НИМБУСОВ ПОДРУМ

Извор Трају друштвене турбуленције, у медијима пригушене и строго контролисане, изазване предстојећим самитом несврстаних педера из целог света и уз њих сврстаних домаћих идиота. Кад педери марширају корона и мајмунске богиња нису претња. Разматра се одлагање школске године због погоршања епидемиолошке ситуације, али за педерски самит ништа није претња. Педери су изузет(н)и. Домаћи идиоти, исти они који се згражавају због сеоских слава и сахрана "јер се тако шири епидемија короне", сада се насупрот искључиво позивају на људско право збора и договора. С обзиром на животни стил у педера, који секс упражњавају по лига-систему, тзв. "Еуро прајд" је одрешена врећа заразе. Нећемо међутим о томе чути једну реч од Кона и мумифицираног "Кризног штаба". Заразе, добродошле у Србију! Није питање "колико Еуро прајд кошта, док ми децу лечимо СМС порукама". Такво питање се неизоставно поставља ако се ради о неком трошку за националне или црквене потребе. Кошта

  Српска дипломатија данас Непрестано се враћамо теми духа и тела партизанског у савременој српској држави. Морамо тако зато што тај дух и то тело бахато владају Србијом. Србијом која убрзано пропада. Залуд хрпе приказа свеопштег "напретка", обнове и изградње, братске слоге, на режимским телевизијама. Залуд насупрот лелекање "грађанске" а једнако партизанске, дакле по закону људском и Божјем антиграђанске, антикултурне и антидуховне, странцу слугерањске опозиције овдашње, да нам је поробљена држава "четничка" и "клерофашистичка". Лажу и једни и други као пси. Овом прилико дискусија се развила око чланка Милоша Ковића  "Можемо се ослонити на сопствену традицију спољне политике" , на тему "југословенство или фашизам-антифашизам": Бата Ивковић   Можемо ми да се ослонимо на "сопствену традицију спољне политике",  али нећемо . Ми хоћемо - бар тако изгледа по наметнутом јавном мњењу - да Титову аустро-фашистичку спољну пол

Честерег, време садашње: Поп освештава камен, партизански споменик, и петокраку Све чешће се сукобљавају идеје о националном помирењу. Постоје две "школе помирења". Једна јака струја се залаже да се идеолошки и морални сукоби у Срба превазиђу тако да се ништа не промени. Њени експоненти су претежно из милошевићевско-удбашког асортимана и СПЦ, уз понеког слободног националног интелектуалца неидентификоване позадине. Понекад се може наћи и у неспретним или непромишљеним изјавама левичарских политичара*. Пасија помирења по Девићу Као шлагворт можемо предочити неколико идеја  Немање Девића **, протежираног историчара нове генерације, изнетих у чланку  "О националном помирењу" .  - Дан помирења требало би да у једној озбиљној држави, која разматра стратешке правце свог деловања и усмерена је према будућности, сабере све Немањине и Савине духовне синове, да извида и ране које су настале у 19. и 20. веку; у том случају требало би институционално радити на тражењу заједничк