НИМБУСОВ ПОДРУМ

ПРОКЛЕТСТВО СРПСКЕ ЕЛИТЕ Фото: pinterest.com Када смо пре и како брже изгубили некада тако јасан и препознатљив национални српски идентитет? То је често питање. Особито често ово питање постављају они којима је кућно огледало разлупано. Ни један ракурс гледања на јадно стање народног духа не може бити целовито и свеобухватно, тако да ми немамо намеру да националну ерозију сведемо на баналне сотије и наручено бугарање удбашких праунука, којих су пуни медији. Наш циљ је да, колико смо у снази, не дамо да лажу. Ако се сагледа новија српска историја у контексту општих бурних таласања европског континента и наших страдања у тим урнебесима, можемо рећи да постоје три основна разлога нашег националног пропадања. - Крајем деветнаестог и у првој половини двадесетог века помама левичарских идеологија је била несавладива. Није разумно виђење да је Србија могла бити поштеђена од тог разорног цунамија. Како је у другим државама било, ми смо с те стране и добро прошли. Зло је ш

НОВОСРПСКО ВЕЛИЧАЊЕ И ПРЕЗИРАЊЕ ДРЖАВНИЧКЕ СКРОМНОСТИ Ових дана појавиле су се фотографије нашег државника Војислава Коштунице из самоуслуге. Сви људи иду у продавнице, па тако и он. Чега би ту требало бити необичног? Можда, да иза њега иду два ћелава билмеза као обезбеђење од народа. Онда би било блесаво, јер је простије да ћелави билмези са списком оду у куповину. Тако би био смањен ризик од атентата али повећан од крађе у маркету. Проблем је што у Срба влада биполарни поремећај. Оно што је добро када је далеко, то сматрамо за зло како је међу нама. Волимо демагогију. Па да размотримо два примера: Махмуд Ахмадинеџад, Иран Бивши ирански предсједник Махмуд Ахмадинеџад, након што је осам година водио државу и након избора управљање Ираном препустио новом председнику Хасану Роханију, сада ради као учитељ. На страну што је његово вођење државе било да кажемо "компликовано". Није наше у осталом да се бавимо шпијунским диловима на Средњем истоку. 

"ОНАЈ С ОНИМ ШТАПОМ" ИЛИ - О ПОДМЛАТКУ УРБАНЕ ЕЛИТЕ Фото: Pinterest.com   Поново помињемо Богдана Илића (Бака-Прасе), али овај пут није он лично у питању. Јутјубери имају неке своје рубрике, стандардне облике изражавања. Један од тих начина је да насумично заустављају пролазнике на улици , поставе им изнебуха чудно питање, па ако нападнути  погоди одговор буде награђен, ако не, пу, немаш појма, ћао, довиђења. Тако и Богдан са екипом. Сцена: "Кнез", како ливаду или шпацир-плац зову домороци, или Кнез-Михаилова улица, како је зовемо ми провинцијалци. Рачуна се да се туда крећу прави Београђани, урбана елита. Особито урбани подмладак. Рачуна се такође да та млада урбана елита није ретардирана. Не можемо тумачити зашто је старији господин у дресу загребачког Динама демонстративно и с презиром одбио да разговара са Богданом. Није битно колико је познавање игре "Покемон". Разумемо што је гузати комунални полицајац љубазно одбио да одговара,

НАПРЕДНИ МАЈСТОРИ ЗА РУШЕВИНЕ Foto: Pinterest У једној недавној уобичајеној полемици око наводно "доброг живота у СФРЈ" навео сам пример изградње хидроцентрале у црногорским кршевима без капи воде. Рачунам, пример је упечатљив какви су лудаци и буздовани тада водили државу. Међутим, одговор који сам добио био је збиља фасцинантан. Да, вели мој опонент, тако је -  "Kомунисти су желели да на сувом кршу оживе живот !" Ти  лунатици су међутим због свог суманутог пројекта уништили оно мало плодне земље на том подручју. Но, и без тога одговор је као реплика из неког партизанског филма из педесетих година после које идеалима занесени омладинци и омладинке голим прсима јуришају на бункере. Није ме изненадило, али јесте симптоматично да нико сем мене није реаговао на ову лирско-манијакалну идеологему. Одмах помислите: како сви ти људи помућене свести гласају на изборима? Који су им критеријуми? Сигурно, али 1/1 што би се рекло, такви редовно бирају најгору, најштето