НИМБУСОВ ПОДРУМ

АПОКАЛИПСА У ДОЈАВИ "CHATHAM HOUSE" Све је тако просечно. Рекли би - школски пример лета. Нешто поплава, лед величине ораха, ко је кога шпијунирао, летње прељубе, Ноле издоминирао. Дремљиво лешкарење по плажама. Личимо на летње моржеве. Увек је тако: одсуство ишчекивања краја . То метафизичко стање колективне тупости испољава се обично, малограђански, знојно и раскалашно. За велику пропаст приличила би ваљда нека особита, величанствена и шљаштећа најава. Али не! Све нешто дроњаво и кафанско, јадно, медиокритетско, све неко брбљање и тумарање. Тако ће већина и мени сада рећи да параноично придајем значај мизерији. Стратешки услови су испуњени. Економски, једва држимо корак са амазонским племенима; војно смо кастрирани; биолошки у незапамћеном суноврату. Већина више нису ни "случајни Срби"  већ принудни Срби . На све то смо се већ привикли, као да је од природе задато, "јер ми смо такви", шта има да се чудимо. Сада "Западни пријатељи"

PRO MEMORIA - ЗА СВЕ ДОБРЕ ФУДБАЛЕРЕ, КОЈИ ЖИВЕ У МОМ СРЦУ Штура вест каже да је Небојша Милојевић из Темерина преминуо о педесет првој години. Рећи ће људи "слава му", и живот иде даље. Ко га је познавао, зна колико је тај човек волео фудбал, и колико је поштен био. Изузетан. Сигуран сам, њему не треба "Слава му", он је срећан на зеленом квадрату Васељене. Њењу (и његовог брата) ето ја сам, као тинејџере довео у ОФК СИРИГ. Толико је времена прошло, да не могу тачно да се сетим када то беше. Негде 1988., морао бих да тражим по прашњавим белешкама, но сматрам да и није превише важно. Када сам последњи пут постао тренер првог тима, 2012. године, хтео сам да му се захвалим. Има екипа ветерана. Намера је била да се створи млада и компактна екипа и ту се човек од 43 године није уклапао. Чак су се и многи играчи побунили против те моје намере. Ценили су га. И, уважио сам, нека тренира. Све је тада било екстремно. Довели смо у клуб 16 играча. од

ДОБРИ ВОЈНИК РАМУШ Рамуш, успомена из ЈНА Трећи пут у деценији Рамуша Харадинаја позивају у Хаг да би сведочио о својим злочинима. Рамуш је ћутао. Нека часни Суд докаже кривицу, ако може. Часни Суд ће доказати кривицу ако пронађе, после двадесет година заврзлама, још неког свог заштићеног сведока кога нису убили. Рамуш је поштен човек па је под сенком хашке претње, поднео оставку на место Премијера Косове . Још једном је показао политичку одговорност. Понашање овдашње проевропске елите поводом очигледног изругивања "западне цивилизације" жртвама најмонструознијих злочина је одвратно. Или су у масовном егзодусу ка апотекама ради теткиног лека па нису у сазнању, Или се, попут  Дејана Илића са "Пешчаника", темом баве на идиотизован начин. Наш председник Александар Вучић није имао много охрабрења за нас. Он увек народу говори истину, чак иако није пријатна. Овај пут је позивање Харадинаја очигледно део светске завере против њега, познате као "Омч

КО ЈЕ БОЉИ У ФУДБАЛУ? АУСТРОУГАРСКА vs. ОСМАНСКО ЦАРСТВО Стадион словачке Петржалке - не давно учесник Лиге шампиона Одавно је јасно да мале државе не могу концептулано да се носе у фудбалу са неолибералним финансијским мастодонтима. Ти западњачки мастодонти су типични енергетски вампири целога света. Типичан пример је Светско првенство у фудбалу у Русији 2018. - никад више црнаца у завршници такмичења, а ни једна афричка држава се није пробила даље од групне фазе. Без црнаца и других refugees које су сами произвели, старе земље Западне Европе биле би крпе отарке. То, наравно не сме да се дозволи. Није исплативо. Замислите да се у некој хипотетичкој завршници у финалу сударе Сенегал и Уругвај, а за треће место Русија и Србија? Па ко то да гледа? Где је интерес компанија? Где еугеника? Што је Хрватска остварила велики успех, не треба да вас буни. Увек пусте једног у четири најбоље светске екипе из менанжерије, како би имали привид "правичности". Посеку

НОВАК СРЂАНОВ ЂОКОВИЋ И ТЕНИСКА ГОСПОДА Мурал са Ђоковићем испред стана у ком је живео током бомбардовања Београда 1999. године ФОТО: BBC - SPORT Новак Ђоковић је освојио Вимблдонски турнир невероватном срчаношћу. Оно што је ипак дало белег турниру је незапамћено понашање публике. У анализама случаја које су уследиле прве кључне речи за препознавање проблема су "господин" и господство". Нама је први шлагворт за анализу свакако вишедимензионалног проблема дао другосрбијански аутошовиниста Љубодраг Стојадиновић са памфлетом   "Новакова лекција домаћој фукари" .  Није јасно из ког разлога Стојадиновић себе издваја из корпуса "домаће фукаре" а страну фукару изоставља, али ћемо се ипак фокусирати шта тамо пише. Цитирамо: "Чини нам се као да смо сви ми помогли Новаку Ђоковићу да постане легендарни јунак спорта, упркос Федереру и 15.000 пакосних противника ." Најпре, тенис је добио описни назив "бели спорт" управо по

ШТА СМО МОГЛИ А НИСМО НАУЧИЛИ ОД СИРИЗЕ? Пре десетак дана штампа је објавила вест која можда није преживела ни онај један загарантовани дан: " Ципрас пукао на изборима у Грчкој: Опозициона Нова демократија прогласила историјску победу, Сириза признала пораз" . Па шта - рећи ће се - ако је вест прошла незапажено? Имамо ми својих проблема, шта нас брига што је у Грчкој Нова демократија заменила Сиризу на власти? Није тако. Пре четири и по године, када је Сириза фуриозно освојила власт у Грчкој, то је била главна тема српске политичке аналитике, без обзира на све наше мигрене. Памет се разливала на све стране, а егзалтација је повремено добијала оргазмичне манифестације. Чак ни "Пешчаник" није могао одолети зову грчке сирене. У низу наслова издвајамо један симпатичан:  "Kако су Ципрас и Сириза надиграли Меркел и Еврократе" . Да, баш тако! Ни мање ни више него Ципрас опасао ЕУ. Ципрас и Сириза беху златни пресек српског политичког генија. Када ће &q

ЦРНОГОРЦИ ВРАТИТЕ СЕ, СВЕ ВАМ ЈЕ ОПРОШТЕНО У књизи Београд за понављаче изузетног Богдана Тирнанића , на самом почетку, он наводи:  „101 разлог зашто прави Београђанин не може – данас и овде – успети у животу“, а први разлог који наводи је зато што „пре свега: није Црногорац “. Због ове храбре констатације, Тирнанић је оцењен као "проницљиви провокатор". Нико није сматрао да је злоречив и зломислен тип. Моја маленкост одавно тврди да су Црногорце потисли Босанци. На мене се стрви због ове јавно изречене истине и кусо и репато. Веле да "делим српство", да завађам, да трујем. Питам се како је због истога Тирнанић "пронициљив провокатор" а ја "издајник српства"? Одговор се сам намеће. Што би Латини рекли: "Quod licet Iovi, non licet bovi." Или: Што је за богове, није за волове! Побогу, па и ја исто говорим!