НИМБУСОВ ПОДРУМ

УБИ НАС ПРЕСЛАБА РЕЧ Генерал Михаило Живковић, Командант одбране Београда Заповедник аустро-мађарских снага земунског региона, генерал-мајор Густав Гоља послао је преговарача са ултиматумом о предаји. "Главном команданту у Београду, Како бисте спасли српску престоницу од уништења артиљеријском ватром, ви се позивате на предају града. Командант највишег чина и његов штаб, као и градска управа, треба да се, од сада па за један сат, што значи пре шест сати ове вечери, појаве на перону у Земуну, смештеном на Дунаву. Густав Гоља, генерал-мајор Напомена: У случају да прихватате предају, нека се на Калемегдану уместо српског истакне бели барјак.” Одговор генерала Михаила Живковића: "ИДИ У ПИЧКУ МАТЕРИНУ!" Н емамо ми Срби у овом времену неку наро читу снагу. Али, има нас, није баш ни тако да смо сасвим одумрли. Убиће нас стидна потреба да се докажемо свима, и кусом и репатом, да смо начитани и културни а не безрепа стока , само наши "аргументи&q

ЉУДИ ОД ГИПСА И ЦОКУЛА* (песма у прози) Anno Domini 2008. Вест је обишла свет: Ухапшен је Радован Караџић, вођа Босанских Срба, одговоран за геноцид над муслиманима. Током рушилачких демонстрација које су уследиле у знак протеста, хулигани су поразбијали нетом постављене скулптуре које су Београд сврстале у ред најсветскијих метропола. Б92 је оштро поставио питање ко ће да плати те непроцењиве вредности и зашто инспиратори још слободни ходају земљом?! Да сам пао од никуд, наивно сам могао да поставим питање (и испаднем смешан) што су толико запели око тога, све у понор нагиње, а они над гипсаним вежбама студената, колачима од блата, богораде. У крајњој линији, има код мог сестрића, у дворишту, тога колико хоћеш. (Ишао на академију за кипара па исто студентски вежбао). Мој зет, кад предвече изведе краве у шпацир, или само село да види колико их има и колике су, и да се види да се ту нешто ради, краве се задовољно чешу о веће, а лижу мање, због велике потре

ЗЛАТНО ДОБА КЕТМАНА ...Кад су такви вукови Који се најтеже лове Какви ли су тек људи Па и читави народи А поготову наш Који се властите крви Не може надостити И пре ће нестати Него се опсетити Да ће крвав бодеж Остати Једини Споменик И крст Изнад нас. („Бодеж“ - М. Бећковић) Непосредни повод јесте колумна Николе Самарџића „Снага Србије“ у листу „Данас“. Питање које из позадине избија и превазилази Самарџићев јадни и бесмислени памфлетић је кеманство у Срба. Кетманство као начин живота; кетманство као идеал успешног Србина; србско транс-сексуално кетманство; кетманска вештина достојанственог шетања опанака; кетманство као главни поток у граду; провинцијско кетманство; полу-интелектуални кетмани; кетманство као дискурс. Деретић је у праву: ми смо народ најстарији, јер су несумњиво Персијанци од Срба преузели идеологију кетманства, па је Чеслав Милош много касније освежио српску причу. Могао сам овом скромном коментару дати наслов „Три кетмана и Сорош“,

У ТОЈ ПРОИЗВОДЊИ ЛУДИЛА ИМА СИСТЕМА Последњи напис Ђорђа Вукадиновића „Утом лудилу има система“ на НСПМ који се тиче аутократске владавине Александра Вучића, изазвао је значајну позорност јавности. Самом напису се нема шта приговорити. Неприхватљивост онога што ради Ђ.В. долази из другог разлога. Наиме, много шта се може разумети и квантификацијом, простим бројањем онога што је написано, не само анализама садржаја текста. Ево наслова колумни Ђ.В. на НСПМ само у 2016. години: „У том лудилу има система“ - 18.септембар 2016. „Нова влада као лоша реконструкција старе“ - 11. август 2016. „Притисак или пренемагање“ - 28. јул 2016. „Брегзити ми“ - 30. јун 2016 „Сава мала – српски 'Вотергејт'“ - 10. јун 2016 „Пут којим се ређе иде“ - 30. мај 2016 „Референдум који је промени осве – а чији је значај Србија превидела и погрешно проценила“ - 20. мај 2016. „Кад се делије мало 'преиграју', или од готовог вересија“ - 04. мај 2016. „(Пост)изборна фарса или кад лопов

ЗРАЧЕЊЕ САБЛАСНОГ ХЕБЕХА (Философски практикум српске пропасти) У последње време често се поставља питање како смо успели да овако глупо и простачки пропаднемо. Окрећемо се размишљањима наших великана о глупацима, простацима и полу-интелектуалцима, не бисмо ли боље разумели себе. Тако сам се и ја (изазван неким конкретним локалним дешавањима, но о томе у другом делу текста), између осталог латио "метафизичког" сочињенија Јована Дучића "Благо цара Радована" . Признајем, засметала ми је извесна произвољност, олака уопштавања у овом Дучићевом делу, те сам га ишчитавао „дијагонално“, нервозно и на прескок. Истина, тргане полу-мисли, почесто слабе, логички лабаве и философски претенциозне, троше се на Интернету као "мудре мисли великих људи", само зато што што у потпису стоји "Јован Дучић", или какав други великан. Није ретко да се иста „сентенција“ припише неколицини писаца, философа и филмских глумаца. Невоља је јер несретан спој повр

УРБАНИ ЈУГОСЛАВЕНСКИ ШУЦКОР Мала српска деца раде тешке  физичке послове под кнутом Аустроугара ( НАП: Фотографија уклоњена са Интернета јер ствара лошу слику о Аустроугарима ) ----- Мачва, 1914. Одавно је непотребно доказивати да је „ Autonomija.info“ Sabahudina и Nedima стециште аустро-фашиста, довршених аутошовиниста и рециклираног шуцкора. Ово медијско ђубриште је богато кићено грантовима од наших влад â (покрајинске и републичке), ЦИА и сличних спектакуларних Blockbuster удруга (дакако везом преко разноликих фондација узвишене вербалне поанте и женских и женскастих физиономија „пројектних менаџера“ фондација од којих човеку проради вегетативни рефлекс повраћања, баш као кад би нашао мртвог зомбија у кади свога купатила). Ту је и јеврејски лоби. Ако вам се учини да Јевреји и нацизам никако не могу руку под руку, та не будите менталне стипсе: све може када је корисна шпекулација у питању. На нареченој депонији шодер-новинара, шодер-политичара, шодер-хисторика,