НИМБУСОВ ПОДРУМ

ЕПИЛОГ АГОНИЈЕ АСАНЖ - ИМПЕРИЈА НЕ ПРАШТА ИЗДАЈУ Агонија је окончана, Џулијан Асанж је ухапшен . ​Јуче је „Викиликс“ саопштио да је Џулијан Асанж био предмет софистициране шпијунске операције у еквадорској амбасади у којој се налази од 2012. године.​ У еквадорској амбасади Асанж се налазио од 2012. године, како би избегао изручење Шведској која га терети за сексуално злостављање (sic!) . *** После седам година притвора у две собе, сада ће да му суде за нешто што нико не може да докаже ни да јесте ни да није. Затим ће, зависно од Асанжове "спремности на сарадњу", бити одлучено хоће ли бити изручен Америци због објављивања њихових тајни, у ком случају је најеб'о горе него да је дошао на квартир код Химлера. Ово је дакле мали корак за Скотланд Јард, али велики за демократију. Дат је пример како ће проћи свако ко покуша да компромитује високе вредности Западне демократије обелодањивањем истине. Асанж јесте као утробу цркотине бацио пред цео свет стотин

ГРАЂАНИСТИЧКО ВИЂЕЊЕ ЗАКОНИТОСТИ Десило се заиста правно чудо у Србији. Горан Давидовић "Фирер", ослобођен оптужбе за физички напад на "антифашисте", који је извршио враћајући им камење којим су га гађали. Још је рахметли Тито упозорио да се судије "држе закона као пијан плота" и да то никако неће ваљати. И, ето, показало се. Потписник ових редова је у улози Косанчић Ивана уходио поменути "антифашистички" скуп 2007. у Новом Саду. Присутна жандармерија је могла одмах похапсити већину учесника, што због отвореног антисрпског расизма, попут говорника Павела Домоњија и Рада Вукосава и сл., или јавног трошења дрога у организацији тзв анархиста, или због силеџијства мрачних типова окупљених као "обезбеђење" Ненада Чанка, Чеде Јовановића и Владана Батића. Вероватно има и других основа за хапшења окупљене антифашистичке банде. Оно што се окупило као публика, верујући да су "грађани", су дегенерици. Један резигнирани жан

"АУТОНОМИЈА", ПОСЛЕДЊЕ УТОЧИШТЕ ЗА ХУЉЕ Можда понекад треба ближе објаснити саркастичне алузије које правим постављањем чудних илустрација уз текстове. У овом случају, Лале кажу да је "бундева њихово највеће брдо". Бундева је овдашњи симбол српског трајања. "Халовен" је Ноћ вештица, морбидни западњачки "празник" за мале нацисте. Да би било изгледно, бундеви се ископа сва нутрина, запали се нешто, те остане само изрезана кора, и наказа по вољи креатора. Данас су највећи бранитељи Војводства српскога они који су јој душу, срце и мозак почупали, па се сад из ње ругају и керебече. У САП Војводини живи скоро 70% Срба, али нема ни једног гласила, ни једног сајта, ни једне институције, која штити српски идентитет. Нема ничега, или је све шупље и попаљено. Насупрот српског идентитета буја антисрпски расизам. И, ево, када се учинило да је проусташка дружба Динка (недоказаног Сабахудина) Грухоњића на измаку, они наново процвет

ПРИМЕРАН ВОЈНИК ЖИКА РАДОВАНОВИЋ Све нешто Београђани мрсе о патриотизму и како србијански "сељак" не може бити патриота јер не види даље од своје авлије и ћепенка. Само би да украде и забуши, итд. Знамо да су то произвољне приче, али ме натерало да размислим на ту тему. Краљевачки гарнизон, у који сам распоређен након "обуке" у Скопљу на којој нисам ништа научио а испалио сам читавих осам метака из излизане "танџаре", девојачко М-48, био је трећи по величини у СФРЈ. Одговорно тврдим да је, технике што се тиче, само тај, Краљевачки гарнизон, у који је спадао војни Аеродром "Лађевци", сада "Морава" на продају, довољан био да се збрише непријатеље до Љубљане, и мало даље. Исто се није могло јер је ЈНА форматирана као војска аустроугарска. Друго, официри су бирани обрнуто-селективно. Дакле "војна лица" су знатним делом били мрзовољни конформисти, занатски обучени као курсисти на радним акцијама, или оштри мрзит

ДАНАС ЋУ ИЗГУБИТИ ЈОШ ЈЕДНОГ ДРУГА... ТРУДОВИ НЕГРИША ИВАНШОРЦА Матици млечној Трутови брадати, гле! Песму певају! Уистину, није се лако успентрати на Месец у кловновском оделу и нике-патикама. Још теже је у култури лунатика свих боја у нас, сачувати Дух и Част "Матице Српске". Поготово не слабим римама,у народу присутних као "Гара". Мислите о томе. Сјајни одбљесци давног дечачког другарства нису довољни, ни допустиви, да се данас поведемо за буразреством. Бар, не ја. Тешко је наћи песме Негришове, сем на "Лимондо" и "Купидо". Негриш је изгледа памћење успут погубио: “Осврћем се у прошлост, у ретровизор, Где себе никад видети нећу”. Слушај, односно, читај, бре: Ако бркаш прошлост и ретровизор, изазваћеш неку незгоду јал' несрећу на путу. Не ради то. Међутим, ако у прошлости не видиш себе, ти си деперсонализован . Треба ти психолошка подршка: "Kод деперсонализације доминира доживљај да