Постови

КОРЕНИ ДЕОБЕ ДОБРИЦЕ ЋОСИЋА

Слика
КОРЕНИ ДЕОБЕ ДОБРИЦЕ ЋОСИЋА Жртвовати више од живота На ТВ управо се емитује серија „Корени“ Добрице Ћосића, снимана при светлости једне догореле свеће, у тескобном простору сличном земуници. Смрад устајалог зноја подлих и јадних Мораваца испод гуњева и подераних опанака просто избија из екрана. Корени су писани у класичном комунистичком   маниру по коме су сиромашни здрави, потентни и добри, па ако и учине неко зло дело то је зато што их је мука натерала. Грађани или сељаци-домаћини су неваљалци мрачне душе, често неспособни да рађају децу. Зато су ту слуге са шесторо деце да „опашу“ и газдину жену. Буржоазија је трула. Наравно, и ту се широкогрудо прави места за оно мало „поштене интелигенције“ којој се јавио комунизам. Оличење подлаштва су неумитно попови. „Однекуд, пробије се храпав глас у преровској смрадној кафани: ' За попа одма'две љуте!' “ ...  „Корени“ су међутим роман са „дуплим дном“. То није само идеолошко штиво које треба да попуни пр

ПРОСТИТУТKИ ЈЕВРОПИ

Слика
ПРОСТИТУТKИ ЈЕВРОПИ Француски амбасадор у Србији Фредерик Мондолони каже да Француска добро разуме да је случај косовске заставе у париском Нотр-Даму тежак за Србију, али да је намера те земље да се искаже поштовање жртвама рата на свим странама у Европи, како победницима, тако и пораженима. ... Ма одлично Екселенцијо (у црном шеширу)! Све вас разумемо. Само сте заборавили да окачите, ради пијетета, Вама најмилије (само не смете да се изразите) стегове жртава рата... Ђура Јакшић Јевропи Теби да певам — теби, тиранко! А дух ми мори отров и гнев; Увреда твојих жаоци јетки Потпаљују ми племенит спев. Милионима народи пиште, Милион груди просипа крв — Милионима пале кућиште, Милион људи гмиже ко црв. И милиони долазе смерно Јевропи гордој на холи суд: Не може више, раја не може Сносити јарам, мучити труд! Тиран нас гази, срамоти жене, Усева наших отима плод. Пресуди, смерна, да л' живот може У таквом игу несрећни род?... Изгинуће

ЦРНОГОРЦИ, СРПСКИ КУРАЈБЕРИ

Слика
ЦРНОГОРЦИ, СРПСКИ КУРАЈБЕРИ Стигло је приопћење из црногорскијех припиздинах да су тамо н епожељни писци и историчари јер су претња тамошњем жбунијерству (= проституција у жбуњу, за ремце, око касарни) са НАТО. Матија Бећковић је написао: "„Мојковачка битка је мала у историји ратова, али у историји братске слоге и љубави, чојства и јунаштва, части и образа спада у највеће битке у историји човјечанства“. Восро се Матија зарад националнога јединства. Или је дебил, па да му се ниски људи смеју, или не зна шта значе речи рат, историја, братство, слога, љубав, историја, човечанство, те се са истима замахује около не гледајући да ли убија непријатеља или ђецу. Његови га испљунуше јер покушава да буде човек. Србијанци, на своју штету, још боље су хвалили Црногорце, не би ли од њих људе направили. Зато је Свети Владика Николај рекао „Да није било Божића на Мојковцу не би било ни Васкрса на Kајмакчалану“. Попе, да ти не померам кости, боље да си се држао ипак здра

ОКТОБАРСКА СМОТРА БЕСНИХ КЕРОВА

Слика
ОКТОБАРСКА СМОТРА БЕСНИХ КЕРОВА 1914 - 1918 Serbien muß sterbien Улазак у нови циклус „промене свести“ Србима означило је упадљиво ћутање и наше дубоке и плитке државе поводом стогодишњице пробоја Солунског фронта у септембру. Образложење режимских сатрапа, које су јавни и одреда независни медији пренели без коментара, је било да не можемо „то“ да славимо, чак ни да поменемо, „јер се догодило у другој држави“. Дакле, нема нам друге него „то“ да заборавимо. Пошто су и острво Видо и „Плава гробница“ у другој држави, такође имају бити заборављени. И Кајмакчалан, и Јиндриховице, и Добој, и Велики Међер, и Маутхаузен... Тада, у септембру, већ смо знали шта нас очекује у врло "незгодним" јесењим месецима по српску трауматичну историју и етичку вертикалу са којима се дегенерици из Круга двојке одавно по задатку спрдају. Стогодишњица не само највеће победе српског народа, већ највеличанственији светски пример победе Слободе и Части, има се провући кроз европску б

МОМЕНАТ КАДА САМ ИЗУО ЈОВИЦУ

Слика
МОМЕНАТ КАДА САМ ИЗУО ЈОВИЦУ Јован-Јовица Будисављевић играч ФК "Партизан"-Београд   "Јовица Будисављевић, бивши играч Партизана, рођен је 1952. године, а за Партизан је наступао у првој половини 70-их година прошлог века. У Партизану није успео да се избори за место у тиму али је већи траг оставио играјући за Тетекс из Тетова." Свако има идола у детињству. Мој идол је био Јо вица. Проблем са паметном децом је што их роди тељи раније пошаљу у школу. Очекује се да тамо паметно дете издоминира . И, што се тога тиче, није ф алило ништа из перцепције мојих родитеља. Али, живот дечака је нешто друго. Кад си млађи, уз то кржљав, уз то "син буржуја" у партизанском окружењу, леле теби. А Нова Пазова је била управо такво окружење. Ма, немаш шансе . Е, т у је Јовица Будисављевић био другачији. Стварно, поставио се као заштит ник. Најјачи у разред у, најбољи ф удбалер. Уз то, и сам је био паметан, па му није требала никаква п одршка. Једноставно, штит

СРПСКИ РЕАЛНИ АИКИДО

Слика
СРПСКИ РЕАЛНИ АИКИДО Хистерија и згражавање око српског крљања за пилад у новоотвореном " Лидлу" се још не стишава. Ова крљажа превазилази по страсти и броју учесника ону с по ч етка века када нам се вратио вољени "Меркатор", кога смо у међувремену изгустирали. Да не околишимо - гурање, отимање, макљажа, самопонижавање око свега и свачега је наш начин живота, главна одлика националног фолклора. Када за хиљаду година археолози буду ископавали полупане остатке Срба на Б алкану, засигурно ће закључити да пробијање кроз тесна врата или от и мање за дрво представљају аутохтону српску борилачку вештину, чије тајне с у нестали насилни Срби љубоморно чували. Да нам бламажа са Л и длом није неки израз необјашњиве изненадне масовне хистерије, већ генерацијама пажљиво неговани животни стил, подсетићемо са неколико живописних прим ера из недавне прошлости. Сећате се наших "деведесетих", када смо се јуначки борили за мусаве векне које су нам добри људи бацали и