НИМБУСОВ ПОДРУМ

  ВУЧИЋ СТВАРА ВЕЛИКУ МАЂАРСКУ Фото: инстаграм/будућностсрбијеав/РТВ Панчево   Готово незапажено у јавности прошло је потписивање коалиционог споразума између владајуће СНС и СВМ (Савеза војвођанских Мађара), односно лидера странака Александра Вучића и Иштвана Пастора. Насупрот чудног "тиховања" у вези овог догађаја како на мејнстрим медијима тако и међу опозиционим странкама и онима које зовемо патриотским организацијама, по свом карактеру и садржају овај споразум ( видети овде ) са својим анексима ( овде и овде ), захтева највећу друштвену позорност и узбуђење. "Коалициони споразум о сарадњи и заједничким циљевима" много више личи на потписану капитулацију после каквог ратног фијаска којим се поражена Србија таксативно обавезује какве све репарација има да испоручи победничкој мађарској страни, све до последњег уличног семафора, какве покоре и промене у својој државној организацији мора да спроведе по победниковој вољи. Већ овлашним прегледом обавеза које држава

  ВОЈВОДА ЊУЈОРШКИ У ШРАФТУНГУ СВЕТСКЕ ДУБОКЕ ДРЖАВЕ Избори у Америци се приводе крају. Цео свет је уморан од бројања гласова и проучавања тамошњег изборног система. На крају дана можемо рећи да козачка скупштина има прецизнија правила гласања и јаснију процедуру у избору хетмана од каубојског изборног родеа за светског шерифа. За светског шерифа је попут коцкице салунске рулете у забити Дивљег Запада извучен метузалем Џо Бајден. Без обзира на дубоку старост Џо зна шта га је снашло и поносан је због тога. Остварила му се последња жеља. Инаугурација ће бити последња слика у његовом памћењу. Муштулук је донео шеф НАТО Јенс Столтенберг, син земље Квислинга: „Честитам Бајдену на избору за председника Америке. Знам га као неког ко је одлучна присталица НАТО и трансатлантских веза“, написао је шеф НАТО на Твитеру и додао да су за јаки НАТО заинтересовани и Америка и Европа. Kако каже, потребна је та колективна снага како би се суочили са бројним изазовима, међу којима су „агресивна Русија,

АЛОЈЗИЈЕ СТЕПИНАЦ - ОПАКИ СВЕТАЦ Сматрао је да су Срби и Хрвати два света који се неће ујединити ”док је једнога од њих у животу. Дух бизантизма је нешто тако грозно да је само Свемогући и Свезнајући Бог у стању парирати интригама и подвалама тих људи” .  [ Дневник Алојзија Степинца , 27.III.1941, Данас (Загреб), 14.VIII.1990, 67.] У српској историографији неуобичајено је мало темељних и свеобухватнијих истраживања хрватског геноцида над не-Хрватима у ХХ веку. Овај вишеструки злочин остао је зато недовољно расветљен, што омогућава његову релативизацију и, коначно, претапање злочинаца у жртве. Зато није чудо што се у Католичкој цркви води снажна кампања да се блажени (?) Алојзије Степинац канонизује у свеца ! Да "блажени" Степинац није ни изблиза тако чистих мисли, дела и руку, показао је МИЛАН КОЉАНИН у есеју "Алојзије Степинац у власт у НДХ" .  Овај есеј, снажно аргументован и богато снабдевен валидним изворима, објављује у виду фељтона хрватски "Аутограф

 ПИТА ОД МИНИСТАРА   "Неће бити боље, Никад, никад боље, никад бити неће." Дис После вишемесечног тактичког пренемагања и држања пука у слаткој неизвесности, коначно су врховни карађози породили нову Владу Србије. Све смо знали у напред, па ипак је потиштеност завладала у делу још неотупелог народа. Гледамо, разлетели се министри-младенци по националним фреквенцијама да се аутују и прошетају нова министарска одела пред светом, штампа се распилавила, новинари отишли у песничке ведрине ("Ало": "Женска влада мафију напада" ), ботови махнито шаљу телеграме подршке по сајтовима, а ништа се заправо није променило. Клише је исти, остало је препреденост. Пошто се није променило, значи да је горе: Ко је пљачкао и крао, у будуће ће још безобзирније да пљачка и краде. Ко је огрезао у издаји државе, још безобзирније ће наставити путем велеиздаје. Ко се бахатио, излудеће од бахатости. Нема ту станке, преиспитивања савести, кочења у срљању, бриге за народ и државу, идеј

 СТРЕЉАНИ ВАТРОМ ЗАБОРАВА ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА ВИШЕ НЕ ПОСТОЈЕ! Синоћ (21. октобар) слушам на Јутјубу емисију једног "вансистемског" титоисте. Мучно. Тема тешка, а човек није више сасвим ментално стабилан. Бар тако делује. Његова прича је збрка истинитих констатација, лажи, контрадикција и вулгарних излива мржње према Србима. На пример, истовремено жали народ страдао од Немаца у Другом светском рату и говори како би убијао Србе који нису прихватили комунизам горе него Тито. "Поред мене, Тито би био мајка Тереза" - пише на другом месту о истој теми. Реч је о обележавању годишњице стрељања у Крагујевцу 1941. Са пуним правом је револтиран наш водитељ јер је овај догађај потпуно прећутан у целокупној штампи, док на многобројним ТВ-каналима једва да је споменут , негде у рубрикама "под разно". Толика унисоност у уредничком забораву је једноставно немогућа без гвоздене дисциплине и строге директиве наметнуте из политичких кабинета оних који управљају државом, на