Пређи на главни садржај

Постови

Приказују се постови за октобар, 2019
НЕВЕРОВАТНА СЕЋАЊА БИВШЕГ ДЕЧАКА
Прва слика које се сећам Беше из Друговца. Тукла је олујна киша У летње поподне. Муње и громови су пуцали. Отац је говорио Да не треба да се плашимо Јер то је природна појава. Но, за мене је било тада важније Да моја сестра има хоклицу, А ја не. Хоћу своју хоклицу! Да равноправно седим под тремом На спрату И гледам како град одскаче.
Када сам оцу причао о свом Првом сећању, Говорио ми је да сам био сувише мали, Скоро беба И да није могуће да се сећам. Мада, све описано је тачно.
Једини мирис кога се сећам И данас Мирис је Друговца.
Предвече, када се сви врате Са пољских радова, Или стока са испаше, Коњи се тимаре, Чисте се штале и цело село Мирише на стајњак. Скоро, да сам, полу-детиње Пожелео да плачем Од тог мириса Моје Србије. Но бејах већ дечак Коме такво што Више не пристаје.
Када сам се оног јутра пробудио, Знао сам да је отац умро. Није требало да погледам
ЗАШТО НЕЋУ ИЗАЋИ НА СЛЕДЕЋЕ ИЗБОРЕ, МАКАР ИХ И ПАПА ФРАЊО БЛАГОСЛОВИО
Спавао сам и сањао како је живот радост. Пробудио сам се и открио како је живот служење. Дао сам се на служење и спознао да је служење радост. Рабиндранат Тагор
Дошао нам је у посету Димитриј Медведев, руски Премијер. Након дочека који је био сличан школској приредби која се понавља сваке године у избледелим и згужваним костимима, Медведев је говорио у скупштини Србије.
Посланик Ђорђе Вукадиновић ће забележити:
Дмитриј Медведев управо у скупштини. "Русија снажно подржава суверенитет и територијални интегритет Србије и резолуцију 1244." Скупштинска већина ћути... Нико чак ни грешком да затапше...До душе, не знамо шта је са скупштинском мањином, да ли су бар они акламативно подржали руски став по питању поштовања Устава Србије? Изгледа да нису. Неки су били заузети личним бизнисом. Други радије путују у Москву; у Београду им је Медведев некако досадан.

У Скупштину се бирају најбољи од најбољих. Двестапедесет најспо…
СФРЈ ОСАМДЕСЕТЕ - ДОБА НАЈВЕЋЕ ЗЛЕ СЛОБОДЕ
Никада Ласла Вегела нисам разумео другачије већ као аустро-фашистичког култур-трегера у сеферјот и ендемског гембеша. Никада тај малограђански и медиокритетни умерени скрибоман није ни покушао да се избатрга из меланхолије средње-европског кича без нарочите мушкости, или бар покушаја да се буде мушкарац. Није корисно. И, истина је, само такав је могао доспети до епитета "писца у траперицама" и отварача Београдског сајма књига. Али, ништа то не помаже. Остаје видљива остарела мрља као и Филип Давид. Обојица знају да ће им дела завршити на шаторским крилима препродавача старих књига на ободима пијаца, али да их ни тада нико неће удостојити погледа.
Још једном, ова одвратна фуњара, показао је као функционише полу-писац, препредењак, вечити на нечијим јаслама. Има тај и "дневничке забелешке". Човек у ходу се воздиже и бележи своја сорзерцанија, понирање у дубине мисли, да не кажемо контемплације. изгледа то све плитко и сиво, ал…
ПЕРА ХАНДКЕ БРАНИ ПЕНАЛ
Читате ли Хандкеа? Ја не, и скоро је извесно да се нећу тим штивима мучити. Не сумњам да је потражња за Хандкеовим књигама порасла, те се неће приметити моје швиндловање из актуелне гужве.

Прочитао сам неколико критика његових делá, па ћу само на основу тога указати на суштинску промашеност Хандкеовог веровања.
Дакако, ради се о делу које га је давних дана прославило "Страх голмана од једанаестерца". Kњига се сматра страшно важном за књижевност њемачког говорног подручја. На основу Хандкеове новеле једнако неопевани давеж Вим Вендерс је снимио филмско остварење.
На жалост, наслов новеле која се у опште не бави фудбалском проблематиком, покушао је објаснити сам Петер Хандке, што је увод у пропаст. Рече Хандке: ‘Само голману који се не миче, извођач једанаестерца лопту пуца у руке’.
Јао, јао, јао!
Неки су чак покушали да рационалним аргументима подшпрајцују Ханкеову депресивно-анксиозну сублимацију, односно несвесни одбрамбени механизам мењања социјално…
МУМИН, ТАКСИСТА ЗА ПОНАВЉАЧЕ
Од пандура створили смо великаше, Достојанства поделише идиоти, Лопови нам израђују богаташе, Мрачне душе назваше се патриоти, Од пандура створили смо великаше. Владислав Пекковић - Дис

