НИМБУСОВ ПОДРУМ

  ВОЈВОДА ЊУЈОРШКИ У ШРАФТУНГУ СВЕТСКЕ ДУБОКЕ ДРЖАВЕ Избори у Америци се приводе крају. Цео свет је уморан од бројања гласова и проучавања тамошњег изборног система. На крају дана можемо рећи да козачка скупштина има прецизнија правила гласања и јаснију процедуру у избору хетмана од каубојског изборног родеа за светског шерифа. За светског шерифа је попут коцкице салунске рулете у забити Дивљег Запада извучен метузалем Џо Бајден. Без обзира на дубоку старост Џо зна шта га је снашло и поносан је због тога. Остварила му се последња жеља. Инаугурација ће бити последња слика у његовом памћењу. Муштулук је донео шеф НАТО Јенс Столтенберг, син земље Квислинга: „Честитам Бајдену на избору за председника Америке. Знам га као неког ко је одлучна присталица НАТО и трансатлантских веза“, написао је шеф НАТО на Твитеру и додао да су за јаки НАТО заинтересовани и Америка и Европа. Kако каже, потребна је та колективна снага како би се суочили са бројним изазовима, међу којима су „агресивна Русија,

АЛОЈЗИЈЕ СТЕПИНАЦ - ОПАКИ СВЕТАЦ Сматрао је да су Срби и Хрвати два света који се неће ујединити ”док је једнога од њих у животу. Дух бизантизма је нешто тако грозно да је само Свемогући и Свезнајући Бог у стању парирати интригама и подвалама тих људи” .  [ Дневник Алојзија Степинца , 27.III.1941, Данас (Загреб), 14.VIII.1990, 67.] У српској историографији неуобичајено је мало темељних и свеобухватнијих истраживања хрватског геноцида над не-Хрватима у ХХ веку. Овај вишеструки злочин остао је зато недовољно расветљен, што омогућава његову релативизацију и, коначно, претапање злочинаца у жртве. Зато није чудо што се у Католичкој цркви води снажна кампања да се блажени (?) Алојзије Степинац канонизује у свеца ! Да "блажени" Степинац није ни изблиза тако чистих мисли, дела и руку, показао је МИЛАН КОЉАНИН у есеју "Алојзије Степинац у власт у НДХ" .  Овај есеј, снажно аргументован и богато снабдевен валидним изворима, објављује у виду фељтона хрватски "Аутограф

 ПИТА ОД МИНИСТАРА   "Неће бити боље, Никад, никад боље, никад бити неће." Дис После вишемесечног тактичког пренемагања и држања пука у слаткој неизвесности, коначно су врховни карађози породили нову Владу Србије. Све смо знали у напред, па ипак је потиштеност завладала у делу још неотупелог народа. Гледамо, разлетели се министри-младенци по националним фреквенцијама да се аутују и прошетају нова министарска одела пред светом, штампа се распилавила, новинари отишли у песничке ведрине ("Ало": "Женска влада мафију напада" ), ботови махнито шаљу телеграме подршке по сајтовима, а ништа се заправо није променило. Клише је исти, остало је препреденост. Пошто се није променило, значи да је горе: Ко је пљачкао и крао, у будуће ће још безобзирније да пљачка и краде. Ко је огрезао у издаји државе, још безобзирније ће наставити путем велеиздаје. Ко се бахатио, излудеће од бахатости. Нема ту станке, преиспитивања савести, кочења у срљању, бриге за народ и државу, идеј

 СТРЕЉАНИ ВАТРОМ ЗАБОРАВА ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА ВИШЕ НЕ ПОСТОЈЕ! Синоћ (21. октобар) слушам на Јутјубу емисију једног "вансистемског" титоисте. Мучно. Тема тешка, а човек није више сасвим ментално стабилан. Бар тако делује. Његова прича је збрка истинитих констатација, лажи, контрадикција и вулгарних излива мржње према Србима. На пример, истовремено жали народ страдао од Немаца у Другом светском рату и говори како би убијао Србе који нису прихватили комунизам горе него Тито. "Поред мене, Тито би био мајка Тереза" - пише на другом месту о истој теми. Реч је о обележавању годишњице стрељања у Крагујевцу 1941. Са пуним правом је револтиран наш водитељ јер је овај догађај потпуно прећутан у целокупној штампи, док на многобројним ТВ-каналима једва да је споменут , негде у рубрикама "под разно". Толика унисоност у уредничком забораву је једноставно немогућа без гвоздене дисциплине и строге директиве наметнуте из политичких кабинета оних који управљају државом, на

  О КУЋИ И УЏЕРИЦАМА Кућа у којој је рођен Бан Јелачић /Фото: Слободна Европа/ Пре неколико дана, у присуству највиших политичких чимбеника Србије и Хрватске, председника Александра Вучића лично, министра вањских и еуропских послова Хрватске Гордана Грлић-Радмана, представника хрватске заједнице у Војводини и новосадске елите, отворена је обновљена и реновирана кућа у Петроварадину у којој је рођен хрватски бан Јосип Јелачић. Кућа је затим предата у посед Хрватском културном вијећу. Пратећи пригодни говори изразили су релативни међусобни статус. Док је Вучић помирљиво говорио о кључној важности односа Београда и Загреба, те је додао „Радимо на томе да Хрвати у Србији једнако воле како Србију тако и Хрватску, и радимо на бољем односу Хрвата и Срба“, Грлић-Радман је надмено оценио међусобне односе као лоше: "Отварање куће бана Јелачића у Петроварадину добар гест, али су односи Србије и Хрватске на минимуму", те изнео даље захтеве пред Србију, између осталог да "Треба дати