НИМБУСОВ ПОДРУМ

НОВАК СРЂАНОВ ЂОКОВИЋ И ТЕНИСКА ГОСПОДА Мурал са Ђоковићем испред стана у ком је живео током бомбардовања Београда 1999. године ФОТО: BBC - SPORT Новак Ђоковић је освојио Вимблдонски турнир невероватном срчаношћу. Оно што је ипак дало белег турниру је незапамћено понашање публике. У анализама случаја које су уследиле прве кључне речи за препознавање проблема су "господин" и господство". Нама је први шлагворт за анализу свакако вишедимензионалног проблема дао другосрбијански аутошовиниста Љубодраг Стојадиновић са памфлетом   "Новакова лекција домаћој фукари" .  Није јасно из ког разлога Стојадиновић себе издваја из корпуса "домаће фукаре" а страну фукару изоставља, али ћемо се ипак фокусирати шта тамо пише. Цитирамо: "Чини нам се као да смо сви ми помогли Новаку Ђоковићу да постане легендарни јунак спорта, упркос Федереру и 15.000 пакосних противника ." Најпре, тенис је добио описни назив "бели спорт" управо по

ШТА СМО МОГЛИ А НИСМО НАУЧИЛИ ОД СИРИЗЕ? Пре десетак дана штампа је објавила вест која можда није преживела ни онај један загарантовани дан: " Ципрас пукао на изборима у Грчкој: Опозициона Нова демократија прогласила историјску победу, Сириза признала пораз" . Па шта - рећи ће се - ако је вест прошла незапажено? Имамо ми својих проблема, шта нас брига што је у Грчкој Нова демократија заменила Сиризу на власти? Није тако. Пре четири и по године, када је Сириза фуриозно освојила власт у Грчкој, то је била главна тема српске политичке аналитике, без обзира на све наше мигрене. Памет се разливала на све стране, а егзалтација је повремено добијала оргазмичне манифестације. Чак ни "Пешчаник" није могао одолети зову грчке сирене. У низу наслова издвајамо један симпатичан:  "Kако су Ципрас и Сириза надиграли Меркел и Еврократе" . Да, баш тако! Ни мање ни више него Ципрас опасао ЕУ. Ципрас и Сириза беху златни пресек српског политичког генија. Када ће &q

ЦРНОГОРЦИ ВРАТИТЕ СЕ, СВЕ ВАМ ЈЕ ОПРОШТЕНО У књизи Београд за понављаче изузетног Богдана Тирнанића , на самом почетку, он наводи:  „101 разлог зашто прави Београђанин не може – данас и овде – успети у животу“, а први разлог који наводи је зато што „пре свега: није Црногорац “. Због ове храбре констатације, Тирнанић је оцењен као "проницљиви провокатор". Нико није сматрао да је злоречив и зломислен тип. Моја маленкост одавно тврди да су Црногорце потисли Босанци. На мене се стрви због ове јавно изречене истине и кусо и репато. Веле да "делим српство", да завађам, да трујем. Питам се како је због истога Тирнанић "пронициљив провокатор" а ја "издајник српства"? Одговор се сам намеће. Што би Латини рекли: "Quod licet Iovi, non licet bovi." Или: Што је за богове, није за волове! Побогу, па и ја исто говорим!

ВЕЉИ ЏОГАЊ ОД СРБИЈЕ   Не може се спорити да ови од доле, с кршева, умеју са речима. А како и не би: по васцели дан седе и думају. Могли бисмо рећи да су изградили особиту ендемску филозофију. Где други имају једну реч, мрче изграде читаву метафизичку конструкцију. Београд се све више изобличује у мега-Титоград, у неки огромни обрнути "Скадар на Бојани", коме што више покушавате да почупате титовско корење, он (Београд) упорније израста у све већи Титоград. Не толико по онима који њиме владају, већ под духу и матрици владања. Унутрашњост Србије се ништа не пита, па не морамо трошити време око тог парлога. Над Београдом лете писма , лете телеграми подршке и осуде. Сукоб је око тога ко је елита, ко крезуба стока а ко битанга лоповска . Као да нису исти. Троши се улудо огромна енергија бежичним путем док је Србија у ентропији олити у процесу све веће неуређености. Једино је тито-власт непроменљива. Тако се опет враћамо правом Титограду (тренутно Подгорици) и њ

КУЋНИ ПРИТВОР У мојој улици не продају се кифле не тече саобраћај и дим у мојој улици нема фукаре јер ја сам гузоњин син Око мене расту чемпрес и дрот вечерас имам party, а ујутру трим лијепе жене долазе код мене јер ја сам гузоњин син "Гузоњин син" -"Забрањено пушење"1989. Коначно, после шест година судског натезања, велики син Вучићевог малог Гебелса је због "саобраћајне незгоде са смртним исходом" кажњен са годину дана кућног притвора. Мали Гебелс је "као рис" бесан на правосуђе које је неправедно осудило његовог великог сина "само зато што је његов". Мама се не оглашава због заузетости. Како се из штампе може сазнати, Гебелсово дете је својим џипом BMW несретну жртву са пешачког прелаза одбацио "око 20 метара", а по злим језицима 29 метара. Како год, математика која нема душе даје резултат да је Гебелсов син кажњен са 18 дана кућног притвора за сваки метар одбацивања жртве. Математички

О СРПСКОЈ ПОЉОПРИВРЕДИ   Да парафразирамо г. Палму: "Не сипа се бензин у стомаке!"   ПРЕУЗЕТО СА ФБ СТРАНИЦЕ ЈОВАН РАНИСАВЉЕВ Тренутно у Србији нема већег дебила од "српског" паора/сељака. Реч-две о пољопривреди, креирању зомбија од стране властодржаца, комунизму, митовима, планској привреди, субвенцијама, пореској политици, кукумавчењу, и селу. 1) Села су нестајала од 1950-тих, нестају, нестајаће, и тај процес неће нико зауставити. 2) До 2030. 90% светске популације живеће у градовима. 3) Живот на селу је хуманији, бољи, природнији, али за младе људе недовољно привлачан. Преживеће само села до 100км од великих градова и то на главним путевима. 4) После сеобе народа из Источне Европе и Азије за бољим животом у Немачкој и ЕУ, чека нас велика сеоба народа из Подсахарске Африке, Нигерије која има већи број становника од Русије, интернет је приближио добар живот свима и пробудио жеље и онима у тешкој беди. 5) Цене житарица и пољопривредни

ЏАБА СМО (СЕ) КРЕЧИЛИ Срећа те Правопис српског језика не захтева квачице изнад самогласника за назнаку нагласка, па се можемо играти речима. *** Нешто смо се разговарали, односно дописивали, на сајту "Погледи" , па је наш изврсни пријатељ Бенито, коментаришући напис "45 година блока 45", додао коментар који је по себи довољан: "Пре неки дан сам седео у Гучи у једној кафани. Пар локалних типова је пожелело да се покаже образованим, па су преда мном почели да пребројавају колико има кућа у Гучи са околином у којима живи макар једна особа. Тиме су, заправо, хтели да докажу колико је људи заувек напустило своје домове и отишло у разним правцима. Стигоше тако до броја од 196 куће где живи макар једна особа. Тек онда сам се умешао, са само једним питањем: У колико од тих 196 кућа нико не прима ништа од државе? Дакле, ни пензију, нити је запослен у државној управи и установама, локалној самоуправи, не прима социјалну помоћ или дечиј