ДОК ЈОШ НИСМО МРТВИ И БЕЛИ

ДОК ЈОШ НИСМО МРТВИ И БЕЛИ

Читам чланак " Tомислав Крсмановић: Нато бомбе су штетне по здравље, али нису значајан узрок погоршања здравља и раста канцера" у коме се стручно шире објашњава како пише у наслову. Може све то бити тако, кад би у извору подаци били тачни или само мало поправљени. Може се задивљујуће објективно писати, ако ниси на лицу места. Ја, међутим, презентујем један мој краћи запис од пре десетак година. (имати у виду због краја написа).

Па, ето, шта још морамо имати у виду сем "бикинија" статистике, и замало пре него што, мртви, сасвим не побелимо...:

...И таман Ливерпул даје други гол, жена ми прође поред телевизора. Програми се помешали. Док сам све наместио, беше 4 :4.  И, шта да јој кажем? Kолико пута смо је опомињали да се не примиче електронским апаратима ал` увек погреши: тврди да има посла по кући. Признајем, неугодно је да дуже седи у личној, оловној фотељи. И да заборави. Јаве јој се флеш-бекови, па и нас узнемири.

...Мајка има већ метастазе на мозгу. Из далека, дошла породица. Ћеркица, четири године, мајци, некако, утурила цвет у руку. Мајка више ништа не осећа. Дете се увукло у кревет поред маме, и ћути. Сестрице плачу.

(„Што плачете, па све сте ви фуфице и кураве, к`о да ми наше филмове не гледамо?!“).

...Цео разред дошао другу у посету.

Хвала Богу, ту су Соња и Биља и толике друге што су им  тате из хорор филмова дошли, да нас опомену да ми ни нисмо за боље и да би нам паметније било да доживимо катарзу.

"...Данас сам три пута улазила у бункер."

Шта вреди причати о јонизацији. Сестра је дужна да помогне, нарочито онима којима помоћи нема.

Ако напоменем да је помоћ и чаша воде, ризикујем да они што презиру сопствену историју, сопствено порекло, које је Б52 научио шта су, тј. да су  ништа, ту причу искористе као повод за церекање. „Паметњаковићи – ваистину паметњаковићи!“ – како се сами врцаво изрекламираше на Велики петак.

"...На целом одељењу, ни једна жена није старија од `62. годишта. Вршимо тријажу. Не можемо свима да помогнемо."

 

На пупу на посао. Одредиште: Институт за онкологију Сремска Каменица. Услови: Забрањен увоз "извора зрачења" због могућности да се од истог произведе атомска бомба.

....

На послетку, још једна опаска тадашњих лекара из Сремске Каменице: "Кад у свакој српској породици буде по један онколошки пацијент, можда нам дође из дупета у главу".

На срећу, нашли смо боље параметре.