша Густоња, на челној функцији заменио Владислав Цапик, непом

  АРХИВА Бр. 21. 26-10-12 Скоро да су искренији лажни еуропејци, заправо усташе и мађарони у изградњи. Ми смо непријатељи, и тако треба да буде. Зато, не мари кад ме називају „патриЈотом“, „клерофашистом“ и слично. Да ме нешто похвале, запитао бих се где сам погрешио. Мучније је са лажним патриотама. И за њих сам „патриЈота“ и „клерофашиста“, али то сматрају из наводно супротног рова. Веле да то раде зато што су праве патриоте, а ја издајник. Људи су такви кави јесу. Једини мој „грех“ је што сам обома препознао мимикрију. И, сваког дана, догађаји ми дају за право. Ево врлих „патриота“, ових дана се бацили на обележавање Кумановске битке и ослобађања Старе Србије у Првом Балканском рату. Али, да нам они све објасне како је шта и зашто било. Не сме ни случајно да прође нека интерпретација несагласна са њиховом, удбашком, причом. Некако се, на муку, сетисмо тих херојских дана од пре равно сто година. А ја бих подсетио, у помен неумрлих јуна

  "Ко контролише прошлост, контролише и будућност" Џорџ Орвел ...Трагом књиге Ане Филиповић Национална фреквенција . О делу Ана Филиповић поставила је пред себе задатак да из угла историчара анализира неколико телевизијских серија у продукцији државног јавног сервиса - Радиотелевизије Србије, са тематиком новије српске историје. Ради се о серијама Равна Гора, Чизмаши, Сенке над Балканом, Корени, Краљ Петар Први, Нечиста крв, Вера . Уз анализе серија, прикључене су краће критике романа Чизмаши Драгослава Михаиловића, Корени Добрице Ћосића, Чарапе Краља Петра Милована Витезовића, Нечиста крв Боре Станковића. Критике су сабране у књигу под заједничким насловом Национална фреквенција . Први мој утисак је фрустрација ауторке. На свакој страници видљива је та њена унутрашња борба да сачува академску објективност у сукобу са шокантном количином и перфидношћу фалсификата уплетеним у драмско градиво са којим се ухватила у коштац. Стрпљиво и упорно, ослањајући се на кредибилне и