НИМБУСОВ ПОДРУМ

  АТЕНТАТОР ИЗ МАЛОГ СОКАКА   ПРВИ ПУТ ОБЈАВЉЕНО 23-04-2010.   Све више се говори о мазохизму србског трпљења. Радије ћемо да гладујемо и себи да сечемо прст, него да повијамо хуље и лопове. Пола народа се са дубоким поштовањем опходи према онима што су нам полупали градове и мостове. Као што су Индијанцима каубоји поклањали огледалце, нама дају путовнице. Половина наше академске омладине пресрећно је што постају добровољни јаничари или полу-робови на крузерима. Ако неко поред нас страда на правду Бога... добро је, није нас закачило, констатоваћемо задовољни као да смо извукли премију на лотоу. Онај мученик?... А, да није крив, не би га ни задесило... Наравно, наши људи нас најбоље газе. Без гриже савести. На против, са задовољством. Та вештина гажења је уметност која се усавршава генерацијама. Не мора увек да се пролије крв и поломе кости. Не мора ни шамар да се прилепи. Постоје суптилније методе за утеривање страха раји. Што је повод глупљи а поступак бесмисленији, то је дејс

ЗОМБИРАНИ МАЛОГРАЂАНСКИ НАЦИЗАМ ФОТО: "НАЦИОНАЛНА АВАНГАРДА" Кад видите грађанистичке активисте да се срчано боре за нека људска права, мора вам бити јасно да су их детонирали, или су им бар сасули соли под реп, нацисти или какви други зликовци. Без спољњег електричног импулса они се не померају већ блажено смрдљају у свом кругу, који им је освојила Црвена Армија октобра 1944. Наши грађанисти и антифашисти заиста личе на вампире када крену у борбу за "грађанска права" која се (борба) редовно заврши истребљењем Срба на неком простору, после чега се оптужи СПЦ и САНУ и "српски десничари" да се криви. Левичари и усташе никада нису криви. Тако то код њих ради последњих осамдесет година. Грађанисти су врло сензитивни на светске промене, и брзо се адаптирају. Ми ћемо навести два примера на које наш грађански корпус у опште није реаговао. Дакле, одобрио је. Ако анализирате догађаје, они су по идеолошкој конотацији супротни, инкопатибилни, те

ЉУБАВ, РАТ И АГИТПРОП На први поглед, све љубави су скоро исте. Топли погледи, нежности. Чекај ме ја ћу сигурно доћи. За неко време све заличи на хладан гулаш од јуче. Ратне љубави су и страшне и величанствене. Никада се ерос и танатос тако не зближе и сплету, додирују и мазе. Ратне љубави уздижу човека или га бацају на дно мизерије. Чешће ово дуго, јер страх је јачи и понадаће се љубавник или љубезница, да, ако преживи заборављајући вољену особу, биће још прилика да некога другог искрено и дубоко заволи. Ратне љубави су добре за пропаганду. Наравно, све што прође кроз машину агитпропа, постане извитоперено и предувано, неприродно. Али љубавна патетика је пријемчива, народ то воли. Уз трагичну љубав двоје младих пусти се која суза и заприми доза пратеће идеологије. Лоло и Слобода /Пренето са "Удица за срце"/ Најчувенија ратна љубавна прича у нас је идила Ива Лола Рибара и Слободе Трајковић. Ту је и  писмо које непобитно доказује снагу те љубави. О тој рев

О ЗВЕРИ СИМПАТИЧНОГ НАДИМКА "РОЋКО" Момчило Ђорговић свако не спада у врхунске наше публицисте, већ у насилно етаблирану комунистичку касту које би се Срби требали у најбољем народном интересу ослободити. Но, и такви новинарски бауци, продани ономад у јаничаре (где, како нас уче у школским уџбеницима, има лепих прилика за професионално промакнуће), старећи, често не могу побећи од закржљалог патрљка своје савести, те напишу понешто за шта би другом новинару двадесет година раније зубима гркљан чупали као вампири. Наше је да га сломимо до краја, и оно што је написао објавимо на ћирилици. И дуго, да га мало допунимо, да Ђорговић види чији је, без обзира на посипање пепелом. ***** Пише: Момчило Ђорговић Јулy 28, 2014 РОДОЉУБ ЧОЛАKОВИЋ: РЕНТИЈЕР РЕВОЛУЦИЈЕ http://znaci.net/arhiv/fotografija/4838 Јапански амбасадор у Босни и Херцеговини Хидео Јамазаки јавно се пре неки дан згрозио над животним стилом актуелних босанских политичара. Kите

