НИМБУСОВ ПОДРУМ

  Симбол "обједињавања Срба" Добио сам данас црквени флајер   под насловом “СВЕТИ ОЧЕ ВАСИЛИЈЕ, МОЛИ БОГА ЗА НАС ГРЕШНЕ” . Даље се у флајеру “браћа и сестре, драга деца Божја” подсећају на тешка прошла времена у којима смо ето сложно храм градили и признају тешка времена у којима смо сада, али храм у Сиригу се мора довршити, па ваља приложити пара. Нисмо били, нити смо сложна драга деца Божја. Да та фатаморгана “слогом” звана заиста постоји, цркву би одавно завршили. Овако, ни после тридесет три године није све довршено, а кад ће, не знамо. И природно је то: у месту у коме свештеницима није дозвољавано деценијама да приђу стратишту на коме је мађарски окупатор првих дана рата учинио покољ над православним становништвом , али јесте било дозвољено да се игра чардаш; у коме се гледало као на губавца ко је Славу славио; у коме је и сама идеја подизања цркве осуђена као опака политичка диверзија, претња братству-јединству, коју “свесне снаге” морају ликвидирати... у таквом дакле

Коначно, на Цетињу су сахранили Бога ! На челу ритуалне поворке био је по злу чувени генерал Саво Јоксимовић, препознатљив по своји црвеним чизмама. Цетињани су викали: „До­ље Бог!“, „До­ље бур­жо­а­зи­ја!“ Ни­је­су ба­ца­ли ша­ку зе­мље на сан­дук, не­го су пљу­ва­ли ра­ку и сан­дук, „у ко­јем је био Бог“. Устоличење митрополита Јоаникија на Цетињу се догодило уз велико срамоћење домаћина. Крш по улицама, црни дим запаљених гума и сиви од сузавца, буботке, разбијени носеви, пијани политичари по таборима. И псине. Превише псина избило из малог НАТО-народа због догађаја који никако није могао (а ни смео, ако је до образа) бити разлог толике њихове фурије. Стотинама година нису рођеним Цетињанима сметала устоличења православних митрополита, новој генерацији смета, као да их животно угрожава. Јашили би попове од набујале части и жудње за отетом им слободом. Колико је памети у бунту цетињских комита и комитки може илустровати изјава у камеру једне уплакане госпође: "Црна Гора је о

МАГЛЕ МОНТЕВИДЕА ИЛИ: О БЈЕЛИНИМ ЛАЖИМА ИЛИ: ПРОФИТНИ СОФТ КОМУНИЗАМ   Први пут објављено: 28.04. 2014 * Свака част мајсторима Драган Бјелогрлић са сценаристима Драгојевићем и Божићем је, ако изузмемо Холивудску продукцију, својим блокбастером „Монтевидео“ покорио биоскопску планету. Од Русије преко далеке али нама пријатељске Кине, до Балкана где се филм и серија у сласт гледају. Са бројем продатих улазница и изврсним „шером“ иду и филмске награде, па је Бјела са екипом покупио прегршт признања „од Токија до Милвокија.“ Пошто се филмови праве да би били гледани и зарађивали паре, свака критика је унапред осуђена на пропаст. Ако се у прикрајку свести има чињеница да је „Монтевидео“ државни пројекат (и у време ДС и у време СНС) не чуди што се наш филмски критичарски еснаф крајње благонаклоно односи према овом пројекту. Да је у питању топла људска прича постало је опште место. Неки филмски стручњаци су ишли до констатације да филм достиже филозофско-метафизичке димензије, што ве

ПРОШЛО ЈЕ ВАШЕ, А ВИ И ДАЉЕ ПРАВИТЕ ШТЕТУ   /Мало проширен манифест Ненада Јанићијевића из 2014 године/ Партизани, Скојевци, брдско-планински ослободиоци Врачара и Дедиња, курири и партизанке, митраљесци, илегалци, појединци у цокулама цивилне заштите, децо палих бораца, пионири и пионирке, учесници прославе у Кумровцу 2007, полазници партијске школе, победници на републичком такмичењу "Титовим стазама револуције", пролетери, радници & сељаци & поштена интелигенцијо, и то особито поштена интелигенцијо, наставници одбране и заштите, војна и цивилна лица на раду у ЈНА, кадровици, војни пензионери, корисници услуга "војно стамбеног" са козама у кади, народна милицијо, удбаши, дебелгузи официри, командири бригада и корпуса, безбедњаци, сарадници Службе, чупачи бркова Солунцима, милицијске кураве,   добитници седмојулске награде, филмски и књижевни цензори, чувари и жбири пред дверима цркви и америчке читаонице, рушитељи цркава, поражене као и победничке снаге

 СТРЕЉАНИ ВАТРОМ ЗАБОРАВА ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА ВИШЕ НЕ ПОСТОЈЕ! Синоћ (21. октобар) слушам на Јутјубу емисију једног "вансистемског" титоисте. Мучно. Тема тешка, а човек није више сасвим ментално стабилан. Бар тако делује. Његова прича је збрка истинитих констатација, лажи, контрадикција и вулгарних излива мржње према Србима. На пример, истовремено жали народ страдао од Немаца у Другом светском рату и говори како би убијао Србе који нису прихватили комунизам горе него Тито. "Поред мене, Тито би био мајка Тереза" - пише на другом месту о истој теми. Реч је о обележавању годишњице стрељања у Крагујевцу 1941. Са пуним правом је револтиран наш водитељ јер је овај догађај потпуно прећутан у целокупној штампи, док на многобројним ТВ-каналима једва да је споменут , негде у рубрикама "под разно". Толика унисоност у уредничком забораву је једноставно немогућа без гвоздене дисциплине и строге директиве наметнуте из политичких кабинета оних који управљају државом, на

СИНОВИМА ТВОЈИМ КАЗАЋЕШ Амерички новинар Пол Фортије Џоунс је направио ову фотографију 1915 год. на железничкој станици у Ваљеву. Према његовој причи која је објављена у књизи „With Serbia into exile“.⁣ Овај малишан је имао три златне звездице на еполетама, односно чин наредника. ИЗГОРЕЛИ У ЗАБОРАВУ Србе мучи синдром сломљеног народа. Не пораженог, већ сломљеног. Јевреји су свакако били најпораженији народ у Европи током Другог светског рата, па су из тога уздигли Холокауст како немерљиви светски геноцид и "антисемитизам" који громи свакога који каже реч против њих ма шта чинили. Што их није убило, то их је ојачало. Није ли логично да Срби имају право на сличан, заправо и јачи став по питању националног уништења и право на националну одбрану, будући да су трпели током целог ХХ века оно што су Јевреји трпели ипак само за време Хитлерове надмоћи у Европи? Коначно, Јевреји су се демографски опоравили од Холокауста, Срби не могу јер копне у непрекидном геноциду,