НИМБУСОВ ПОДРУМ

ФК ТСЦ Бачка Топола : ФК Армија =3:4 (Сви снимци преузети са Инстаграм налога ФК Армија ) То сазрела младост неког циља тражи: Хтела би из душе, из срца, из груди, чак и бол би хтела: кад је бол раздражи, да се троши, крши, и бесни и луди. Младост – Милутин Бојић Писали смо  до сада често и, по свакој заслузи, критично о нашем фудбалу*. Ово је белешка о изузетку. Бунтовном изузетку, ако хоћете. ФК АРМИЈА је кадетска школа фудбала из Новог Сада. Ове године постали су прваци града у такмичењу обе кадетске узрасне категорије. Чланак, новосадски "Дневник" Играју дисциплиновано, отресито, зрело за свој узраст. Имају победнички менталитет. Лепо је све то, рећи ће се, али шта је ту тако необично и изузетно? ФК Армија нема своју адресу. Нема стан. Мењали су често тренажни простор. Вежбали су на напуштеном и безименом игралишту, без најосновнијих услова, без крова над главом. Гостовали су кад су требали да буду домаћини. Живом вољом су истрајавали у неравноправном такмичењу. Многи др

ПРВИ ПУТ ОБЈАВЉЕНО: 26. јула 2014. Управо окончано Светско првенство у фудбалу показало је све врлине фудбала као спорта ( како један мој млади другар написа „Фудбал је моћна игра!“), али и сву поквареност и преварност, чим се одмакнемо од онога што је игра у домене тзв. „организације“. А где смо ми у тим причама? Ми смо тамо где се деца продају јер све друго је проћердано. Државну А репрезентацију не знате ко саставља. Доста Толе Караџић, мало више менаџер Рамадани, селектор најмање. Тако се и окупљају, ко је у шеми и ко хоће; а многи и неће. Велика Црвена Звезда, некад шампион Европе и Света, доживљава судбину лудог старца. Наши најбољи клубови на почецима предтакмичења за европске лиге служе за истресање фрустрација трећеразредним клубовима, за које без Гугл-сателитског претраживача не би знали одакле су. Ко ће играти у нашој „супер-лиги“ (да горког назива!) још није сигурно. Али се зна да су у већини тих „суперлигаша“ „теткице“ очајне јер им недостаје средстава за прање опреме и од

(Док трају борбе фудбалских титана) ПРВИ ПУТ ОБЈАВЉЕНО: уторак, 15 јул 2014. У току су завршне утакмице Светског првенства у фудбалу у Бразилу. Уз помоћ моћних напредних технологија репортер нас у „реалном времену“ обавештава да је већ трећи пут Аргентинац Ди Марија истрчао своју деоницу у акцији брзином од скоро 32 километара на час. Да бисте разумели, ни Усаин Болт, у копачкама и на трави, везан за реаговање на промену ситуације коју интелектом мора да схвати и антиципира њен развој, а не реакцијом на глупи пуцањ ћорком из пиштоља, не би могао да постигне толику брзину. Није ово „најстрашније“ што се проблематике брзине у фудбалу тиче. Неки фудбалери могу у идеалним условима да развију брзину преко 35 км на сат [1]. Реалност је да у Србији данас нема атлетичара-спринтера који на тартану у спринтерицама може приближно ономе што могу најбољи фудбалери света у копачкама по трави. Да би се одбранило ригидно схватање фудбала у нас, покушаће се са демагошким одговором „да је лопта бржа од

МАГЛЕ МОНТЕВИДЕА ИЛИ: О БЈЕЛИНИМ ЛАЖИМА ИЛИ: ПРОФИТНИ СОФТ КОМУНИЗАМ   Први пут објављено: 28.04. 2014 * Свака част мајсторима Драган Бјелогрлић са сценаристима Драгојевићем и Божићем је, ако изузмемо Холивудску продукцију, својим блокбастером „Монтевидео“ покорио биоскопску планету. Од Русије преко далеке али нама пријатељске Кине, до Балкана где се филм и серија у сласт гледају. Са бројем продатих улазница и изврсним „шером“ иду и филмске награде, па је Бјела са екипом покупио прегршт признања „од Токија до Милвокија.“ Пошто се филмови праве да би били гледани и зарађивали паре, свака критика је унапред осуђена на пропаст. Ако се у прикрајку свести има чињеница да је „Монтевидео“ државни пројекат (и у време ДС и у време СНС) не чуди што се наш филмски критичарски еснаф крајње благонаклоно односи према овом пројекту. Да је у питању топла људска прича постало је опште место. Неки филмски стручњаци су ишли до констатације да филм достиже филозофско-метафизичке димензије, што ве