НИМБУСОВ ПОДРУМ

КАКАВ ДЕДЕК ТАКАВ ВНУК Едвард и Јосип Броз Фото: Информер/Васељенска У богатој телевизијској понуди гледалиште у Србији има задовољство да прати и сарајевску ТВ FACE, власника и глодура Сенада Хаџифејзовића. Овај сарајевски новинар је нескривени бошњачки фанатик и србомрзац. На томе гради свој штимунг и реноме. Да би својој талибанској телевизији дао неки привид ширине у пројекат је укључио нешто српског отпада. Нама је запао за око документарни програм "Намигивање звијездама" аутора Миша Марића .   Мишо Марић чита своје стихове о Титу Мишо Марић је типичан социјалистички култур-трегер и ухљеб. Полу-интелектуалац, истина добар у приповедању догодовштина из густиша ондашње високе босанско-херцеговачке политике. Водио бенд Мостарске кише. Цењен у писању сценарија за свечаности обележавања годишњица догађаја из НОБ и Дана младости. Заљубљен у Тита и партизане. То слепо обожавање није окрњило ни што су њега, урбану икону мостарску, они због којих се клео у братство-јединство изг

  ДР МИОДРАГ ИВКОВИЋ - КРИВ ЈЕ! Др. Миодраг Ивковић, други с десна, Сомбор, око 1935. Приватна збирка. Први пут објављено: 5. фебруар 2012. „ Када сам имао петнаест година, мој отац је био јако глуп. Како сам одрастао, отац је постајао све паметнији.“ Марк Твен Збиља је било тешко живети с њим. У вечитој сеоби и немаштини. А отац је био лекар, требало је ваљда добро да живимо. Сећам се, нисам толико мали био, кад је поштар (па и поштари имају професионалну част) црвен у лицу, извињавајући се да није до њега, наредили му па мора да преда отворено и поцепано писмо. Сећам се вечерњих посета намргођених ликова (обавезно су у пару долазили), и мајчине реченице „Децо, хајде на спавање“. Слушао сам разговоре родитеља о послу и новој претњи отказом. Кад остане без посла, живимо од позајмица пријатеља, где конкурише одбију га, ваљда док се оним намргођеним чикама не учини да је доста. Затим сеоба у друго место, па враћање дугова. Оскудица. Тако стално. Обично после подне, ритуал,

КУЛТУРОМ ПРОТИВ НАРОДА И ДРЖАВЕ (2) Фото: Википедија УДАРНИЧКО ИСПИРАЊЕ МОЗГА   "Са групом бригадира присуствовала сам слету и готово све је било исто, као да је Тито још увек жив. После свих тачака приредбе у једном моменту, непосредно пред крај са једне од трибина заорила се песма: „Друже Тито, схватили смо писмо, чуваћемо братство и јединство!“ Песму је прихватио цео стадион и та јека 50 000 људи који као један певају и ништа се друго не чује у тој тишини осим песме и њеног одјека! И тишине кад се песма завршила! И потом аплауз!" ( Хајдана Богдановић Шербеџија ) Стварни ефекти "културног уздизања" народа након насилног отимања власти, били су много мршавији од онога чиме се агитпроп КПЈ разметао. На културни развој Југославије током прве послератне деценије, поред осталог, утицала је и чињеница да је то био период између времена распрострањене неписмености и пристижуће телевизијске слике стварности. У Југославији је неписменост, која је 1921.

ЈБТ ПСИХОПАТЕ, НЕ РЕВОЛУЦИОНАРИ* Један остарели Титов партизан, уморан и мучен несаницом, одлучио је да своју душу олакша пред филмском камером: „Тога дана, разумјеш ти мене, приведе се онај ко треба да се стреља до траншеје и скине се нешто са њега, то се нормално користило после за наше. Практично је било стрељање, разумеш ти мене, у потиљак из пиштоља. Приведено је, разумјеш, тој траншеји од једно четри стотине, пет стотина, мање није. Мени није успео нико да побјегне. Ја сам извршавао свјесно свој задатак.[...] Kад је рат завршен дошао сам у Ниш, дође вече, око поноћи, када сам задатке обично извршавао, некога да убијем зликовца, а сада нема никог, рат је престао. Изађем на улицу, лутам, немам кога да убијем. Она психоза не да ми мирно да спавам.“ Поред мемоарске, постоји и архивска грађа о партизанским злочинима. Однос XIII дивизије НОВХ према заробљеницима био је такав, да их је народ упоређивао са усташама**. Сами југословенски комунисти су себе доживљавали као најбр