НАШ КРВАВИ ДАН И ЊИХОВ ЦРВЕНИ ДЛАН
Пада из крајности у крајност, што су неки празноглавићи за генијалност прогласили. У ствари он је дегенерик у потпуном смислу речи. Његов цигански зао дух, његова волиња лобања, гњецаво лице и нескладни телесни склоп, све то одаје да у њему бесни ђаволска ћуд. Он је душевно болестан и стално неурачунљив. Његове приче и беседе су без логике, чак без репа и ушију, у њима се здрав разум не може распознати. Све је загонетно, конфузно и грубо. Да, грубост је код њега обожавана, што свака његова реч то може посведочити. Што је ниско, одвратно, гадно, без форме и духа, њему је лепо и велико. Цео духовни живот хоће он блатом да окаља. Једном речју он је политички дијаболичар. Смрад, трулеж и све што је с трулежи у вези њему је свето. У ствари такав је он. Као дегенерик још је мегаломан. Уобразио је да су његове бесмислице велике мисли, његови бесмислени подухвати од историјског значаја. Држи, да се цео свет само око његове личности окреће и да је њему суђено да буде не само наш, него и светски
