НИМБУСОВ ПОДРУМ

Коначно, на Цетињу су сахранили Бога ! На челу ритуалне поворке био је по злу чувени генерал Саво Јоксимовић, препознатљив по своји црвеним чизмама. Цетињани су викали: „До­ље Бог!“, „До­ље бур­жо­а­зи­ја!“ Ни­је­су ба­ца­ли ша­ку зе­мље на сан­дук, не­го су пљу­ва­ли ра­ку и сан­дук, „у ко­јем је био Бог“. Устоличење митрополита Јоаникија на Цетињу се догодило уз велико срамоћење домаћина. Крш по улицама, црни дим запаљених гума и сиви од сузавца, буботке, разбијени носеви, пијани политичари по таборима. И псине. Превише псина избило из малог НАТО-народа због догађаја који никако није могао (а ни смео, ако је до образа) бити разлог толике њихове фурије. Стотинама година нису рођеним Цетињанима сметала устоличења православних митрополита, новој генерацији смета, као да их животно угрожава. Јашили би попове од набујале части и жудње за отетом им слободом. Колико је памети у бунту цетињских комита и комитки може илустровати изјава у камеру једне уплакане госпође: "Црна Гора је о

СТАРА МРЖЊА У МЈЕШИНЕ НОВЕ МИРАШ ДЕДЕИЋ : „Србима под Турцима било лепо, чоче!“ „Јесу Срби направили Храм Христовог васкрсења, али, богуми, нашим новцем“. „Овако могу да кажем, из контејнера може свашта да излази. Српски патријарх Иринеј, сиромах, не зна много. Он мисли ако се некоме да власт, да може да говори било шта. Он, рецимо, говори да је српска република у Босни, српска република Србије, а Црна Гора да је држава Србије!? Никако да се отресу ’велике Србије‘“ „Срби хоће да понове једну врсту Сребренице“. „Сребреница је завршена. Сребреница је данас света земља. Сребреница је велики геноцид у хисторији Балкана и Европе. Сребреница је пример и узор да таква зла више не чинимо. А Срби, ако то опет желе да раде, могу на некој другој територији. Балкан се, срећом, ослободио од Србије“ „Они сматрају да је ово српска земља, српска црква, српски језик, српска историја, српска политика, српски су сви споменици… Kао да смо ми неки дошљаци. Само што не кажу да

РЕМИКС ПОПОВИ  Папа Јован Павле Други са Зораном Ђуровићем (Извор: страница Зорана Ђуровића на Википедији) Нећемо више о Бака Прасету, чувеном сину о. Ненада Илића, тај феномен је успешно затрпан спиновима. Веза је у толико што сам у једној пригодној полемици оптужен да хулим и да сам антиправославац, будући да "реч 'новотар' долази из антицрквених кругова" , а мени се, насупрот, чини да ту неки враг ради своју работу. Држим да новотарство и унијатска струја не да постоје већ све више надвладавају у СПЦ. Не ја, већ моја деца, спонтано назваше поједине свештенике  "ремикс поповима" , с обзиром како држе Литургију и како свете водицу. Наше невоље са савременом СПЦ која се напреже да буде савременија него што се од ње тражи, свакако су сложеније од пуког ремиксовања Службе Божје. Ја сам "прогнан" са много Интренет портала, али то не примам срцу пошто исто спада у рок службе свакога ко се одлучи да се не уклапа у владајуће политичке ш

БРАДА БЕЗ ГЛАВЕ Био је баш уморан. Не постиже се. Колико их је само, мајку им јебем. Хоће браде да носе, а глава немају. Ко је имо' неће је валај више носати. Јес' јебо? Ниси. Е неш' ни јебат' . Што плачете, кога молите јааде? Која мајка? Сад сте се сетили? Овдје? Бога помињете? Јеб'о вас бог, где вам је сада кад сам вас ја уз'о под своје?! Тако данима, од јаме до јаме. Већ му се смучило. Скоро није ни спавао, летећи по задатку. Успут је шкргутао зубима, размишљао је : „Ако је, заиста, историја учитељица живота, век иза нас опомиње нас да је Српска црква међу кривцима за највеће националне и државне трагедије. На судбинским раскршћима, она је српски народ жртвовала „царству небеском“ и гурала га у највеће и непотребне погибије. Ма чуј лудака - „Србија је без Косова труп без главе!“ Опредељење за смрт, као врховна обавеза српског народа, сажето је, 27. марта 1941, у самоубилачки поклич: „Боље гроб него роб“.“ Да, да, то је... ј

ГРИГОРИЈЕ, БИСКУП У ТРАПЕРИЦАМА КОЈИ ВОЛИ ЦРВЕНЕ ЦИПЕЛИЦЕ Намеравао сам да напишем само краћи осврт на једну проблематичну изјаву бискупа херцеговачког Григорија, и тако уђох у Тамни Вилајет из кога свакако неокаљан, без муке и штете није могуће изаћи. Најпре, нисам случајно поменуо „бискупа херцеговачког“ Григорија, јер тако се самопрозвао. Званично, у хијерархији СПЦ, наречени је Епископ Захумско-херцеговачки и Приморски, владика Григорије. Може неки пуковник Српске војске себе да назове сатником, дивизијаром, колонелом или оберстом (што ништа у ова времена не би било изненађујуће) „јер је све то исто“, али бисмо одмах знали да имамо посла са издајником. Једнако, Григорије би требао бити отпадник, јер му је милије туђе него наше*. (* Израз “bishop” користе православни епископи у иностранству, али користити израз “бискуп” на домаћем терену и језику за православног владику за вернике представља својеврсну провокацију и увреду обзиром на крваву историју српског народа