НИМБУСОВ ПОДРУМ

И ту полако дођемо на извориште, на "сјемениште зла“. Погледајте како се од Србина постаје усташа. Погледајте како се човек ломи, гази, понижава, разбија на кости и црева, а онда саставља у нешто друго, много горе, једва човеколико, а жртва срећна што се ослободила терета Косовског завета, памћења ђедова, вере и части и своју новокомпоновану наказност почне да носи са поносом, срећна што ће је, можда, некад господари и погледати (Први пут објављено 2010 године) Име Ивко је ваљда једно од најсрпскијих личних имена. Сви знамо за "Ивкову славу“, која тако живописно приказује наш начин живота . Ми Ивковићи би морали бити свесни ко смо и шта смо. Ивковићи су дали многа значајна имена. Дуда Ивковић је наш легендарни кошаркашки тренер. Др. Милутин Ивковић је био славни фудбалски репрезентативац, бек, са надимком "државна кочница“. А што да не поменемо и Тривуна Ивковића, легендарног управитеља казнено-поправне установе "Сремска Митровица“. Њега су генерације упамтиле

РЕВИЗИОНИЗАМ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ - ПРАВИ ПУТ ЗА СРБИЈУ У напису "Еуропска унија стала на страну повијесног ревизионизма" ("Аутограф, 27.9.2019.), аутор Дамир Грубиша изражава своје неслагање са Резолуцијом 2019/2819   Европске уније о ”важности еуропске меморије за будућност Еуропе” . Налог је да ономад зараћене земље треба да се споразумеју око "заједничког историјског памћења" са позиција неколико чврсто утврђених премиса. Шта је Грубиши, а држимо и свим Хрватима, иначе прононсираним Еуропљанима, тако јако засметало гледе европског памћења? Грубиша најпре има начели отпор према резолуцији: "Резолуција, супротно демократским начелима да се држава не смије мијешати у слободу мисли у знаности и култури, заговара државну интервенцију баш на подручју друштвених знаности."  Грубиша нас затим уводи у проблематику упутом у могућности историјских памћења раније сукобљених народа, где постоје три нивоа: први је где две стране постижу ко

ПРЕСТАНИМО ДА БУДЕМО КУКАВИЦЕ - ПЉУНИМО У ЛИЦЕ СИНУ ТИСУЋЛЕТНЕ ФИСКУЛТУРЕ Усташе у Београду ПЕГЛАЊЕ РЕАЛНОСТИ По ко зна који пут догодио нам се Сплит, и опет смо се нашли затечени. Неколико ватерполиста Црвене Звезде су ничим потакнути прошетали ривом и догодила се ситуација са млаћењем, скакањем у море, нијекањем сопственог порекла и бацањем дреса који је након тога трофејно гажен. По ко зна који пут позвани смо да будемо мудри, да не шаљемо овим поводом негативну „слику у свет“ и, обавезно, да гледамо напред и да гледамо себе а не друге. Хрвати, међутим, у опште се не поводе истим резонима. Њихова девиза је: шта год ми чинили Србо-четници су гори ( овде  ,  овде  и овде ). На то се надовезују домаћи аушовинистички поравњивачи злочина, тако да на крају Срби буду и мртви и криви. У ту сврху пеглања односа са гледањем у будућност требала је да послужи емисија „Упитник“ РТБ полит-коректне ауторице Оливере Јовићевић, у којој се Дуле Савић отргао контроли и

ДРАГО ПИЛСЕЛ, МОНСИЊОР УСТАШKОГ АНТИФАШИЗМА Ми нисмо познали вас по заставама, Ни ваше хероје „од лавова љуће” Све на коленима вукли сте се к нама Носећ' мач убице и луч паликуће.  ЈОВАН ДУЧИЋ Многи мишљаху да је синтагма „усташки антифашизам“ схизофрена пројекција србских ултра-националистичких параноикуса. Црног ђавола је то измишљотина; камо среће да јесте! Овоје краћи преглед деловања једног језуитског командоса у Србији. Драго Пилсел, тренутачно мудроносни глодур елитног хрватског портала „Аутограф“, неуморно шири маријанску љубав, суочавање са прошлошћу, разумевање, мир, љубав и сличне шећерлеме западним Балканом. „Мој је циљ био – смерно приопћава љубезни Драго - пробудити срце, моје и ваше, а не повећати его, ни властити ни ичији.“ Kак' лијепо казато. Па ће шире образложити : „Имао сам прилику разговорати са младим људима. Kада говорим младим људима, појашњавам им шта то значи бити заробљеник идентитета, шта то значи допустити да митови завладају н