НИМБУСОВ ПОДРУМ

О ЏУКУ И ШАЊИКИ ИЛИ, О БАНДОГЛАВОСТИ   Невероватна је бандоглавост нашег народа. Ништа и ником није могуће објаснити. Боље и не покушавајте да некоме објасните да је бољи онај домаћин који је стицао од онога који раскућио. Да је бољи онај који смањује дугове а диже привреду и стиче, од онога који краде, фушери и крчми државу. Боље, јер се може десити да се кући вратите расцопане главе. Како тај ментално-логички систем функционише, покушаћу да покажем на једној јако старој спортској причи. Елем, клуб из мога села остварио један од својих историјских успеха, оно што се зове "пласман у виши ранг". Из VI у V лигу. Јесте успех, јер смо били најмање место, најмањи буџет, најскромнији услови. Све је то за другу причу. Но, у кафани се развила прича ко су најбољи играчи и највећи таленти у нашој трофејној генерацији. Пуна кафана, жива дискусија, и једногласна "пресуда" средовечних селских фудбалских заљубљеника, који утакмице гледају с разумевањем, беше да је

ПЕСНИЧКЕ ВЕДРИНЕ Хаику новине; јесен-зима; број 31. Два хаикуа Ђорђа Ивковића на шеснаестој страни-  поред хаибуна написаног нишким говором  који је написао уредник ,,Хаику новина"  Драган Ј. Ристић: Честитка Ђорђу ! Данко Б. Марин   Уз захвалност искреном пријатељу Данку Б. Марину за лични уложени труд да неколико мојих скромних стихова види светлост дана, допунићемо са неколико "тужних песама", Па нека остане, за памјат... Над шљивицима док деца беру звезде гаврани круже … Војници ледни у оклопу небеском мајчицу снију. … Јаук са мача дажд небески умири; божур расцветан ... Ињем обасут путник на странпутици ведро звиждуће ... Из старе куће пепељаст дим спушта се где беху деца.

СЕЋАЊЕ НА ЛОПАТУ ПРИСЕЋЕЊЕ НА ЗИМУ 2012. Њено величанство... Ударни талас хладноће полако пролази. Ускоро ће снег почети да се топи, очекују нас лапавица, а затим пораст водостаја на рекама, па поплаве. Заборавићемо лопате. Посебно оне црвене. Заборавићемо како је народ сатима чекао на сибирској хладноћи своју лопату. Црвена лопата је значила дневницу. Зато, није се било лако изборити за обичну пластичну лопату. Народна милиција пендрецима заводила ред међу претендентима на поносно пластично наслеђе Алије Сиротановића. Хоће ли се неко присетити чекања и гурања у ледене дане и отимања очајника за лопату , кад дође дан избора? Оставићемо и једно упечатљиво, опоро духовито сведочење на ледене дане фебруара 2012... Цитат: Милош - Лопатање по свакој цени Појависмо се цимер и ја на тргу слободе у 8 и 30. Кад тамо неочекивана гужва сигурно је било 400-500 људи. Нико није спомињао каква је организација. Прво се оформио ред, па кад су дошли први аутобуси ред се

ИДИОТИ СУ СНАГА СРБИЈЕ Има неки стари совјетски ратни филм „Туђ међу својима, свој међу туђима“. Тако је некако и са мном. Лако је било на „Аутономији“ Динка Грухоњића. Тамо је фронт био јасно одређен, знао сам ко ми је непријатељ и како да нападам а како да се браним. Изгледа апсурдно али тамо сам се осећао слободно и писао лако. Негде пред крај, када је било јасно да ће морати да ме банују освануо је (9.12.1914.) и овакав коментар... Nadjebava vas Nimbus očiglednim činjenicama, koje vi prenebregavate, i realno nemate mozga da mu se suprotstavite…Nimbus je pobedio ovde i istovremeno porazio vaš pokušaj da po rođenju pomislite da imate i mozak Upecali ste se. Igra gotova.... Сасвим је супротна ситуација када сам међу својима, међу патриотима или, чини се у већој мери, лажним патриотима, у души комунцима. Ту јасног фронта нема, а псина је неограничена. Е ту, где бих по природи ствари требао да се осећам добро (јер „Домовина је тамо где ти је добро“), заправо и

БОБАН, РОБ БЛАГОГА Дуизбург, џамија             Фото: Welt   ‘ О, Аллах, подари побједу, част и моћ нашој браћи у Јемену, Сирији, Ираку и по цијелом свијету. Нека побиједе подмукле жидове и хришћане   злонамјерне и непоуздане лицемјере’.   Имам најсветије џамије за муслимане у Меки, Абдул Рахман Ал-Судаис Нема збора, некад се знало реда. Поготово док се рахметли Хитлер питао. Сад је у Европи други настао судија. Не зна се ко кога обљубљује, ни са које стране. Не зна се ни ко кога убија, ни са које стране; и то убијање је изгубило сваки цивилизацијски ниво. Исламски фанатик се камионом залетео у масу на Божићном вашару у Берлину и покосио много људи. Епилог је дванаест мртвих и четрдесетосам повређених. Права касапница. Застрашујуће је што је овај масакр само један у бесконачном низу бестијалних злочина у организацији фанатизованих мухамеданаца и што се простор њиховог убилачког деловања несметано шири, попут некаквог новог генерисаног вируса куге за кој