НИМБУСОВ ПОДРУМ

"КРАЈИШКО СРЦЕ СРБИЈЕ" Прву декаду августа 2021. обележили су Дани сећања на прогон Срба из Хрватске 1995., чија је централна манифестациј а одржана у месту Бусије код Београда, и Олимпијске игре у Токију, са свечаним дочеком освајача медаља испред Старог Двора. Оба догађаја су количински претерано и упадљиво неукусно коришћени за хвалу председника Вучића и његове визионарске политике. Заједничко за ова два неспојива догађаја је истост у обради. И место туге и место радости претворени су у једну политичку рекламу, у режирани "медијски садржај" за широку потрошњу. Већ препознатљиве колоне аутобуса, милом или на превару доведена публика, груписане ново-распаковане заставе на ново-одељаним штаповима којима сви машу у исто време и на исти начин док камера прелази преко масе да се види колико је та маса једнодушна. Затим стандардни сценски програми, светлосни ефекти и обавезно ОН, са својим чудноватим гримасама, патетичним бусањем у груди српске и крешчендом у виду вел

НОВАКОВ ПОВРАТАК У ПАКАО ПАТРИОТИЗМА Одлука Новака Ђоковића да се такмичи на олимпијади у Токију наново је распламсала полемике око (његовог) патриотизма. За већину народну Новакова одлука је прави мелем на рану пошто је међу врхунским нашим спортистима у добро плаћеним спортовима све раширенија пракса да се позиви селектора игноришу. Последњи такав болан ударац нам је недавно задао најбољи кошаркаш америчке лиге Никола Јокић. На супротној, аутошовинистичкој страни, исти они који су Јокићеву одлуку дочекали са пуно "разумевања" и тихим сеирењем, сада пак реагују кисело и нервозно. Пошто се човек не може намазати катраном и перјем зато што наступа на Олимпијади за своју земљу, аутошовинистички аутори се труде да "изрударе" приче које ће уклопити у свој општи наратив о погубном српском национализму и надмоћи (западно)европских етичких вредности.   Тако се у живу дискусију укључио и времешни Иван Чоловић пригодним уратком  "Како је Новак Ђоковић постао Србенда&qu

LATINIČARSKE HULJE „ Ćiriličnoj bagri objasniš zašto im se malo-malo dešavaju bombardovanja, uništenje. Ili su mozak i ćirilica u raskoraku ili oni ne kontaju latinicu. Srbija je u glibu mitomanije svinjokradice i konjokradice Karađorđevića. Oni su trudnoj ženi odsekli sise, izmislili Kosovski boj, stvorili SPC, izmislili Svetoga Savu i ostale gluposti, napravili ršum u Crnoj Gori i Kosovu. Jasenovac je odgovor na njihovu vladavinu, nema većih zlotvora.“ Цитат је са ФБ странице  Горана Шарића : "Kосово је граница српског достојанства" , а тиче се беспризорног аутошовинизма "проф." Николе Самарџића, латиничарске хуље овдашње. Он је себе побио у свакој аутовшовинистичкој филипики својим личним раним радовима. Цитат смо навели зато што је типичан ауто-расистички стереотип.  Заиста, има багре која пише ћирилицом. Типови који из неке ситне рачунице јавно машу својим ћириличним потписом. Међутим, стереотипи о "ћириличној багри", "ћи

ФУДБАЛЕР ИЛИЈА ИВИЋ У УЛОЗИ ВУКА БРАНКОВИЋА Јесте несрећна судбина малих и сиромашних народа да попуњавају биолошки истрошене спортске репрезентације великих и моћних нација. Довољно је погледати колико су црне фудбалске репрезентације Енглеске и Француске, и не мора шире да се објашњава. Тако је и са Србима. Има наших у репкама од Канаде до Аустралије. Такав нам је историјски усуд. Теже је када сазнамо да неки наш игра за репрезентацију неке од бивших држава насталих из пропале СФРЈ, јер је грозан геноцид над Србима учињен. Национална част не би дозволила да се наступа за такве државне наказе, али џаба. Играју "национално неоптерећени" Срби свуда около. Да неко боље проанализира ситуацију, видео би да Хрватска у фудбалу била би велико ништа, једно дословно велико ништа, без Срба. Но голман Субашић ће рећи да је "Хрват из православне породице", а Лука Модрић неће ништа рећи. Може му се да оћути. Они између, побећи ће у купатило ако чују питање. У фуд