И одјекну глас добошара по рогљевима и вашариштима: Милан Мумин, фронтмен новосадске култне хард-рок групе "Love Hunters", овогодишњи је лауреат Октобарске награде Новог Сада, а у поводу ослобођења 1944.
Одмах би могли закључити: какво ослобођење, такав им и лауреат. Но, тема је ипак богатија.
Јесте, "Love Hunters" су као Чудовиште из Лок Неса - сви знају да постоје, али су их само ретки видели у последњих тридесет година.
Да се нешто озбиљно спрема на културној main stream сцени Новога Сада, видело се још крајем јуна, када су Мумин и по ко зна који пут реинкарнирани ""Love Hunters" били VIP guest ударне вечери на stage "48 сати Јегричке", најважније културно-туристичке атракције северног дела Јужно-бачког Округа.
Кажу људи да је Мумин…
ТРИ СЛИКЕ СРПСКОГ САМОПОНИЖЕЊА
Прошла је још једна годишњица од трагичне погибије витешког нашег Краља Александра I Карађорђевића Ујединитељ у Марсеју, 9. октобра 1934. И поново, дан који смо требали провести у тишини и заједништву, да ојачамо, проведен је у свађи. Па тешко је трпети увреде и нискост србо-комуњара. Ћутали су Хрвати, Бугари, Мађари, Италијани, Немци - сви који су директно учествовали у убиству НАШЕГ КРАЉА. Ћути чак и знаменита атошовинистичка "грађанистичка" Србија. Ћуте и сеире. Није сáмо то убиство њихова победа, већ је победа српска беда духа. Уживају у свађи оних који би да трагични дан протекне у достојанству и лажних патриота који су као бесни пси ударали са свих страна.

Шта да одговорите када неки билмез-аналитикус вас подучи: "...Дубровник и све што си набројао су постале српске гробнице. Да их Kарађорђевићи нису "ослобађали" ..." ИТД, ИТД...

Становници Ново-Србије неће махом да верују својим очима. Они би да Србија буде Србија, али к…
ШТИПАЉКЕ РАСПОЛОЖЕЊА
У ово ситно време крупних опачина, ваља се понекад позабавити другим причама.
Овај пут размотрићемо шта је штипаљкама, које су, с обзиром на значај у нашим животима, веома запостављене.
Нисте приметили да их користе сви, од принцеза до менаџера људских ресурса? Један од најпопуларнијег вида декорација са штипаљкама јесте распоред седења на прославама или бизнис-састанцима. Ево како то изгледа. Признаћете да је јако лепо али и врло практично.

Добро је док се ваш број испод штипаљке смањује, није добро кад се повећава.

У реду, да одморимо мало уз музику расположења. Са штипаљкама, наравно.
Positano String Quartet
Слушајући пријатну музику расположења, ипак сам сам видео одређени несклад: нису сви уметници имали исти број штипаљки на партитуранма*. Разумем да дува ветар те је нужно учврстити нотне записе. (Ето једне употребе штипаљки, коју нико није уочио на Интернету) . Али, ветар је једнак свима, те би било логично да су сви користили исти број штипаљки. Тако сам мог …
КАКО ЈЕ ТИТО НАПРАВИО ДРЖАВУ ЗА ПРОИЗВОДЊУ АПСОЛУТНОГ ХАОСА
Последњих дана борио сам се са, на изглед безазленим, штивом: Саша С. Илић: "СТРАНИ РАДНИЦИ И СТРУЧЊАЦИ У ПРИВРЕДИ ЈУГОСЛАВИЈЕ 1945-1950. ГОДИНЕ"докторска дисертација.Београд, 2017.
Дакако, чим је ментор Др. Дубравка Стојановић, јасно је да се ради о ка-пе-јотском политички коректном "делу" са нешто дозиране покоре, за које се рачуна да га нико неће читати. Ако докторант толико често употребљава фразе попут "уочене слабости", "аномалије", "превазилажење тешкоћа" етц., не можете од докторанта очекивати интелектуално поштену "евалуацију" података и чињеница које је наводио на бар пет стотина страница своје дисертације. Биће да је "сажетак" извео насупрот приложене документације да га побеснела Дубравка не би као сабљом посекла.
Грађа сабрана у дисертацији Саше Илића могла би ипак бити од велике користи нашем друштву у колико би се допунила постојећом снажном …