НИМБУСОВ ПОДРУМ

ДРЖАЧ ДРЖАВЕ Тајанствени предмет Млађи читаоци не би знали чему је служио приказани тајанствени предмет. То је, наравно, обичан држач за новине , обавезан реквизит у свим кафанама док су Срби имали државу. У то давно време, када су Срби имали државу, кафане су носиле лепа и једноставна имена исписана ћирилицом и на српском језику. Служила се добра и обилата храна у округлим белим тањирима. Кафеџији није падало на памет да вређа госта постављајући му чудну и оскудну храну на четвртастој  виназ-плочи за купатило. После свих иновација туристи када дођу код нас одушеве се ћевапчићима. Само наша омладина, полу-подивљала од навале страних речи и брзе хране, не разуме зашто су обични ћевапчићи и сличне ствари тако добре. Те, старе кафане, беху места где се формирало јавно мњење или дискурс, како се данас воли рећи. Не само у градовима, већ и по селима. Зато је важан био држач за новине. Најпре зато што је доста људи читало новине, па да се не згужвају. И друго,

ХРАНИ КУЧАНА ДА ТЕ УЈЕДЕ   Фото: Modrijan Питање рехабилитације Милана Недића није тако једноставно  као питање рехабилитације команданта ЈВуО генерала Драгољуба Михаиловића.   Да је Србија слободна држава око улоге генерала Михаиловића се не би ни водила полемика, већ би он био централна фигура пожртвовања у антифашистичкој борби на Балкану. Пошто је одлуком светских сила Југославија препуштена комунистима, сви су постали „антифашисти“, само је Србија четничка. Да је Хитлер победио, сви би били фашисти, само би Србија била четничка. Да је одлучено да у Југославија остане монархија, сви би били четници, као што је Србија била четничка. И не чудите се овоме. Некада је Далмација са острвима сасвим солидно била „покривена“ четничким саставом. Шибеник четничко чвориште? Тешко је из данашње перспективе замислити, али у реалном времену беше тако. Замислите Словенију као четничку? А и тога је био у доброј мери да се у случају другог развоја догађаја могу по

БРАДА БЕЗ ГЛАВЕ Био је баш уморан. Не постиже се. Колико их је само, мајку им јебем. Хоће браде да носе, а глава немају. Ко је имо' неће је валај више носати. Јес' јебо? Ниси. Е неш' ни јебат' . Што плачете, кога молите јааде? Која мајка? Сад сте се сетили? Овдје? Бога помињете? Јеб'о вас бог, где вам је сада кад сам вас ја уз'о под своје?! Тако данима, од јаме до јаме. Већ му се смучило. Скоро није ни спавао, летећи по задатку. Успут је шкргутао зубима, размишљао је : „Ако је, заиста, историја учитељица живота, век иза нас опомиње нас да је Српска црква међу кривцима за највеће националне и државне трагедије. На судбинским раскршћима, она је српски народ жртвовала „царству небеском“ и гурала га у највеће и непотребне погибије. Ма чуј лудака - „Србија је без Косова труп без главе!“ Опредељење за смрт, као врховна обавеза српског народа, сажето је, 27. марта 1941, у самоубилачки поклич: „Боље гроб него роб“.“ Да, да, то је... ј

ЧЕЉУСТ ПУНА АНТИФАШИЗМА Треба периодично обилазити тзв „антифашистичке“ медије у Србији, једнако као и хрватске (који су одреда фило-усташке или нео-усташке провенијенције), као метод груб и мучан, али ефикасан у провери јесте ли  још живи или сте комуниста. Прва тријажа оваквих наших медија, оно по чему ћете их лако познати је што су искључиво на латиници. Гаде се ћирилице. Оно што су Аустроугари наметали у Србији под претњом стрељања, они намећу исто. Затим можете, што би Дража Петровић глодур антифашистичког „Данас“ рекао, да „уђете у материју“ тј.  да скочите у неку од тих септичких јама пуних аутошовинизма у којима највећи комади пливају на површини, и видите чиме нас погане и трују. Зато сам јуче, 12. маја, зашао на новосадски елитни портал „Аутономија.инфо“ и нешто пажљивије их претресао. Прегледао сам све чланке у понуди на насловној страници. Знамо да постоје софтвери који броје одређене речи, но ми тиме не располажемо, него смо мукотрпно ударали рецке оловк