НИМБУСОВ ПОДРУМ

ИЗ САМОИЗОЛАЦИЈЕ У ЖИЦУ /Педесет други дан самоизолације и повратак у нормално стање окупације/ Из Короне смо изашли гори и беднији него што смо у њу упали. Очито се види како је "најсмешнија зараза" само додатно оголила беду српског друштва. COVID-19 није убио много "бака и дека", али је истерао на површину још зла из мрака наших душа. Ми смо НИШТА! Ми смо распаднути народ у бегству од себе. Ми смо поплашени робови спремни за кланицу. Јуче сам се убио од срамоте. Од стида националног. Ана Брнабић нам објашњава шта је српска застава!? ЕЈ! Ту Ивица Дачић, ту и други њихови. Само нема нашег Пунише Рачића. Појавио се Бошко Обрадовић, али најјаче оружје коме је дорастао је пластична пиштаљка. Па и њега је СА одред СНС избацио из сале заједно са пиштаљком на захтев фрау Маје Гојковић.  Онда се у истом "високом дому" за предугу реч јавио Марко Атлагић , личка побегуља, наравно, испред СНС. Говори охоло, безобразно, цинично. Слушајући

НЕВЕРОВАТНА СЕЋАЊА БИВШЕГ ДЕЧАКА Прва слика које се сећам Беше из Друговца. Тукла је олујна киша У летње поподне. Муње и громови су пуцали. Отац је говорио Да не треба да се плашимо Јер то је природна појава. Но, за мене је било тада важније Да моја сестра има хоклицу, А ја не. Хоћу своју хоклицу! Да равноправно седим под тремом На спрату И гледам како град одскаче. Када сам оцу причао о свом Првом сећању, Говорио ми је да сам био сувише мали, Скоро беба И да није могуће да се сећам. Мада, све описано је тачно. Једини мирис кога се сећам И данас Мирис је Друговца. Предвече, када се сви врате Са пољских радова, Или стока са испаше, Коњи се тимаре, Чисте се штале и цело село Мирише на стајњак. Скоро, да сам, полу-детиње Пожелео да плачем Од тог мириса Моје Србије. Но бејах већ дечак Коме такво што Више не пристаје. Када сам се оног јутра пробудио, Знао сам да је отац умро. Није требало да погле

СФРЈ ОСАМДЕСЕТЕ - ДОБА НАЈВЕЋЕ ЗЛЕ СЛОБОДЕ Никада Ласла Вегела нисам разумео другачије већ као аустро-фашистичког култур-трегера у сеферјот и ендемског гембеша. Никада тај малограђански и медиокритетни умерени скрибоман није ни покушао да се избатрга из меланхолије средње-европског кича без нарочите мушкости, или бар покушаја да се буде мушкарац. Није корисно. И, истина је, само такав је могао доспети до епитета "писца у траперицама" и отварача Београдског сајма књига. Али, ништа то не помаже. Остаје видљива остарела мрља као и Филип Давид. Обојица знају да ће им дела завршити на шаторским крилима препродавача старих књига на ободима пијаца, али да их ни тада нико неће удостојити погледа. Још једном, ова одвратна фуњара, показао је као функционише полу-писац, препредењак, вечити на нечијим јаслама. Има тај и "дневничке забелешке". Човек у ходу се воздиже и бележи своја сорзерцанија, понирање у дубине мисли, да не кажемо контемплације. изгледа то све плит

МОМЕНАТ КАДА САМ ИЗУО ЈОВИЦУ Јован-Јовица Будисављевић играч ФК "Партизан"-Београд   "Јовица Будисављевић, бивши играч Партизана, рођен је 1952. године, а за Партизан је наступао у првој половини 70-их година прошлог века. У Партизану није успео да се избори за место у тиму али је већи траг оставио играјући за Тетекс из Тетова." Свако има идола у детињству. Мој идол је био Јо вица. Проблем са паметном децом је што их роди тељи раније пошаљу у школу. Очекује се да тамо паметно дете издоминира . И, што се тога тиче, није ф алило ништа из перцепције мојих родитеља. Али, живот дечака је нешто друго. Кад си млађи, уз то кржљав, уз то "син буржуја" у партизанском окружењу, леле теби. А Нова Пазова је била управо такво окружење. Ма, немаш шансе . Е, т у је Јовица Будисављевић био другачији. Стварно, поставио се као заштит ник. Најјачи у разред у, најбољи ф удбалер. Уз то, и сам је био паметан, па му није требала никаква п одршка. Једноставно, штит

