НИМБУСОВ ПОДРУМ

ПОСЛЕДЊИ И ПРВИ ЧОВЕК Последње речи: "Звезда га је родила, звезда га је и убила" Мислио сам да сам последњи и први човек који је на "Филмовизији" погледао мултимедијално остварење које се сматра филмом - "Last and First Men" (2017)  Olafа Stapledonа , пошто је дело остало неоцењено. Ни просечни ни изван просечни гледаоци очито нису имали стрпљења да гледају високо-уметничку мрсомуђевину са "наративом" апстрактног тупљења, те коначно дају своју оцену. Међутим, када сам, желећи да скренем пажњу како се, уз одсуство емпатије, односно присуство потпуне емотивне тупавости, Западни аутори односе према Балкану, зашао мало у информације са интернета, увидео сам да филм у опште није непознат, него је само промакао нашој публици заокупљеној последњим преживљавањем . Филм “Last and First Men” састоји се од дугих, онирички (= сновидљиво) спорих кадрова који приказују детаље партизанских споменичких комплекса. Споменике је снимао познати

КО ЈЕ БИО ПРВИ "ФИЛМСКИ" ТИТО? /Двадесетосми дан самоизолације/ Иван Берсењев  у 1946. лози маршала Тита током снимања филма У планинама Југославије . (Снимак из Фототеке Југословенске кинотеке). Преносимо неколико исечака из врло интересантног есеја Др. Горана Милорадовића , научног сарадника Института за савремену историју - Београд: ДОМАЋИ ТРИЛЕРИ У ИНОСТРАНОЈ РЕЖИЈИ: ОБАВЕШТАЈНЕ И САБОТЕРСКЕ АКТИВНОСТИ ПРОТИВ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ КИНЕМАТОГРАФИЈЕ 1945-1955. ГОДИНЕ (Годишњак за друштвену историју 1., 2010.) Апстракт: Чланак се бави мало истраженом темом преплитања политичких, економских и обавештајних утицаја и интереса у југословенској кинематографији. После Другог светског рата обавештајне активности са Запада и Истока отежавале су настојања да се изгради целовита и снажна југословенска филмска индустрија. Ти утицаји, који су се ослањали на посебне интересе појединих националних политичких и културних елита, ометали су развој филмског стваралаш

СРБИЈИ ТРЕБА БАТАЉОН СМРТИ Гледао сам руски филм "Батаљон". Нисам филмски стручњак већ, као обичном гледаоцу, чини ми се да су Руси у занатском смислу превазишли колеге из Холивуда. Сигурно да моје мишљење неће наићи на општу сагласност, нарочито код дела Срба који за инат не воле Русе. Но, уметничка и филмско-професионална линија филма и нису средишња тема овог скромног написа. Филм је заснован на истинитој причи о "батаљону смрти" састављеном од двестотине жена-добровољки, беспрекорних патриота, које су се под командом легендарне Марије Бочкарове херојски бориле против Аустроугара 1917. док су руску војску разарале бољшевичке протуве. Замислите двестотине Милунки Савић у истом строју, али негде на фронту 1941., док Титови комунисти роваре по војсци и пуцају у леђа најбољим Србима. Е, то је тема филма. Коначно, саму Марију Бочкарову су убили Лењинови зликовци 1922. зато што је до краја остала верна Русији и Цару. Ваљда најужаснију цену издаје свога