НИМБУСОВ ПОДРУМ

ЗАШТО ЈЕ СРБИЈА ДУЖНА "ШВАБАМА"? "ДЕЧАК ИЗ КОМШИЛУКА"   Пре неколико дана је без икакве уредничке ограде или коментара на аутошовинистичком "Данас" објављен чланак "Брука од пресуда за Подунавске Швабе"  извесног Штефана Барта, који је представљен као писац аутобиографског романа "Дечак из комшилука". У роману Барт је описао страдања која је преживео у концентрационом логору Бачки Јарак. Тема поменутог чланка је Бартова огорченост српским правосуђем. Наиме, он је тужио државу Србију због патњи које је претрпео у логору. Спор је добио али није задовољан количином пара којима треба да се надокнаде његове патње: "...Пресуда је гласила: Жалбу ДЕЛИМИЧНО УСВАЈА, ДЕЛИМИЧНО ОДБИЈА ПРЕСУДУ Основног суда у Новом Саду од 7. 11. 2017. године у побијеном усвајајућем делу ПРЕИНАЧАВА тако што преко износа од 700.000 динара до износа од 2.500.000 динара на име накнаде нематеријалне штете за претрпљене душевне болове због неоснованог лишења

ЛУДИ МИЛОЈКО "У четвртој стази трчи Мајкл Џексон, пардон Мајкл Џордан" (реч је била о Мајклу Џонсону), или  "Добро вече из Лондона са стадиона Парк Принчева" ...Милојко Пантић је рекао: Мора да сам тада био пијан више него вечерас! Још једно опомињање на најоданије робове манкурте 'Најпре би им начисто обријали главу, брижљиво састругали сваку длачицу до корена. За то време, док би бријање било привођено крају, искусни кољачи заклали би у близини матору камилу. Дерући кожу с камиле, најпре би одвојили најчвршћи и најприонљивији део коже око врата. Пошто би ту кожу с врата поделили на парчад, одмах би је, онако врућу, лепили на обријане главе заробљеника и она би се зачас прилепила - нешто слично као савремена капа за пливање. После навлачења шире сваки осуђеник био би стављен у дрвени јарам, да, искушеник, не би могао главом дотаћи земљу. У таквом стању одвожени су што даље од настањених места, како не би до људи допирали њихови очај

БРОЗОМОРИ VS. ЉОТАНИ Фотографија М. Војиновића Лаутнера и плакат Д. Стојановића Политикин забавник су новине специфичне по томе што су кобајаги намењене деци али су заправо намењене паметној публици са солидним домаћим васпитањем свих узраста. Зато ове новине неће читати грађански "стратум" који се једнодимензионално ложи на нагост Џеј-Кеј. Нећемо рећи да је Политикин забавник ослобођен доминантног идеолошког тлоцрта, већ да има неупоредиво шири културни ракурс од супер-набилдованих, "мејнстрим" мас-медија, који даве Србију. Тако се Политикин забавник усудио да објави "дисидентско" штиво које је комуњарама (надимак су сковали "Збораши" = комунисти + фуњаре) гурнуло прст у око, јер није у сагласју са лажном историјом коју су нам комуњаре задале. Прича из Политикиног Забавника заправо се бави судбином капетана Милоша Војиновића, који је рођен као Немац Хенрик Лаутнер, али се због љубави прекрстио у православца и променио име. А

АНТИ-ТИТОГРАФИЈА(2)   ДЕСЕТ ИСТИНА О "СЕДМОЈУЛСКОМ УСТАНКУ" 1941 Напомена: Захваљујем брату Перуну на помоћи и достављеним подацима. ... Колико је титографија, та лажна историја, лажних етичких вредности и лажне војничке части, опоганила свест српског народа доводећи до готово наше генетске дегенерације, показује чињеница да већина актуелних политичара, јавних делатника, па чак и историчара, сматра да „историју не треба ревидирати“, да је „Дан устанка 7. јули“, да су „комунисти и партизани антифашисти који су се борили против окупатора и домаћих издајника, а четници су квислинзи, фашисти и 'гибаничари' који су се скупа са Немцима борили против непобедивих партизана, револуционара чвршћих од гранита“. И све то упркос историјских чињеница, упркос погибељних последица које смо по заслузи кусали, упркос здраве памети. Питање је како народ могу водити људи са толиким лудилом у глави? Иако је заправо све познато, ништа се то већине не тиче. Но, та ра