НИМБУСОВ ПОДРУМ

ДОК ЈОШ НИСМО МРТВИ И БЕЛИ Читам ч ланак " Tомислав Крсмановић: Нато бомбе су штетне по здравље, али нису значајан узрок погоршања здравља и раста канцера" у коме се стручно шире објашњава како пише у наслову. Може све то бити тако, кад би у извору подаци били тачни или само мало поправљени. Мо же се задивљујуће објект и вн о писати, ако ниси на лицу места. Ја, међутим, презентујем један мој краћи запис од пре десетак го дина . (имати у виду због краја на п иса) . Па, ето, шта још морамо имати у виду сем "бикинија" статистике, и замало пре него што , мртви, сасвим не побелимо...: ...И таман Ливерпул даје други гол, жена ми прође поред телевизора. Програми се помешали. Док сам све наместио, беше 4 :4.  И, шта да јој кажем? Kолико пута смо је опомињали да се не примиче ел е ктронским апаратима ал` увек погреши: тврди да има посла по кући. Признајем, неугодно је да дуже седи у личној, оловној фотељи. И да заборави. Јаве јој се флеш-бекови, па и нас узн

О ПОНОСУ И ЗАБЛУДИ Држим у рукама „ЛЕТОПИС МАТИЦЕ СРПСКЕ за 1894. КЊИГА 177. Уређује А. (Антоније) Хаџић. Тежак осећај. Са једне стране за данашње прилике непојамни национални труд, са друге детиња наивност. Какав је то напор био да се народ србски образује и прикључи ондашњој напредној Европи. Невероватно! Само један примерак из овог летописа: „ Цар лир“ од Виљема Шекспира, у преводу Лазе Костића. Довољно? Па затим прилози, од „хисторичесних“ до критика уџбеника математике. То наше распеће између одбране националног бића и вере да ће нас Европа примити под свој скут, ако подигнемо своју изображеност, чини ми се да се јасно огледа у редакцијском чланку ( нап: Вероватно А. Хаџића) посвећеном овај пут прослави четиристогодишњице Цетињске штампарије. Па ево, слово по слово прекуцаног виђења те прославе из „Летописа Матице српске“ за 1894. годину. КУЛТУРНЕ ПОЈАВЕ У СРПСКОМ НАРОДУ …....... Прослава 400-годишњице прве српске штампарије у Црној Гори

СПОМЕНИК ПОДУНАВСКИМ ШВАБАМА У БАЧКОМ ЈАРКУ ИЛИ: МАЛА СЕОСКА ГРОБЉАНСКА ПРЕДСТАВА Мало сеоско дилетантско позориште О Ђурђевдану 2017. откривен је споменик подунавским Немцима пострадалима у логору Бачки Јарак у периоду 1944-1946. Регистри говоре о 6.500 жртава, међу којима 800 деце до четрнаест година. Нема збора да је наша обавеза да се стратиште обележи, а злочин осуди. Оно што је требало бити цивилизацијски, морални и хришћански чин, међутим подло је изврнуто у титоистичку и нео-аустрофашистичку обману. Коликогод ове одлике звучале рогобатно, оне су једино тачне.   Поред Вучића и Кошика , откривању и освештању спомен обележја присуствовали су и амбасадор СР Немачке у Србији Аксел Дитман, министар за рад Александар Вулин, председник Покрајинске владе Игор Мировић, председник Скупштине Војводине Иштван Пастор, као и директор Конрад Аденауер Фондације за Србију и Црну Гору Норберт Бекман-Диркес. Политички шмирант, али првак путујућег дилетантског позоришта Браћа Вучићи, о

ЈОШ ЈЕДОМ ОТВОРЕНО ПИСМО ВУКУ ДРАШКОВИЋУ Миљевина Фото: Јадовно Миљевина Миљевина у врх Дрине носи старо Српско име Миљевино јамо пуста колика ти беху уста Пунише те Павелићи Наставише Брозовићи Напунише комунисти Душмани нам увек исти Што прогута ти нејачи Миљевино сад заплачи Што прогута Србадије Проклет да је Миљевино Ком’ нејачи није жао Миљевина јама пуста не знају се њена уста Напунише њу камена изнад јаме пустог стења… (Милорад Хаџи Лазић) Знам да не вреди понављати говечету, али ипак, ради мирне савести наше, ево јопе'. Елем, поред свих срамота које нам нанеше Он и његова многомилијунска Дана, сад се Вук Видаков залаже и за  "југославенски језик". Нека, хвала, Србима ће бити добар и српски језик, а ти се Вуче  Видаков от Миљевина , држи енглеског, те не мешај грен мадр енд фрогс. ....... Ђорђе Ивковић међу првима упутио отворено писмо Вуку Драшковићу које је објављено у “Дневном телеграфу “ 31. августа 1996

ВЕЛИКОАЛБАНСКА ЕКСПАНЗИЈА - ДРУГА СТРАНА ИСТИНЕ У само неколико дана догодило се на разним странама неколико инцидената, који имају јединствену потку – кумулацију великоалбанске агресије. Коликогод та великоалбанска агресивност, по извору, генези и факту, јесте очевидно простачка и шовинистичка, једноставно анимална агресија недовршених људи скупљених у недовршену фисофску племенску заједницу трибалне етике, па тако спада у највулгарнији нацизам, нема сумње да је, ни мало дискретно, подржана од тзв. „евро-атланских“ центара моћи. Председник општине Бујановац, која је еклатантан пример подмукле албанизације на коју су слепи и држава и тзв „невладин сектор“*, Јонуз Муслију супериорно даје изјаву да подржава раније изјаве албанског премијера Еди Раме и косовског председника Хашима Тачија о унији Албаније и Косова. Вели Муслију: "Унија Албаније са Косовом без Прешевске долине, без Медвеђе, Бујановца и Прешева, је бесмислена. Сада је кључни тренутак да Албанија и Ко

НАРОД ЗА РЕЗЕРВНЕ ДЕЛОВЕ   [Текст први пут објављен почетком маја 2013. , пошто га више нема на Интернету, чувам га од потпуног заборава] Злочин колективног заборава Човек шетао шумом и брао печурке. Саплео се о камен зарастао у траву. Једино тако могао је да види у камену уклесано „ Овде почива Глишовић из Чачка“ . Потпуно збуњен, отишао је у општину и распитао се. Да, ту је српско војничко гробље, добио је одговор. Тако је на невероватан начин, као Божјом руком вођен,  Дејан Ранђеловић , наш човек који живи у Карловим Варима, сазнао за једно од највећих српских војних гробаља из Првог светског рата у месту Јиндриховице, двадесетак километара од немачке границе. Тако је од потпуног заборава отргнута трагична прича о великом аустроугарском конц-логору са 40.000 логораша, углавном Срба. Нису ти људи били „обични“ војни заробљеници, већ робови. Убијани су полако, систематски, са насладом. Глад, прљавштина, болест. Рад у каменолому до потпу