ЧУВАЈТЕ СЕ АНАЛИТИЧАРА БЕЗ УШИЈУ (И ШИРЕ) Сведоци смо да политички аналитичари много лажу, муте и петљају. Неки за паре, неки за мало више пара. Поставља се питање како препознати све те аламуње? Мој предлог за б рзу тријажу би се саст ојао у оштрој анализи редовног портрета тзв . " аналитичара", које редакције намећу на почетку текста као некакав бренд, доказ квалитета памети којој доказа не треба. Кад проанализирате са ким имате посла, можете читати што је у понуди као лако вике нд-штиво. Давно написах: "Чувајте се политичких аналитичара који руком придржавају доњу вилицу!" Јер, портрет даје утисак умности, а заправо је у питању брљиви створ коме би бале процуриле да не придржава затворену чељуст. Затим сам, једнако пажљиво читајући умна сочињенија, опоменуо: "Чувајте се политичких стручњака који носе ешарпе око смежураних вратова" . Изгледају модерно па се чини да мисле у напред, а заправо су их жене оденуле за сликање, јер су усахли п

СЛОБОДАН АНТОНИЋ vs. ЂОРЂЕ ИВКОВИЋ Уважени професор Слободан Антонић је пре десетак дана такорећи к риоми це објавио чланак под насловом " Српски регионал-шовинисти сад конструишу оптужницу против измишљене „Додикове Србије“ и са поднасловом "МОРАМО ПРЕЖИВЕТИ КАО НАЦИЈА СРБА, А НЕ „БЕОГРАЂАНА“, „БОСАНАЦА“, „ВОЈВОЂАНА“ ИЛИ „СРБИЈАНАЦА“" на изгледа званичном сајту Републике Српске "Све о Српској" . Одатле, што под блесавим насловом или блесавијим поднасловом памфлет се раширио Интернет простором где у главном служи остарелим Југославенима за иживљавање напротив свог архи-непријатеља - великосрбијанског хегемонисте. Сад покушајте покупити перје из поцепаног јастука?! Прво питање је шта је нагнало једног, држимо врхунског интелектуалца, да себи дозволи овако јадан памфлет? Признајем, на то питање немам рационалан одговор. Психологическим манипулацијама и теоријама завера не волим да се бавим, мада на сумње сви имамо право. Други "феномен"

СНАГАТОРИ СРБИЈЕ Побеснели Аца Miksha011 • pre 10 meseci Поздрав Миљане. У ствари Ђорђе (Ивковић) је "заслужан" за објављивање овог текста, а расправа која се развила, не око текста који је најобичнији памфлет, већ око Ђорђевих коментара је била толико интересантна, да сам морао да је сачувам за сваки случај. Текст је ту да би Ђорђеве коментаре ставио у контекст. *** Ево мог почетног коментара на текст уваженог конвертита др Самарџића "Снага Србије" , који је изазвао живу и плодоносну полемику, па су уредници портала "Српска акција" све уредно пренели...   ЂорђеИвковић петак, 23. септембар 2016. Збиља, али молим Вас, у следећем наставку одговорите, имали нечег лошег, злог и глупог а да није Русија? Да је Србија лоша, зла и глупа већ смо апсолвирали до Ваших конвулзија. Ја мислим да је оличење гео-стратшке интелигенције Џорџ Буш Млађи. У славу његове интелигенције објављена је свевременска књига политичке мудрости, нешто као Ничеова

ЕВО КОНАЧНЕ ИСТИНЕ КАКО ЈЕ НАСТАО ПОЈАМ "АУТОШОВИНИЗАМ" Коначни концепт српског аутошовинизма Као творац пој ма "аутошовиниз ам " сматра се Зоран Ћирјаковић: ...Новинарка Милица Јовановић је установила да је Зоран Ћирјаковић, бивши новинар НИН-а, "аутор жига аутошовинизам" у "ислеђивању" Друге Србије. Ћирјаковић је касније, у неколико јавних наступа, рекао да је овај израз сковао преиспитујући сопствене неприхватљиве ставове изнете деведесетих година у текстовима објављеним у америчком недељнику "Nеwswеек". Према доступним архивама, овај појам је први пут употребљен у тексту Зорана Ћирјаковића "Слобода је мржња" који је објављен у недељнику НИН 6. априла 2006. године. У том тексту Ћирјаковић пореди српску групу неонацистичког форума Стормфронт са садржајима на форумима Б92 и Замисли Србију, сајтовима појединих НВО и уопште оним делом "сајбер Србије" који спроводи систематску "дехумани