Претражи овај блог

среда, 02. новембар 2016.

ТЕЖИНА ШКОЛОВАЊА

ИЛИ ФАРСА ЈЕДНАКЕ ШАНСЕ

Наиђосмо на овај новинарски наслов: "POTRESNA ISPOVEST MINISTARKE: Evo šta je radila da bi preživela!"

У напису се износи фрапантан детаљ: "У изјави за недељник "НИН" Брнабићева је причала о својим студентским данима у иностранству и Србији, а подвукла је да је током студирања морала да дели флајере на улици како би имала за школовање."

Замислите! Као студенткиња МОРАЛА да дели флајере да би платила школовање?!

Нико није платио школовање дељењем флајера. То је лаж. Да се оде на школовање у иностранство, треба нешто више, што нормални људи, средње и радничке класе, у главном не могу да омогуће својој деци. Изузетак су врсни таленти или политички талибанчићи на обуци. Оно што сигурно знамо је да Брнабићева није била никакав врсни таленат. Дакле није из средњег слоја и јесте талибанчић, што је доказала својом каснијом политичком и заташканом "пословном" каријером.

Сасвим је могуће да је понекад делила флајере. У напису се не каже где је то радила - у УСА или Србији. Битна је то разлика. Ако је "потресно" зарађивати додатни џепарац дељењем флајера у УСА, шта је онда градација потресности радити исти посао у Србији?

Моја средња кћерка је такође као студент делила флајере. И терате ме да се стидим због тога? Јер, њена "дневница" за 12 сати рада на улици са/или против нервозних људи којима није ни до чијих реклама је била 4-5 евра, суботом и недељом. Касније је било мало лакше јер је уз студије почела да хонорарише у својој бранши. Да није била одлична као ђак и студент, и да поред тога није радила, не би била у прилици да заврши студије.

Па и данас, иако је завршила студије са просеком 9,35... поред основног професионалног посла ради и хонорарно, да састави крај с крајем. Не више од тога. И још стигне да волонтира у неким акцијама које се зову "друштвено одговорним". За те паре мучена Брнабићка не би дигла своје цењено министарско дупе ујутру из кревета, не још да се смара са "друштвено корисним акцијама".

Моја најмлађа кћерка је скоро до јуче трчала са предавања да пар сати буде беби-ситерка, па одатле да ради до десет или једанаест сати увече за једну страну кумпанију.  Неће стално тако, већ повремено, али само тако може да изгура студије.

И за све ово, и нешто још горе о чему нећу да пишем, сам ја све крив. Могао сам одавно да се иселим са породицом у западну Европу, јер сам имао "аусвајс" кад је то била права драгоценост. Одбио сам. Изричито сам забранио и најмлађој кћерци да се на факсу изјасни да је Ромкиња. Јер није Ромкиња. Да је то урадила, као неке њене колеге и колегинице, имала би све, студентски дом, мензу за џабе, стипендију, потпуну "проходност" на испитима. Милина.

У Србији проходност имају "талибанчићи", инклузивни, мрче којима у принципу и не треба нешто посебно јер се одмах хватају каквог диловања и чека их поса у милицију или дипломатију, и они с веслом.

Признајем зато да сам грешан. Јер ево треба да жалим ничим изазвану министарку која на керећем повоцу вода своју љубезницу. Па могао сам то исто гледати у Њемачкој, а да рођену децу не злопатим.

Нема коментара:

Постави коментар

ЗАСТАВЕ НАШИХ СИНОВА Најновије што смо сазнали је да застава наше државе није наша застава. Држава има своју заставу, народ своју. ...