ГДЕ ЈЕ ОМАНУЛО "ХАЈДУЧКО ВАСПИТАЊЕ"? Данило Лазовић   Таман смо се обрадовали црногорском буђењу и њиховом бунту против отимања православних светиња, кад се нађе неко, у бити мали, жабаст, да нас врати у реалност. Спортски резултат је пролазан - данас победиш, сутра ћеш изгубити. Таква је ствар и са не превише значајном победом црногорских рукометаша над слабом репрезентацијом Србије. Оно што је заболело је црногорски фашизам . Нема уопште забуне да су њихови зелени дресови и зелена застава фашистички. Нема ту дискусије. Ти момци, да им је образа, стидели би се онога што су учинили. Међутим, као и код свих отпадника, они су ликовали зато што су осветлали своју фашистичку голотињу. Ми, са ове стране, занемели смо пред том церногорском фашистичком курвом. Да грозота буде гора, постарао се Вук Лазовић, син Данила Лазовића. Јајарење Вука Лазовића неприхватљиво је. Може се разумети зашто је овај рођени Београђанин, дакле Србијанац, играо за Црну Гору. Играо је

МИЛЕТИЗАЦИЈА СТВАРНОСТИ ОД ПРАЊАНСКЕ ГОСПОДЕ ДО БЕОГРАДСКОГ МАЛОГРАЂАНИНА ФОТО: BETA       Милета Продановић   "Окидач" за овај осврт је био друге нарави: Драгомир Анђелковић, тзв "политчки аналитичар" и интелектуално гмизало, објавио је на "Печату" сувопаран и плитак чланак "Корени таблоидизације Србије" који су даље пренеле режимске  резонантне кутије . Чланак за шлагворт има дубоку мисао "Данас се херојима демократије и слободног новинарства бесрамно називају они који су отпочели медијски лов на неистомишљенике" . Ако на основу увода очекујете неку бескомпромисну сечу преживелог капејотског Ђилас-крлежијанског џелатског новинарства у нас, с правом ћете се преварити. Не, све се завршава са Б-92 и ББЦ, тј. са аутошовинистичком другосрбијанштином, што није погрешно али је половично, скучено и прекратко. Пошто корени таблоидизације Србије нису ни тако кратки ни плитки како Анђелковић омаловажава простачку Србију, позабавио

ПРИЧА О ТОМЕ ШТА ЈЕДАН ПРОЛИВ МОЖЕ ДА УЧИНИ ОД НЕПОКОЛЕБЉИВОГ СРПСКОГ НАЦИОНАЛИСТЕ СРБИН У ПРИЗРЕН, ЛЕВИЧАР ИЗ ПРИЗРЕНА Богородица Љевишка Ономад је Милош Ковић, нарочити српски интелектуалац патриотске провенијенције, са групом студената походио Призрен, којом приликом су добили пролив . Тако је елитни патриота стомачном катарзом дошао до нових животних искуства која нам са умереним патосом преноси... ...У време једне од претходних екскурзија београдски студенти већ су били у призренској болници. Тада смо наишли, и код албанских полицајаца и код болничког особља, на врло коректан, професионалан пријем. Сада нас, је, међутим, било петнаесторо. Заузели смо скоро све собе одељења за епидемиологију. Позната лица лекара, медицинских сестара и полицајаца, препознавање и поздрављање уз уздржане, љубазне осмехе. Образовани средњи слој, пристојни људи, чине све што могу да би нам помогли. У нашем присуству сви између себе говоре српски. Српски телевизијски канал у соби медицин