КАКО САМ ПРОВЕО ВИДОВДАН МЕЂУ БИТАНГАМА
КАКО САМ ПРОВЕО ВИДОВДАН МЕЂУ БИТАНГАМА Искочио човек из жбуња и физички насрнуо на мене. Класична сачекуша. Силеџија може унук да ми буде. Уз то, нисам у ситуацији да могу да се браним. Нико ништа видео, нико ништа чуо. Отуда, полиција ни овај пут није имала основа да интервенише. Тако сам провео време о Видовдану, у солунском Сиригу. Не, колико можда деловало неуверљиво или бизарно, никаквог повода за напад није било. И да је чудом било нечега, за такав насртај оправдања нема. Показало се, шта год да сам критички или лоше писао о некоме, није било довољно оштро и зато није ни сасвим тачно. То што је урадио баџо, неће ништа променити у његовом животићу. Баџо је професионални делатник у Напредњацима, па му се, ето, може. Осећа се боље као уважени сеоски кабадахија. Да је баџи до некакве освете, могао је господски да сачека да природа уради свој посао. Али, није господин. Ни он ни његово друштво што је сеирило. Да смо здраво друштво, таквог баџу би сред...