ТРИ СЛИКЕ СРПСКОГ САМОПОНИЖЕЊА Прошла је још једна годишњица од трагичне погибије витешког нашег Краља Александра I Карађорђевића Ујединитељ у Марсеју, 9. октобра 1934. И поново, дан који смо требали провести у тишини и заједништву, да ојачамо, проведен је у свађи. Па тешко је трпети увреде и нискост србо-комуњара. Ћутали су Хрвати, Бугари, Мађари, Италијани, Немци - сви који су директно учествовали у убиству НАШЕГ КРАЉА . Ћути чак и знаменита атошовинистичка "грађанистичка" Србија. Ћуте и сеире. Није сáмо то убиство њихова победа, већ је победа српска беда духа. Уживају у свађи оних који би да трагични дан протекне у достојанству и лажних патриота који су као бесни пси ударали са свих страна. Шта да одговорите када неки билмез-аналитикус вас подучи: "...Дубровник и све што си набројао су постале српске гробнице. Да их Kарађорђевићи нису "ослобађали" ..." ИТД, ИТД... Становници Ново-Србије неће махом да верују својим очима. Они би да Србија буд

КО СЕ НЕ ОСВЕТИ, ТАЈ СЕ НЕ ПОСВЕТИ! Није прошло 24 сата од смртоносног атентата на Оливера Ивановића, српско медијско ђубриште је затрпамо брдима одурног спиновања. Постављају се омиљена дубока завереничка питања ко је у позадини атентата и какве ће политичке последице проистећи из терористичког злочина? Забога?! Успут се изражава лицемерна сућут породици. За "Запад" је овај терористички акт "неприхватљив, ма ко да га је извршио", као што им је неприхватљиво и ранијих 11.000 (једанаест хиљада) терористичких аката над Србима од када је НАТО окупирао Косово и Метохију, "ма ко да их је извршио", јер починиоци листом нису ухваћени. Отуда знамо и завршницу изјав â у којима се "позивају обе стране на уздржаност". Исто како кад би у Варшавском гету Енглези позивали обе стране на уздржаност, уз малу корекцију да су сада Енглези савезници нациста. Тако исто нису ухваћени ни они који су трговали људским органима, макар ти људи били Срби

КО ЈЕ ЗАИСТА УБИО КРАЉА АЛЕКСАНДРА? Paris 16ème: Monument à Alexandre Ier de Yougoslavie et Pierre Ier de Serbie, 1936, Real del Sarte. Са наопаким обртањем коловрата српског пропадања вечито се наново отвара питање „кривице“ Витешког мученика, краља Александра I Карађорђевића, јер нас је, забога, утерао у Југославију, те смо сви ми Срби, и само ми, моментално изгубили национални интегритет а нико други није, већ им је набујао националистички и шовинистички его. Свима је, ерго, био добар, само Србима не. Зашто су га онда сви ти којима је био добар убили, нико од поборника поменуте теорије се и не труди да доведе у неку колико-толико пристојну логичну везу. Интересантно – што се више под теретом гео-политичких прилика урушавају у прах и пепео „патриотске“ теорије наших нацонал-бољшевика и, једнако, аутошовинистичке булазни „другосрбијанаца“, а на површину јасније избија исправност и патриотизам политике коју је водила наша Круна између два рата, то се пизма на краља Алексан

ЗБИЉА, ДА ЛИ ЈЕ ГАВРИЛО ПРИНЦИП СИРИЈАЦ? КОМЕНТАР НА ТЕКСТ СА ЦЕЊЕНОГ САЈТА "БЕХАР.БА": Filip Mursel Begović   Je li Gavrilo Princip bio Sirijac? МОЈ КОМЕНТАР (ако га објаве): Е прочитах и ово и свака част аутору на храбрости. Храбрији је од Хрвата. Гаврило Принцип је извршио атентат на, услед родбинских сексуалних веза, дегенерисаног и маничног Франца Фердинанда. Зна се за "Хабсбуршку усну" (да се проверити). Но, ти родбински сексуалним везама дегенерисани Хабзбурзи су поставили себи "свети"задатак: Serbien muß sterbien. И то је разумљиво, бар на неки уврнути начин. Није разумљиво да им најверније слуге у том одвратном задатку буду Срби преведени у мухамеданство. Или ни за "Шуцкор" ниси чуо? А коначна будалаштина и понизно проклетство мухамеданаца је што би Беч, након  што сатре бољи део Срба, сатрли и њих, односно вас. Или сам ја измислио "муџахире" који су бежали из